Kategorija: Izleti u nepoznato

Nepoznato o Vrnja─Źkoj banji

Četvrtak, Septembar 28th, 2017

Jako je teško smisliti još neku destinaciju na kojoj nismo bili. Ali Keti ne bi bila ko jeste, kad ne bi i u poznatim destinacijama pronašla nepoznato.

Sti┼żemo u Vrnja─Źku banju na severnim obroncima planine Go─Ź. To je vazdu┼ína oaza sa mineralnim izvorima. Njeni izvori bili su poznati jo┼í starim Rimljanima. Istorija kori┼í─çenja vrnja─Źkih mineralnih voda se┼że u duboku pro┼ílost, o ─Źemu svedo─Źi prona─Ĺeni rimski izvor prilikom kapta┼że vrnja─Źke tople mineralne vode 1924. godine i mno┼ítvo nov─Źi─ça sa likovima rimskih imperatora.


Jedna od velikih prednosti i lepota Vrnja─Źke Banje je svakako u tome ┼íto ona poseduje oko 60 ha povr┼íine bez saobra─çaja. U njoj je mogu─çe iskusiti mir i u┼żivati u prirodnom ambijentu, prostranim zelenim povr┼íinama, obroncima Go─Źa prekrivenim stoletnim stablima i svakako vrnja─Źkom parku koji dominira banjom i za koga se nadaleko zna. Franc Vinter, tada zadu┼żen za mnoge projekte u Vrnja─Źkoj Banji, dao je svoj doprinos i vrnja─Źkom parku, kada je 1893. godine napravio nacrte novog parka. U saradnji sa ba┼ítovanom Johanom Janu─Źekom, on je sagradio prvi staklenik u banji ─Źija je svrha bila uzgajanje sadnica potrebnih za ure─Ĺenje banjskog parka. Vremenom vrnja─Źki park je nadogra─Ĺivan, u njemu se prepli─çu engleski i francuski stil, a nedavno je dobio i nov kutak za odmor, finansiran od strane japanske vlade ÔÇô japanski vrt.

U osvit Prvog svetskog rata zavoleli su se u─Źiteljica Nada i srpski oficir Relja i jedno drugom obe─çali. Ali, do┼íao je rat. Relja odlazi u Gr─Źku na rati┼íte. Zbog prelepe Grkinje u koju se zaljubljuje┬á raskida zaruke sa Nadom. O njegovoj daljoj sudbini legenda ne kazuje ni┼íta, ali zato Nadinu sudbinu zna svaki Banj─Źanin. Zbog prevelike tuge ona svakim danom kopni i naposletku umire, mlada i nesre─çna. Devojke potre┼íene Nadinom sudbinom, u ┼żelji da sa─Źuvaju svoju ljubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajali┼íte Nade i Relje a klju─Źeve simboli─Źno bacaju u reku. Do┼íli su novi ratovi i nova stradanja. Pri─Źa je bila zaboravljena a obi─Źaj devojaka da ÔÇ×vezuju” svoju ljubav se izobi─Źajio. Sve dok Desanka Maksimovic, po pri─Źanju starih me┼ítana, u jednoj od mnogih poseta Vrnja─Źkoj Banji nije saznala za ovu tragi─Źnu pri─Źu i inspirisana njome napisala jednu od svojih najlep┼íih ljubavnih pesama: Molitva za ljubav. Iako smo skloni zaboravu ova pri─Źa ipak nije zaboravljena; Da bi produ┼żili njen ┼żivot mladi parovi su nastavili tradiciju ÔÇ×vezivanja” svoje ljubavi, a most nazvali Most ljubavi.


Vrnja─Źka Banja se mo┼że pohvaliti da u njoj skoro dva veka traje organizovani turizam. Sme┼ítaj u Vrnja─Źkoj Banji se deli na hotelski sme┼ítaj, privatni sme┼ítaj apartmanskog tipa, vile i ku─çe za izdavanje, kao i specijalizovani centar za le─Źenje “Merkur”. Dosad nije bilo organizovanih tura obilaska starih banjskih vila, a sada je Keti to zatra┼żila i vodi─Ź Natalija vodi nas u obilazak sa inspirativnom pri─Źom o vilama┬á iz perioda baroka, neoklasicizma, moderne i narodnog graditeljstva. Od preko 200 vila obi┼íli smo 22.┬á Izabra─çemo neke od njih.


Vila Savka sa lepim stepeništem, sazidala su je braća Popović. Danas je aktivan ugostiteljski objekat

Vila Minjon, ranije vila Luvr, posve preure─Ĺena, u dva objekta. Obilazimo luksuzne apartmane.


Vila Njujork ÔÇô gradile su je sestre Ma─Ĺarice Tin─Źike uz pomo─ç brata u Americi,┬á pa se zato tako zove


Vila Gavrić- sagradio  je dr Đuro Gavrić, ratni predsednik banje, koji je tada uveo i svoj novac za plaćanje banjskih usluga. Ima bogatu plastiku oko prozora i vrata.

Ukleta vila, Vila ─ćiri─ç nekad je bila vila ─Éor─Ĺevi─ç i pripadala tada najbogatijoj porodici u Srbiji.┬á Vila je poznata kao najve─ça misterija Banje. Re─Ź je o divnoj gra─Ĺevini, pastelno┼żute nijanse, iz 30-tih godina pro┼ílog veka, u stilu moderne. Sme┼ítena je jako blizu samog centra Banje ali kako me┼ítani tvrde u njoj ve─ç godinama niko ne ┼żivi. Istorijske ─Źinjenice ka┼żu da su u ovoj vili tokom Drugog svetskog rata mu─Źeni i ubijani Jevreji, a da se nakon rata, kada je u njoj bila sme┼ítena Ozna, na isti na─Źin postupalo sa protivnicima komunizima. Godinama kasnije, kada je Vila pretvorena u vrti─ç, oni koji su u njoj radili svedo─Źili su o ─Źudnim zvucima, mirisu krvi, lju┼ítenju farbe sa zidova i nizu drugih neobja┼ínjivih aktivnosti. Kada je ku─ça kona─Źno pre┼íla u privatno vlasni┼ítvo nijedan od vlasnika nije uspeo da se u njoj zadr┼żi du┼że od dve godine. Danas, vila je ogra─Ĺena bodljikavom ┼żicom, roletne na svim prozorima su uvek spu┼ítene ali je travnjak uredno pot┼íi┼ían i u dvori┼ítu se mogu videti dva rasna i negovana psa.

Vila Kopaonik naziva se i Titova vila, iako nema dokaza da je Tito ikada tu boravio. Sazidala je bogata porodica Teokarovi─ç, kao vilu prve kategorije.


Vila Rivijera porodice Pop─Źi─ç, s ogradom od kovanog gvo┼ż─Ĺa.

Vila Sne┼żnik, jedna od najstarijih banjskih vila, se nalazi na samoj promenadi u mirnijem delu, u parku pored Vrnja─Źke reke i mineralnih izvora Jezera i Sne┼żnika. Sazidala je Milka Vuleti─ç. Tu je rado odsedala Desanka Maksimovi─ç.


Vila An─Ĺelija je na 50 m od izvora Jezero, podignuta 1909. Prizemna gradnja s bogatom drvenom dekoracijom.

Hotel Promenada je nekad bila Vila Turkulovi─ç je posle bila Partizanka pa sada Promenada. Lepa velika vila.┬á Desant na Drvar ili operacija “Konji─çev skok”, smi┼íljen je u Vrnja─Źkoj Banji u tada┼ínjoj vili “Turkulovi─ç”, ─Źija je vlasnica bila Miroslava Turkulovi─ç. U vili se na podu nalazi mozaik “Konji─çev skok”, koji predstavlja vilinog konjica u vodi kao simbol Vrnja─Źke Banje. Nema─Źka komanda je 17. maja 1944. godine, nedelju dana pre Desanta na Drvar, operaciju nazvala “Konji─çev skok”, upravo po mozaiku koji se nalazio u vili u kojoj je lov na partizanskog komandanta Josipa Broza Tita osmi┼íljen.

Nastavljamo u vinariju Grabak. U otvorenom paviljonu probamo belo bino Bela paunica, sovinjon, roze i crni kaberne Siva vrana.
Ru─Źamo lepo predjelo, teletinu i janjetinu ispod sa─Źa. Obilazimo kompleks, ima vinograd, vinariju, terene za tenis, bazene, igrali┼íta.

Obilazimo porodi─Źni rasadnik Manojlovi─ç u selu Stopanja, sa mnogo kalemljenih biljaka, mediteranskim rastinjem, ─Źetinarima, bonsai vrstama

A sad adio, i ko zna gde i ko zna kad… Ispravka: znamo gde i kad.


(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Dvodnevno nepoznato

Subota, Juni 10th, 2017

Prvi put idemo u nepoznato na dva dana, s  punim poverenjem u Keti da će nas odvesti na neka zanimljiva mesta. Vozi naš Vlada. Nova fontana na Slaviji još spava.
Odmaramo se u Golupcu, na mestu gde po─Źinju dunavske lepote.
Putovanje kroz ─Éerdapsku klisuru posebno je zadovoljstvo.

Evo i hidroelektrane ─Éerdap 1, na kojoj je i grani─Źni prelaz.

Sti┼żemo u Kladovo, gde nas ─Źeka Ljubomir ┼áujeranovi─ç. Pri─Źa o Kladovu, koje ima nesre─çno 2.mesto po procentu smrtnosti od raka u Srbiji! Evo nas i kod spomenika Jevrejima koji su 1939-1940. proveli u Kladovu, u poku┼íaju spasa od progona nacista.

Izletnici u Kladovu
Nastavljamo ┬ádo mesta Velesnica, gde je┬áje sme┼ítena solarna elektrana ÔÇ×SolarisÔÇť, najve─ça u Srbiji, stara 3 godine. Prostire se na 4.5 hektara, na kojoj je instalirano ukupno 13600 m2 solarnih panela.
Vozimo se na Vidikovac, odakle se vidi hidroelektrana ─Éerdap 2. Apolodor je na tom mestu savladao Dunav i napravio ─Źuveni most, na┼żalost kasnije sru┼íen. Dalje nas vodi profesor Plav┼íi─ç.Profesor Plav┼íi─ç je pun pri─Źa…
Dana 3.12.1977. ovde su otpo─Źeti radovi na izgradnji hidroenergetskog i plovidbenog sistema ─Éerdap.
Vozimo se u Angelinin konak, etno selo na obali Dunava. Prvo obilazimo etno dvori┼íte sa ku─çicama u oblika buradi. Zatim na terasi pored Dunava dobijamo pi─çe i kola─Źe.
U┬áPrahovu, vla┼íkom selu iz kojeg je ve─çina stanovnika u inostranstvu, idemo na pristani┼íte. U 19. veku ovo je bila izvozna luka za proizvode iz Timo─Źke krajine.
Nastavljamo u selo Radujevac, grani─Źno mesto na trome─Ĺi Rumunije, Bugarske i Srbije, gde se petlovi ─Źuju u tri dr┼żave! Nekad ┬áje Radujevac imao veliku luku gde su krajem 19.veka pristajali veliki brodovi iz Crnog mora, radi otkupa vina iz negotinskog vinogorja.
Negotin i restoran ÔÇ×Hajduk Veljkov rajÔÇť nude osve┼żenje. Izletnica Ru┼żica slavi ro─Ĺendan. Naravno, uvek slavimo 33 ro─Ĺendan!
Na kraju dana poseti─çemo selo Vidrovac i crkvu ┬áposve─çenu sv.Trojici, iz 1907. ┬áTu na┼ía slavljenica dobija cve─çe. Idemo kod kamenoresca, Radomira Stojiljkovi─ça, u oslikanu ku─çu sa kamenim skulpturama i slikama po zidovima.Pa odmor…
Slede─çeg dana sre┼í─çemo starog prijatelja Miroslava Karaman─Źi─ça i poseti─çemo Sovinsko jezero ili Sovinac.
Nastavljamo u selo Sikole, po Vuku bilo najpismenije selo u Srbiji u 18.veku. Odavde je ─îu─Źuk Stana, kojoj je delimi─Źno posve─çen Drveni ZOO vrt M. Jovanovi─ça.
Odu┼íevio nas je KUD “─îu─Źuk Stana” u Sikolama.┬áBaka ┼Żivka Giti─ç nam bez muzi─Źke pratnje peva izvorne srpske pesme. ┬áI ┬áizletnice su poku┼íale nadigravanje.
Prolazimo opet kroz Negotin i nastavljamo za Rogljevo i Rogljeva─Źke pivnice, delimi─Źno istim putem kao za Raja─Źke pivnice.
U Negotinskom vinogorju ─Źuvene su i Rogljeva─Źke pivnice. Sve su ku─çe gra─Ĺene od pe┼í─Źara, kamena koji se lako kle┼íe. Tu tihuje vino. Obilazimo grad vina.
Hedonisti─Źki skockan ru─Źak pod budnim okom Miroslava Karaman─Źi─ça odu┼íevio je i najzahtevnije. A na kraju, jo┼í jedan ro─Ĺendan, Zorica Vukajlovi─ç, opet 33!
Preko ┼átubika po─Źinje povratak. Puno smo videli, vrede─çe pone┼íto i ponoviti!



(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Nepoznato u Trešnjevcu

Subota, Maj 20th, 2017

Krenuli smo na izlet u nepoznato i Vlada je okrenuo bus prema Banatu. Keti nas dr┼żi u neizvesnosti ┼íta nam je pripremila. Gradi se Beograd na vodi…


Ulazimo u atar Sente ┬ái skre─çemo za Tre┼ínjevac, 13 km od Kanji┼że i 15 km od Sente, gde je odr┼żana Sen─çanska bitka. Tre┼ínjevac (ma─Ĺ. Oromhegyes) je naselje u Srbiji u op┼ítini Kanji┼ża u Severnobanatskom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 1724 stanovnika. U praistorijsko doba Tre┼ínjevac je bio nastanjen, a prvi pisani dokumenti poti─Źu iz 1271. godine i pominje se ime Gornji Adrien ÔÇô Feel Adrien, da bi kasnije dobio naziv Tetehede┼í, ┼áipo┼ífalva ili Zakofelde-Zakievo zemlji┼íte, Uzunovi─çevo, Oromhe─Ĺe┼í i Tre┼ínjevac. Tre┼ínjevac je imao 2002. godine 1923 stanovnika, 95 % ma─Ĺarske 5 % srpske, hrvatske i drugih nacionalnosti.


Na┼í doma─çin je Jadranka Bala┼í. Vodi nas prvo u crkvu Sv. arhangela Mihaila, s lepim vitra┼żima, ┬áizgra─Ĺenu 1912, rekonstruisanu 2012.


…pa ┼íetamo do seoskog doma, Faluha, ispred kojeg je stub zbratimljenih naselja. Tu se odr┼żavaju kulturne manifestacije i takmi─Źenja u negovanju ma─Ĺarske tradicije. Keti pri─Źa vic Leskov─Źanka na bini.


Ukrcavamo se u ÔÇ×┼ípeditereÔÇť, prikolice koje vuku lepi konji, sa balama sena za sedenje.

Idemo u najlep┼íu ba┼ítu Srbije porodice Randovics, koju vode mladi Lejla i Na─Ĺ┬ş Tibor. Velika, uredna, besprekorno oblikovana, do poslednjeg detalja osmi┼íljena i utegnuta ÔÇô takva je pobedni─Źka ba┼íta porodice Randovics – prvo mesto na konkursu za 2015. godinu! Ovaj nesvakida┼ínji vrt povr┼íine 8 ari nastao pre ─Źetiri godine, predstavlja ispunjenje jednog sna.


Pasionirani ljubitelj cve─ça, veterinarski tehni─Źar po struci, Lejla je krenula je metar po metar da organizuje svoje li─Źno carstvo. Kreativac u du┼íi, esteta po prirodi, svakoj biljci je dala priliku da zauzme mesto u njenom divovskom vrtu. Tu su se na┼íle ru┼że, lavanda, floks, veronika, asterm, razne vrtse za─Źinskog i aromati─Źnog bila, ukrasne trave, albicija, berberis, evonimus, ┼íim┼íir, aronija… Ali pravi u┼żitak su irisi na koje je mlada ba┼ítovanka posebno ponosna. Njena skromna zbirka broji oko 300 vrsta ovih lukovica.


Ba┼íta koja je s punim pravom ponela laskavu titulu op─Źinjava svojom jednostavno┼í─çu, pregledno┼í─çu, rasko┼ínim biljkama, lejama, grupacijama. Svaki element je na svom mestu i negovan prema najvi┼íim standardima. Ova ba┼íta predstavlja odli─Źan primer spoja kreativnosti, dobre informisanosti, vredno─çe i, pre svega, dobrog ukusa.


─îeka nas Kreativna ku─ça Ulmus, drvodelje I┼ítvan Erdelji, koji pravi tematske skulpture. ┬áTu se sedam godina odr┼żava Tabor drvodelja. U grupicama obilazimo ku─çu gde je I┼ítvan sve sam uradio. Evo i na┼íih doma─çina :)


Nastavljamo vo┼żnju ┼ípediterima, kao vremeplov kojim se vra─çamo 50 godina unazad.


Ru─Źamo ┬á u blizini Martono┼ía (kod Kanji┼że) na┬áSala┼íu Tandari, raju za ribolovce. U toku je i svadba.


Zobnatica je najstarija ergela u Srbiji, osnovao ju je osnovao 1779. godine grof Terlei.┬á Zobnatica je centar konjarstva i konji─Źkog sporta. Danas na ergeli ima oko 100 rasnih konja, uzgajaju se galoperi koji se koriste za galopski sport i preskakanje prepona. Uz ergelu je sme┼íten i hipodrom sa pokrivenim manje┼żom. Posetiocima se nudi turisti─Źko jahanje, ┼íkola jahanja, vo┼żnja fijakerom.


Zobnati─Źko jezero je formirano 1976. godine u dolini re─Źice Krivaje sa povr┼íinom od 226 ha i du┼żinom oko 5 km. Zobnati─Źko jezero poseduje ure─Ĺenu pla┼żu, ugostiteljske objekte, sportske terene a postoji mogu─çnost ribolova. Sme┼ítaj gostiju je mogu─ç u hotelu ÔÇťJadranÔÇŁ.


─îuvene ÔÇťZobnati─Źke konji─Źke igreÔÇŁ odr┼żavaju su na hipodromu Ergele, svake druge nedelje u septembru.


A nas ─Źeka povratak… Pamti─çemo ovaj lep izlet.


(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a