Kategorija: Istočna Srbija

Zavičaj cara Galerija, Hajduk Veljka, Čučuk Stane, Stevana Stojanovića Mokranjca i božanskog nektara

Subota, Oktobar 21st, 2017

Idemo ponovo na omiljene destinacije. Vodi Keti, vozi Vlada, društvo je pozitivno i željno putovanja.

Čeka nas Dunav, širok kao more, i stari Golubac.



Donji Milanovac i predivni Dunav


Manastir Bukovo – predanje govori da je iz 15. veka. Posvećen je Sv. Nikolaju Čudotvorcu. Pripada moravskoj školi. U manastirskim vinogradima gaji se crna tamjanika. Sledi degustacija četiri odlična vina. Na Dekanteru 2017. je srebrnu medalju osvojilo je vino Filigran cabernet sauvignon 2013, manastir Bukovo.



Negotin – nalazi se na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske. U istoriji srpskog naroda poznat je kao junački grad iz Prvog srpskog ustanka kada je mesto sa celom nahijom držao pod svojom vlašću Hajduk Veljko Petrović.


Todorčetov konak – najstarija varoška kuća u Negotinu, poznata i kao Konak Kneza Todorčeta. Podignuta je polovinom 19. Od 1997. g. nosi naziv legendarnog branioca Negotina Hajduk Veljka.


Rodna kuća našeg kompozitora Stevana Mokranjca ima status spomenika kulture od velikog značaja. Nastala je sredinom 19. veka, a 1964. g. adaptirana za potrebe memorijalnog muzeja.


Rajačke pivnice – nalaze se na brdu Rajac, okružene vinogradima iz kojih se dobija božanski nektar. To je skupina kamenih, vinskih podruma gde „živi vino”. Ručak–specijaliteti istočne Srbije (sir, čvarci, šunka, turšija od vrganja, pa belmuž, sarmica u vinovom listu, prebranac, pa jaretina sa salatom i kolači. Sve se zaliva vrhunskom crnom tamjanikom.


Zaječar – nalazi se na ušću Crne reke u Timok. Njegov značaj potiče od vremena kada Srbi dižu bune protiv Turaka.


Nakon bogatog doručka u hotelu “Srbija” u Zaječaru, krećemo u obilazak.


Spomen kosturnica –borcima iz Zaječara 1941–45, pored koje se nalazi spomen kosturnica palim Crvenoarmejcima.


Posećujemo Velju Đorđevića, najboljeg srpskog grnčara.


Bastioni: Temelji zaječarskog fortifikacionog sistema postavljeni su još u vreme Prvog srpskog ustanka, kada je vožd Karađorđe naredio Hajduk Veljku i ostalim timočkim vojvodama da duž granice, koja je bila privremeno dogovorena na liniji duž rečnog korita Timoka, izgrade šančeve radi odbrane od mogućeg turskog napada sa prostora koji su držali na drugoj strani obale. U sklopu vojne pripreme za odbranu Srbije, odlukom kneza Mihaila Obrenovića angažovan je inžinjerijski kapetan Ipolit Florentin Monden, sa zadatkom da pomogne u izradi vojnih planova za utvrđivanje položaja, kao i da za izvrši razmeštaj i koncentraciju vojske na pravcima mogućeg  turskog udara.

“Izletnik” je prva organizovana turistička grupa koja je posetila Bastione i podržala nastojanja zaječarskih planinara.


Obilazak Popove plaže na reci Crni Timok.

Vodimo vas na salep, istočnjački specijalitet. “Salep je napitak kojeg su istočnjaci doneli na Balkan tokom vladavine Osmanlija. Reč je o gustom napitku koji se pravi od mlevene gomolje kaćuna (cvet sličan zumbulu) i pije se isključivo topao.

Muzej – nalaze se eksponati iz antičkog doba sa lokaliteta Feliks Romulijana, istorijska i etnološka zbirka.


Feliks Romulijana (Felix Rimuliana)antička carska palata, na UNESCO- voj listi od 2007.  Podigao ju je rimski car Galerije između 293. i 311. g. n.e. i nazvao po svojoj majci Romuli. U slobodnom prevodu znači „Pobeda Romulina” (nad prolaznošću) ili palata božanske Romule.


Povratak u Beograd sa tradicionalnim poljupčićima, ovog puta Ankinih ruku delo.

(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a


Pećine Ceremošnja i Ravništarka- Neresnica

Subota, Juli 29th, 2017

Očekuje nas još jedan nezaboravan izlet.  Vodi Keti, vozi Vlada. Zaputili smo se autoputem ka Nišu, odvajanje za Požarevac pa u Istočnu Srbiju.


Sa nama putuje i priča nam poznati srpski speleolog profesor Radenko Lazarević, 93 godine, koji je 20 godina proveo otkrivajući i uređujući pećine po bivšoj Jugoslaviji. Objavio je brojne knjige na teme speleologije, glaciologije, kartiranja erozije, eksperimentalnih istraživanja vodne erozije o klizištima. Autor je 170 naučnih radova iz ovih oblasti, a uradio je više desetina speleoloških projekata i studija. Prema njegovim projektima i pod njegovim neposrednim nadzorom uređene su za turističke posete pećine: Rajkova pećina kod Majdanpeka (otvorena 1975), Lazareva i Vernjikica kod Zlota, Ceremošnja kod Kučeva (otvorena 1980), Risovača kod Aranđelovca, Petnička kod Valjeva, Potpećka pećina kod Užica i Ledenica kod Bosanskog Grahova. Osim toga, uradio je projekte za turističko aktiviranje još pet pećina (Ravništarka kod Kučeva, Stopića pećina na Zlatiboru, Vaganska kod Šipova, Čađava kod Bosanskog Grahova i Orlovača kod Sarajeva). Profesor kaže da Srbija nema velike površine krečnjačkih stena u kojima se formiraju pećine, ali ima najviše uređenih pećina u bivšoj Jugoslaviji. Iz iskustva on kaže: Svaka poseta pećini je dan života više!”


Stižemo u Kučevo, koje se nalazi na nadmorskoj visini od 700 m u plodonosnoj ravnici Zvižd, kroz koju protiče reka Pek, poznata od rimskih vremena po ispiranju zlata. Pogrešno se smatra srcem Homolja. Rodno je mesto Đorđa Marjanovića.
U 15. veku su Turci iz Kučeva proterali Srbe u Rumuniju, iz koje su se Srbi vratili posle više od 300 godina zadržavši romanizovani dijalekt
rumunskog jezika. Danas se oni nazivaju Vlasima i čine posebnu etno grupu sa paganskim neiščišćenim srpskim običajima i pretežno su nastanjeni u selima oko Kučeva, a i šire.


Nastavljamo u selo Neresnica, starijeg postanka na šta ukazuju prvi  radovi na ispiranju zlata u neposrednoj blizini. Sledi poseta letnjikovcu
kraljevske porodice Karađorđević,  nekad velelepnom, a sada devastiranom objektu.  Započeta je obnova.


U Neresnici posećujemo fabriku vode „Duboka”.  Prirodnomineralna voda se vadi s dubine 298 m.

Vraćamo se u Kučevo. Prva grupa ide kombijem na vidikovac. Brojne legende se vežu za brdo „ Jelena stena” koje stražari na ulasku u klisuru koja vodi do Kučeva. Žiteljima ovih krajeva je nekako najviše prirasla srcu ona koja kaže da u „ tursko doba beše jedna Jelena koja ni po cenu života nije pristajala da bude ljuba nekom subaši i da se zbog toga bacila sa stene… u smrt i legendu”. Na tom mestu Turistička organizacija podigla je savremeni vidikovac, a vernici ogromni krst.  Vidi se  grad Kučevo kojim protiče zlatonosna reka Pek.


…a druga grupa uči ispiranje zlata u zlatonosnom Peku pod budnim okom Živorada Jakobovića.


U turističku ponudu opštine Kučevo uvršćena je i pećina Ceremošnja koja je jedna od najlepših podzemnih odaja Srbije. Od Beograda je udaljena oko 150, a od Kučeva oko petnaestak kilometara. Tokom 19. veka je korišćena za skrivanje hajduka i naroda od Turaka, a bila je poznata i kao Jovanova pećina, po Jovanu Grujiću, na čijem se imanju nalazio ulaz u pećinu. Nalazi se u severozapadnom podnožju Homoljskih planina sa ulazom koji je visok 532 m. Uredio ju je Radenko Lazarević i otvorena je 1980. Prolazi se dužina od 431 m. U njoj je jedna od najvećih i najlepših dvorana u krasu Srbije, koja je toliko akustična da se sličan primer teško može naći. Odozgo se spuštaju stalaktiti, odozdo rastu stalagmiti, a kad se spoje, dobija se stub.




Pećina Ravništarka je rečna pećina i nalazi se u ataru sela Ravnište, oko 12 km od Kučeva.
Ova pećina  sa predivnim svodovima, sasvim je različita od Ceremošnje. Otvorena je za posetioce početkom 2008. godine.


Ručak je u Ravništarki, a sladoled u Požarevcu. Vraćamo se puni nezaboravnih utisaka…


(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Dvodnevno nepoznato

Subota, Juni 10th, 2017

Prvi put idemo u nepoznato na dva dana, s  punim poverenjem u Keti da će nas odvesti na neka zanimljiva mesta. Vozi naš Vlada. Nova fontana na Slaviji još spava.
Odmaramo se u Golupcu, na mestu gde počinju dunavske lepote.
Putovanje kroz Đerdapsku klisuru posebno je zadovoljstvo.

Evo i hidroelektrane Đerdap 1, na kojoj je i granični prelaz.

Stižemo u Kladovo, gde nas čeka Ljubomir Šujeranović. Priča o Kladovu, koje ima nesrećno 2.mesto po procentu smrtnosti od raka u Srbiji! Evo nas i kod spomenika Jevrejima koji su 1939-1940. proveli u Kladovu, u pokušaju spasa od progona nacista.

Izletnici u Kladovu
Nastavljamo  do mesta Velesnica, gde je je smeštena solarna elektrana „Solaris“, najveća u Srbiji, stara 3 godine. Prostire se na 4.5 hektara, na kojoj je instalirano ukupno 13600 m2 solarnih panela.
Vozimo se na Vidikovac, odakle se vidi hidroelektrana Đerdap 2. Apolodor je na tom mestu savladao Dunav i napravio čuveni most, nažalost kasnije srušen. Dalje nas vodi profesor Plavšić.Profesor Plavšić je pun priča…
Dana 3.12.1977. ovde su otpočeti radovi na izgradnji hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap.
Vozimo se u Angelinin konak, etno selo na obali Dunava. Prvo obilazimo etno dvorište sa kućicama u oblika buradi. Zatim na terasi pored Dunava dobijamo piće i kolače.
U Prahovu, vlaškom selu iz kojeg je većina stanovnika u inostranstvu, idemo na pristanište. U 19. veku ovo je bila izvozna luka za proizvode iz Timočke krajine.
Nastavljamo u selo Radujevac, granično mesto na tromeđi Rumunije, Bugarske i Srbije, gde se petlovi čuju u tri države! Nekad  je Radujevac imao veliku luku gde su krajem 19.veka pristajali veliki brodovi iz Crnog mora, radi otkupa vina iz negotinskog vinogorja.
Negotin i restoran Hajduk Veljkov raj nude osveženje. Izletnica Ružica slavi rođendan. Naravno, uvek slavimo 33 rođendan!
Na kraju dana posetićemo selo Vidrovac i crkvu  posvećenu sv.Trojici, iz 1907.  Tu naša slavljenica dobija cveće. Idemo kod kamenoresca, Radomira Stojiljkovića, u oslikanu kuću sa kamenim skulpturama i slikama po zidovima.Pa odmor…
Sledećeg dana srešćemo starog prijatelja Miroslava Karamančića i posetićemo Sovinsko jezero ili Sovinac.
Nastavljamo u selo Sikole, po Vuku bilo najpismenije selo u Srbiji u 18.veku. Odavde je Čučuk Stana, kojoj je delimično posvećen Drveni ZOO vrt M. Jovanovića.
Oduševio nas je KUD “Čučuk Stana” u Sikolama. Baka Živka Gitić nam bez muzičke pratnje peva izvorne srpske pesme.  I  izletnice su pokušale nadigravanje.
Prolazimo opet kroz Negotin i nastavljamo za Rogljevo i Rogljevačke pivnice, delimično istim putem kao za Rajačke pivnice.
U Negotinskom vinogorju čuvene su i Rogljevačke pivnice. Sve su kuće građene od peščara, kamena koji se lako kleše. Tu tihuje vino. Obilazimo grad vina.
Hedonistički skockan ručak pod budnim okom Miroslava Karamančića oduševio je i najzahtevnije. A na kraju, još jedan rođendan, Zorica Vukajlović, opet 33!
Preko Štubika počinje povratak. Puno smo videli, vredeće ponešto i ponoviti!



(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a