Kategorija: Zapadna Srbija

Fotosafari po Pešteru, srpskom Sibiru

Subota, Avgust 19th, 2017

Opet smo na putu, prema srpskom Sibiru. Vodi Keti, vozi Vlada.


Odmor je u Ivanjici


Sjenica, na visini 1005 m,  je centar Pešterske visoravni u kome su srednjovekovni karavani, na putu iz Dubrovnika u Carigrad, odmarali konje i hranili ih senom. Nekada je ona, zbog snegova i velikih smetova, dobar deo godine bila odsečena od sveta. Kroz grad i u njegovoj neposrednoj blizini protiču četiri reke: Uvac, Vapa, Grabovica i Jablanica, od kojih se formira Sjeničko jezero.


Naši domaćini Adnan Sinanović  i hotel “Borovi”dočekuje nas sa sjeničkim specijalitetima.


Srpska pravoslavna crkva – posvećena Sv. Petru i Pavlu iz 19. veka


Pešterska visoravan se nalazi iza sedam planina (Golija, Javor, Zlatar, Jadovnik, Ozren, Giljeva i Žilindar). Ovo je najveća visoravan na Balkanskom poluostrvu. Sa nadmorskom visinom od 1.150 m i površinom od 63 km2 ona predstavlja jedinstvenu očaravajuću, ni sa čim uporedivu prirodnu oazu u srcu Evrope. Zbog visokih snegova i niskih temperatura Pešter je poznat i kao srpski Sibir, a zbog nadmorske visine i velikog broja kulturnih i istorijskih spomenika, u nekim studijama su ga prozvali i srpski Tibet. Ovde je 26.1.2016. g. izmereno -38,5 stepeni ispod nule, najniži nivo od kad se meri temperatura u Srbiji.



Na foto-safari po Pešteru vodi nas stari prijatelj Adnan Sinanović. 3180 ha Peštera je 2015. g. proglašeno za specijalni rezervat prirode – Peštersko polje.


Izletnici na Pešteru

Intervju na terenu

Susret s bajkerima kod vodenice


Sad ćemo posetiti farmu “Caričina” u Caričini, sastavni deo hotela, izvor zdrave hrane u hotelu “Borovi”. Ručamo  sjeničke specijalitete u prirodi.



Jako se radujemo odlasku na vidikovac Molitva terenskim vozilima. „Molitva” – gnezdo ljubavi beloglavog supa  na imanju Bajre Muhovića  je vidikovac sa najlepšim pogledom na meandre Uvca, na 1247 m. Porodica Muhović živi od stočarstva i godinama od ove surove prirode otima sve što se oteti može. Život u zabiti, oštre, duge i ledene zime darovale su ovim gorštacima posebnu mudrost koja se stiče u osami, u odricanju i radu, a Bajru i njegovoj supruzi Nafiji i druženje sa prvim komšijama beloglavim supovima.




Sjeničko jezero – plovidba katamaranom po jezeru u trajanju od tri sata. Poseta Ledenoj pećini. Ručak na katamaranu, specijaliteti sa Zlatara.

Uz neizostavni kup na Zlatiboru obećavamo: Doći ćemo mi opet!



(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić, pomaže Adnan Sinanović)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Izlet u nepoznato

Subota, April 1st, 2017

Izleti u nepoznato su poslastica u “Izletnik”-u. Iako je teško smisliti destinacije na kojima većina izletnika nije bila, Keti to još uvek polazi za rukom. Prelazimo Savu i Mačva nas čeka raširenih prolećnih ruku.


Većina nije bila u mačvanskoj Beloj Crkvi. Banatsku je više njih posetilo. Ova je poznata po dizanju ustanka  u Srbiji 7.7.1941. a i po beloj crkvi koja i daje ime selu.


Prolazimo pitominom, proleće se rascvetava, ljudi obrađuju polja i uređuju brojne malinjake, po kojima krupanjski kraj postaje sve više poznat.


Idemo u selo Bogoštica, uspon do manastira Bogorodice Trojeručice. Tu je trebao biti spomen dom poezije, postavljene su table, ali je napravljen manastir, zadužbina šabačkog vladike Lavrentija, na njegovom imanju. Crkvica je rađena po uzoru na Njegošev mauzolej na Lovćenu. Lep je pogled odozgo. Ispred velikog konaka imamo posluženje, odličnu rakiju i kafu.


Silazimo u Krupanj, koji je nastao zahvaljujući rudarstvu (antimon) i u spomen domu prisustvujemo manifestaciji Udruženja građana „Pečurka“, Krupanj, koje je organizovalo školu gljivarstva.


Ulazimo u „Muzej Krupnja“, zadužbinu sveštenika protojereja-stavrofora  Aleksandra Đurđeva, u njegovoj porodičnoj kući. Omiljeni sveštenik Aleksandar nam pokazuje muzej sa 3000 eksponata.


Ispred muzeja je restoran, kao prelepi srpski salon, u kojem nam serviraju  ručak.


Kako se odnosimo prema našoj istoriji? Nastavljamo u etno selo Mačkov kamen i penjemo se na vidikovac Perunika. Mačkov kamen je vrh na planini Jagodnja u severozapadnoj Srbiji, gde su vođene teške borbe između 1. srpske i 6. austrougarske armije od 19. do 22. septembra 1914, u toku Prvog svetskog rata.  U toku dana smenjivalo se sunce, magla, kiša; smenjivali su se oficiri- ujutru je boj započinjao oficir a završavao je redov; od magle se nisu prepoznavali protivnici, vrh je više puta bio osvajan i gubljen! U kripti crkve – spomen kosturnice  u Krupnju i u kapeli spomen kosturnice na Mačkovom kamenu (delo arhitekte Momira Korunovića) nalaze se ostaci 2000 junaka: 1200 Austrougara i 800 Srba: razlikovali su ih po načinu umiranja: Austrougari su bili sa ranama od kundaka, zuba, a Srbi od metaka! Takav moral do tada nije bio viđen!  S pijetetom obilazimo spomen kosturnicu.


Stižemo u Stolice kod Krupnja. U tom selu je 26-27. septembra 1941. održano jugoslovensko savetovanje rukovodilaca narodnooslobodilačkih snaga, na kome je rešeno pitanje vojne strukture i organizacije. Formirani su glavni štabovi u svim pokrajinama, a Glavni štab je preimenovan u Vrhovni štab. Takođe na savetovanju je usvojen i jedinstven naziv za borca – partizan i njegova spoljna oznaka – crvena zvezda petokraka.


Na ovom izletu smo videli kako se čuva sećanje na starije i novije istorijske događaje. Nedovoljno. Neka nas na to podseti jagorčevina koja cveta na Mačkovom kamenu, na tlu natopljenom krvlju u 1.svetskom ratu.


(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Fotosafari na Goliji

Subota, Avgust 20th, 2016

Polazimo u novu avanturu, vozi Vlada, vodi Keti.








Novi Pazar nas dočekuje toplo, kao i uvek. Osnovao ga je Isa-beg Ishaković 1460.godine kao važnu stanicu na trgovačkom putu iz Soluna i Skoplja, preko Bosne i Dubrovnika. Prvo je osnovao Novi Pazar, pa godinu dana kasnije i Sarajevo!


Vreme je za čuvene novopazarske ćevape


Isa-beg Ishaković je prvo podigao bedeme i kulu motrilju.

Šetamo do Altem Alum džamije koju je je podigao sultan Mehmed osvajač 1461.godine, a jedna je od najlepših na Balkanu.

Pa ćemo u amamu popiti kafu na žaru i đulsiju, sok od ruže




Idemo u Deževu. Veliki značaj mesta Deževa je u tome što su u njoj  živeli srpski kraljevi, počev od župana Nemanje, kraljeva Dragutina i Milutina. U Deževi se nalaze ostaci saborne crkve Nemanjića u kojoj je kralj Dragutin 1282. svoj presto preneo na brata Milutina (Drževski sporazum).  Sada se gradi novi hram blizu starog.


Sad se penjemo na Goliju. Kažu da je ime dobila u vreme turske vladavine,  kad su sekli šume, a ljudi komentarisali: “Sve golija…Golija se nalazi između Ibra i Moravice, Peštera i Rodočela, na površini od 75 000 hektara. UNESCO je 2001.godine na Goliji proglasio površinu od 53804 ha rezervatom biosfere.  Najviši vrh je Jankov kamen, visine 1833 m.

Smestili smo se, pa nas je Golub prošetao stazom zdravlja i pokazao čuvene golijske mravinjake


Posle doručka polazak na fotosafari po Goliji terenskim vozilima do Jankovog kamena 1833 m. Zajednička slika za uspomenu.


Golija je najveći planinski masiv i najveći šumski basen u  Srbiji. Ovde postoje 33 živa sela i 7500 stanovnika. Putevi su vododerine, za koje su samo Lade Nive i džipovi zakon.




Usput beremo divlje maline, zrele i mirisne


Jezero Nebeska suza je jedno od najlepših mesta koje je priroda podarila Srbiji, na nadmorskoj visini od 1450 m.



Nastavljamo u izletište Dajići, oko česme, gde pravimo piknik oko drvenog stola. Jedemo divljač, janjetinu, sir, kajmak.

Svima je Golija ostala u srcu. Vratićemo se!




(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA
Radmila Katalina – Keti,
Predsednik IZLETNIK-a