Kategorija: Legende

Manastir Crna reka

Subota, Septembar 6th, 2015

Manastir Crna Reka Manastir Crna Reka je jedinstveni dragulj srpske srednjovekovne kulture koji je iz anonimnosti počeo da izlazi tek krajem prošlog veka. Zalepljen je za strmu stenu ogromnih masiva Mokre Gore iznad reke ponornice Sovare (Crna Reka).

O ranoj prošlosti manastira se ne zna puno. Ktitor je nepoznat. Po jednom predanju nastao je u XII veku, a po drugom posle Kosovske bitke. Manastir nikada nije rušen tako da je jedan od retkih srpskih manastira koji je sačuvao prvobitan izgled, iako su u XVIII veku zabeleženi turski zulumi i podmetanje požara. Tada je manastir zapusteo. Kada su nastala teška vremena za Studenicu, mošti Svetog Stefana Prvovenčanog i ostale dragocenosti prenete su ovde 1687. godine da bi 1696. godine bile vraćene.


U pećini u kojoj je smešten, postoji kameno udubljenje u kome se kap po kap skuplja voda za koju vernici veruju da je lekovita. Idemo preko mosta pa uz stepenice da vidimo crkvu.


Najveća svetinja manastira su mošti Svetog Petra Koriškog. Njegove mošti najpre su počivale u njegovom manastiru u Koriši, a zatim su za vreme kulminacije tursko-albanskog nasilja nad pravoslavnim življem u XVII veku prenete u Crnu Reku. Vernici često dolaze ovde verujući da od moštiju Svetog Petra dobijaju isceljenja.

Zanimljiva je legenda o nastanku imena manastira. Po ovom predanju, moleći se Bogu, dok je ispod, reka u svom koritu žuborila. Petar je jednog trenutka prekinuo molitvu i ljuto izgovorio: „Ućuti već jednom, crna reko!”. Kasnije se desilo čudo i reka je zaista zaćutala. Tačnije, na toku ispod mosta koji vodi do manastirske crkve, reka Sovara ponire i izbija iz zemlje stotinak metara nizvodno. U korito pored manastira se pojavi samo u proleće kada se otope snegovi na Mokroj gori.


(priča i slika prim. dr Anka Stanojčić)

Sveto drvo, bor na Kamenoj gori

Subota, Avgust 1st, 2015

Kamena gora je dobila ime po “gori na kamenu”. To je najlepše selo na 23 km udaljenosti od Prijepolja. Nalazi se na nadmorskoj visini od 800 m do 1496 m i predstavlja pravi prirodni rezervat sa 108 izvora vode! U Kraljevini Jugoslaviji je proglašeno za prirodni rezervat!

Popeti se nije lako, ali su prizori bogatstvo za sva čula, i za videti i za omirisati!

Selo je autentično sa nenarušenom arhitekturom. Najatraktivniji je zaseok Guvnište sa starim kućama (guvna) od drveta (daske i brvna) na 1320m.

Priroda je darežljiva!

Sveto drvo bor nas pozdravlja! Oko Svetibora su se u vreme kada selo nije imalo crkvu okupljali seljani na molitvu. Ovo selo stogodišnjaka je jedino selo koje ima školu, koja nema đake! Ima ambulantu, ali nema doktora! Ima crkvu, ali nema sveštenika! Jedan od domaćina priča da je njegova baka, kada je bivala slaba, umesto kod doktora, tražila da je vode “pod bor”. I ona je bila jedan od stogodišnjaka iz ovog kraja!

Da ne bi uzimali Božje ime u usta, govorili su “bora mi”! Od smole su pravili lek za svaku ranu! Simbolizuje dugogodišnji život ovdašnjih gorštaka “pitome naravi”.

“Bor želja” smiruje i opušta sve koji su u njegovoj blizini! Poseduje neverovatnu isceliteljsku moć. Ko ga samo dodirne,  po legendi, čeka ga sreća i blagostanje!

Prokletstvo je i pomisliti da neko sekirom krene na njega. Stari se nisu usuđivali da bilo šta uzmu sa njega, pa zbog toga se ne zna tačna starost bora. Ni šišarku sa njega ne bi skinuli! Sada kažu da se sme uzeti opala šišarka “za zdravlje”, ali se ne sme bacati u vatru!

Razgranat, na osami deluje veličanstveno! Starina je visok 14 m., stablo je obima 6m., krošnja je obima 17 m. kažu da u njega nikad nije udario grom! Opet, drugi kažu, da mu ni grom “ništa ne može”! Krošnja je prepletena i veoma široka, daje divan hlad! Preci ljudi koji sada ovde žive su došli pre 350. godina, a 50. godina pre toga predhodni žitelji su napustili planinu! Koliko je bor dugo bio savremenik predhodnicima, ne zna se. Niko ne sme da uzme materijal za analizu sa njega! On sve zna!

Preci ljudi koji sada ovde žive su došli pre 350. godina, a 50. godina pre toga predhodni žitelji su napustili planinu! Koliko je bor dugo bio savremenik predhodnicima, ne zna se. Niko ne sme da uzme materijal za analizu sa njega! On sve zna! Ovaj nemi svedok istorije skuplja i nove priče, pa kažu da dok je snimao film sa Monikom Beluči, da je Emir Kusturica rekao “da je znao za ovu lepotu ne bi pravio Mokru goru”! Svi smo poželeli da i ovde učini nešto dobro. A pitanje je da li bi ovoj ponosnoj starini prijalo toliko društvo!

Iz jedne grane raste drugo drvo smrče. Staro je 30 godina i ne raste, a ne zna se odakle je dospelo seme!

Legenda kaže da su predhodni stanovnici pre odlaska, neznano gde, u stablu bora napravili rupu i u nju ostavili poruku gde su opisali razlog selidbe. Rupa je zatvorena džepom, a smola i godovi su učinili svoje! Tajna će zauvek ostati u srcu bora!


Sveto drvo bor ima moć da upije sve što je negativno i prosto izvlači bolest iz čoveka. Dovoljno je s vremena na vreme sesti ispod njegove krošnje!


Pogled puca sve do Zlatibora, Durmitora i Prokletija! Kamena gora se nalazi u blizini Mileševe, zadužbine kralja Stefana Vladislava (1234.-1243.) Tu su vrh Crni i Badanj, Kurtova stena. izvor Vučetina česma, pećine na visini od 1140m. do 1150m.; jame kao kombinacije jame i pećine! Ostalo je još mnogo toga za videti!

(uradila prim.dr Anka Stanojčić prema materijalu  dr Zorice Minović)



U Izvoru izvire lepota

Subota, Maj 2nd, 2015

Ne funkcioniše prevoz do sela Izvor,  gde autobus ne može stići. Čekamo dosta dok se Stefan nije snašao za kombi, koji vozi prvih 15, pa drugih 15 izletnika i još jedan kombi uskače da preveze ostale. Počinje kiša.


Selo Izvor smešteno je na brežuljcima planine Crnook, na nadmorskoj visini od 1.055 metara, nedaleko od Bosilegrada u Pčinjskom okrugu. Selo koje je posle oslobođenja Bugarske od Turaka 1878. bilo opštinsko središte tadašnjeg Krajišta, danas ima sedamdesetak stanovnika mahom bugarske nacionalnosti. Zanimljiv je podatak da je prva škola u ovom kraju radila pri crkvi. Poznato je po neobično prostranoj i lepoj crkvi Svete Trojice, jednoj od najvećih na jugu Srbije.


Priča se da su tokom turske vladavine meštani hteli da podignu crkvu pored izvora. Turci su, u želji da se narugaju raji, dozvolili da crkva bude podignuta na prostoru koji pokriva jedna goveđa koža. Domišljati meštani su kožu isekli na uzane trake i njom oivičili prostor koji crkva danas zauzim, 800 m2.


Crkva je danas napuštena i jedino je za praznik Svete Trojice obiđe paroh iz obližnjeg Bosilegrada. Selo Izvor je u izumiranju, odronjene kuće,  a  imalo je osnovnu i srednju školu i veliku prelepu crkvu.

Ulazimo u ovu  crkvu lepoticu.


U crkvi su levo odvojena opela, desno krštenja.  Trem crkve je raskošno oslikan.


Unutrašnjost je prostrana i divno oslikana. Ikonopisali su je najbolji ikonopisci od  Zografa, Georgija Dimitrova, preko učenika njegovih.


Crkva Sv.Trojice  je jedna od markantnih specifičnosti kulturnog nasleđa u opštini Bosilegrad, sa velikim turističkim potencijalom, godišnje je poseti preko 3000 ljudi, ali nažalost nema dovoljno sredstava i dozvola da se crkva potpuno obnovi.


U tremu, dok pada kiša, služimo se obilno odličnim banicama sa sirom i zeljem i pijemo kafu licemerku.

Vreme je za povratak, u dve ture. Jednoga dana put će biti takav da će ovuda proći naš autobus!


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(snima i priča prim.dr Anka Stanojčić)