Kategorija: Centralna Srbija

Veselica

Subota, Oktobar 28th, 2017
Svaku putnu sezonu “Izletnik” završi veselicom. Obilazi se ponešto, a onda se pleše, pleše, dok vas noge ne zabole. I peva, dok ne promuknete. Veselicu vodi Keti, a vozi nas Vlada.

Prva stanica je Kumova vodenica kod Valjeva


Stižemo u Valjevo, okruženo planinama, a kroz njega protiču reke  Kolubara i Gradac. „Nalazi se u Zapadnoj Srbiji, u Kolubarskom  okrugu, na nepunih 100 kilometara južno od Beograda. Gradsko jezgro smešteno je u kotlini kroz koju protiče reka Kolubara.  Valjevo spada među veća i razvijenija naselja u Srbiji. ”(Wikipedia)


Čeka nas vodič u Tešnjaru i šeta gradom uz detaljna objašnjenja.  Tešnjar je stara orijentalna čaršija sa dućanima i radionicama, valjevska Skadarlija. Ovde se često snimaju filmovi o starim vremenima. U avgustu se priređuju kulturne manifestacije Tešnjarske večeri.



Prelazimo beli mermerni most preko Kolubare u novu čaršiju, koja je uređena prema urbanističkom planu s ulicama pod 90 stepeni. Izlazimo na Trg Živojina Mišića sa spomenikom Mišiću i hotelom „Grand“, gde svraćamo na frape od malina i kuvanu rakiju.


U zgradi suda i okolnim kućama bila je čuvena valjevska bolnica, najveća ratna bolnica u I svetskom ratu, u toku epidemije pegavog tifusa, sa samo 22 lekara. Ona je simbol stradanja i požrtvovanja.


Mesto seče knezova pored Kolubare, sa spomenikom. Ilija Birčanin i Aleksa Nenadović su prvi knezovi zatočeni u Muselinovom konaku pa pogubljeni na obali Kolubare 4.2.1804, što je bio povod dizanja I srpskog ustanka protiv Turaka.


Narodni muzej Valjevo, jedan od najboljih muzeja u Srbiji. U 9 sala je opisana istorija Valjeva.


Posećujemo Muselinov konak (Muselin je titula, ne ime), izgrađenu u 18.veku, najstariju zgradu u Valjevu,  lepu zgradu u kojoj je na prizemlju postavka iz I i II srpskog ustanka,  a u podrumu potresna sećanja na zatočeništvo kneževa Ilije Birčanina i Alekse Nenadovića do pogubljenja. Zgrada je jedini materijalni ostatak povezan sa sečom knezova, koja je bila povod za srpsku revoluciju.


Susret s legendarnom pesnikinjom, Desankom Maksimović.


Konačno odlazimo u restoran “Jefimija” usred Tešnjara, gde ćemo uz dobar zalogaj i živu muziku proslaviti našu tradicionalnu veselicu.


(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Nepoznato o Vrnjačkoj banji

Četvrtak, Septembar 28th, 2017

Jako je teško smisliti još neku destinaciju na kojoj nismo bili. Ali Keti ne bi bila ko jeste, kad ne bi i u poznatim destinacijama pronašla nepoznato.

Stižemo u Vrnjačku banju na severnim obroncima planine Goč. To je vazdušna oaza sa mineralnim izvorima. Njeni izvori bili su poznati još starim Rimljanima. Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih voda seže u duboku prošlost, o čemu svedoči pronađeni rimski izvor prilikom kaptaže vrnjačke tople mineralne vode 1924. godine i mnoštvo novčića sa likovima rimskih imperatora.


Jedna od velikih prednosti i lepota Vrnjačke Banje je svakako u tome što ona poseduje oko 60 ha površine bez saobraćaja. U njoj je moguće iskusiti mir i uživati u prirodnom ambijentu, prostranim zelenim površinama, obroncima Goča prekrivenim stoletnim stablima i svakako vrnjačkom parku koji dominira banjom i za koga se nadaleko zna. Franc Vinter, tada zadužen za mnoge projekte u Vrnjačkoj Banji, dao je svoj doprinos i vrnjačkom parku, kada je 1893. godine napravio nacrte novog parka. U saradnji sa baštovanom Johanom Janučekom, on je sagradio prvi staklenik u banji čija je svrha bila uzgajanje sadnica potrebnih za uređenje banjskog parka. Vremenom vrnjački park je nadograđivan, u njemu se prepliću engleski i francuski stil, a nedavno je dobio i nov kutak za odmor, finansiran od strane japanske vlade – japanski vrt.

U osvit Prvog svetskog rata zavoleli su se učiteljica Nada i srpski oficir Relja i jedno drugom obećali. Ali, došao je rat. Relja odlazi u Grčku na ratište. Zbog prelepe Grkinje u koju se zaljubljuje  raskida zaruke sa Nadom. O njegovoj daljoj sudbini legenda ne kazuje ništa, ali zato Nadinu sudbinu zna svaki Banjčanin. Zbog prevelike tuge ona svakim danom kopni i naposletku umire, mlada i nesrećna. Devojke potrešene Nadinom sudbinom, u želji da sačuvaju svoju ljubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje a ključeve simbolično bacaju u reku. Došli su novi ratovi i nova stradanja. Priča je bila zaboravljena a običaj devojaka da „vezuju” svoju ljubav se izobičajio. Sve dok Desanka Maksimovic, po pričanju starih meštana, u jednoj od mnogih poseta Vrnjačkoj Banji nije saznala za ovu tragičnu priču i inspirisana njome napisala jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama: Molitva za ljubav. Iako smo skloni zaboravu ova priča ipak nije zaboravljena; Da bi produžili njen život mladi parovi su nastavili tradiciju „vezivanja” svoje ljubavi, a most nazvali Most ljubavi.


Vrnjačka Banja se može pohvaliti da u njoj skoro dva veka traje organizovani turizam. Smeštaj u Vrnjačkoj Banji se deli na hotelski smeštaj, privatni smeštaj apartmanskog tipa, vile i kuće za izdavanje, kao i specijalizovani centar za lečenje “Merkur”. Dosad nije bilo organizovanih tura obilaska starih banjskih vila, a sada je Keti to zatražila i vodič Natalija vodi nas u obilazak sa inspirativnom pričom o vilama  iz perioda baroka, neoklasicizma, moderne i narodnog graditeljstva. Od preko 200 vila obišli smo 22.  Izabraćemo neke od njih.


Vila Savka sa lepim stepeništem, sazidala su je braća Popović. Danas je aktivan ugostiteljski objekat

Vila Minjon, ranije vila Luvr, posve preuređena, u dva objekta. Obilazimo luksuzne apartmane.


Vila Njujork – gradile su je sestre Mađarice Tinčike uz pomoć brata u Americi,  pa se zato tako zove


Vila Gavrić- sagradio  je dr Đuro Gavrić, ratni predsednik banje, koji je tada uveo i svoj novac za plaćanje banjskih usluga. Ima bogatu plastiku oko prozora i vrata.

Ukleta vila, Vila Ćirić nekad je bila vila Đorđević i pripadala tada najbogatijoj porodici u Srbiji.  Vila je poznata kao najveća misterija Banje. Reč je o divnoj građevini, pastelnožute nijanse, iz 30-tih godina prošlog veka, u stilu moderne. Smeštena je jako blizu samog centra Banje ali kako meštani tvrde u njoj već godinama niko ne živi. Istorijske činjenice kažu da su u ovoj vili tokom Drugog svetskog rata mučeni i ubijani Jevreji, a da se nakon rata, kada je u njoj bila smeštena Ozna, na isti način postupalo sa protivnicima komunizima. Godinama kasnije, kada je Vila pretvorena u vrtić, oni koji su u njoj radili svedočili su o čudnim zvucima, mirisu krvi, ljuštenju farbe sa zidova i nizu drugih neobjašnjivih aktivnosti. Kada je kuća konačno prešla u privatno vlasništvo nijedan od vlasnika nije uspeo da se u njoj zadrži duže od dve godine. Danas, vila je ograđena bodljikavom žicom, roletne na svim prozorima su uvek spuštene ali je travnjak uredno potšišan i u dvorištu se mogu videti dva rasna i negovana psa.

Vila Kopaonik naziva se i Titova vila, iako nema dokaza da je Tito ikada tu boravio. Sazidala je bogata porodica Teokarović, kao vilu prve kategorije.


Vila Rivijera porodice Popčić, s ogradom od kovanog gvožđa.

Vila Snežnik, jedna od najstarijih banjskih vila, se nalazi na samoj promenadi u mirnijem delu, u parku pored Vrnjačke reke i mineralnih izvora Jezera i Snežnika. Sazidala je Milka Vuletić. Tu je rado odsedala Desanka Maksimović.


Vila Anđelija je na 50 m od izvora Jezero, podignuta 1909. Prizemna gradnja s bogatom drvenom dekoracijom.

Hotel Promenada je nekad bila Vila Turkulović je posle bila Partizanka pa sada Promenada. Lepa velika vila.  Desant na Drvar ili operacija “Konjićev skok”, smišljen je u Vrnjačkoj Banji u tadašnjoj vili “Turkulović”, čija je vlasnica bila Miroslava Turkulović. U vili se na podu nalazi mozaik “Konjićev skok”, koji predstavlja vilinog konjica u vodi kao simbol Vrnjačke Banje. Nemačka komanda je 17. maja 1944. godine, nedelju dana pre Desanta na Drvar, operaciju nazvala “Konjićev skok”, upravo po mozaiku koji se nalazio u vili u kojoj je lov na partizanskog komandanta Josipa Broza Tita osmišljen.

Nastavljamo u vinariju Grabak. U otvorenom paviljonu probamo belo bino Bela paunica, sovinjon, roze i crni kaberne Siva vrana.
Ručamo lepo predjelo, teletinu i janjetinu ispod sača. Obilazimo kompleks, ima vinograd, vinariju, terene za tenis, bazene, igrališta.

Obilazimo porodični rasadnik Manojlović u selu Stopanja, sa mnogo kalemljenih biljaka, mediteranskim rastinjem, četinarima, bonsai vrstama

A sad adio, i ko zna gde i ko zna kad… Ispravka: znamo gde i kad.


(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Divčibare – tako blizu, tako lepe

Subota, Februar 17th, 2013

Oblačan zimski dan, a mi željni putovanja. Krenuli smo. Vodi Keti, vozi Vlada.


Ibarskom magistralom do kumove vodenice, gde ćemo se relaksirati uz pićence i nabavku brašna s vodenice.


Uspon uz obronke Maljena do Divčibara prati magla, ali na vrhu ćemo rasterati oblake. Frapiraćemo se u hotelu “Divčibare” uz odličan frape od malina, sa sladoledom, naravno.


Vreme je za šetnju, u svim  pravcima po snežnim padinama i ski terenima. Najlepše prizore pružaju breze i borovi pod snežnim i ledenim nakitom.


Izabrali smo mister borova, zar nije prelep?

Čeka nas “Diplomat klub” sa odličnim ručkom. No to nije sve, naša izletnica slavi rođendan  na kome mora i da radi – da duva  svećice na rođendanskoj torti!


Vraćamo se brzim hodom, da bar deo kalorija potrošimo! Autobus će nas pokupiti kad se umorimo.


Kafu ćemo dobiti u manastiru Moravci, kod oca Jefrema, koji nam je pričao o interesantnom istorijatu manastira.


Uz pesmu, šalu, čitanje poezije  izletnice Anke i nezaobilazne poljupčiće ( ovog puta specijalnog dizajna) povratak je trajao  samo tren.  Do sledećeg putovanja, vrlo skoro!

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(priča i slika Anka)