Kategorija: Rumunija

Jugozapadna Rumunija

Subota, April 29th, 2017

Rumuniju smo istra┼żili iz raznih pravaca. Sada obilazimo u jugozapadnu Rumuniju.


Drobeta-Turnu Severin se nalazi u istorijskoj pokrajini Vla┼íka, naspram gradu Kladovo u Srbiji, u delu poznatom kao Oltenija, na obali Dunava na njegovom izlasku iz ─Éerdapa. Grad su stari Rimljani izvorno zvali Drobetae. Svoje ime Turnu Severin, odnosno Severov toranj, grad je dobio po tornju koji je bio sagra─Ĺen na bre┼żuljku okru┼żenom dubokim jarkom, u spomen pobede rimskog cara Aleksandra Severa (222-235) nad Kvadima i Markomanima. Svoj strate┼íki i privredni zna─Źaj ovaj grad dobija tek posle izgradnje srpsko-rumunske hidrocentrale ─Éerdap 1972. godine. Kao posledica toga, Drobeta Turnu Severin je postao energetsko sredi┼íte Rumunije.

Razgledanje kulturno-istorijskih znamenitosti grada: rimski kamp


Ostaci Trajanovog mosta (remek delo arhitekte Apollodorus od Damaska). Most se sastojao od dvadeset lukova, poduprtih kamenih stubovima, od kojih je nekoliko jo┼í uvek vidljivo za ni┼żeg vodostaja Dunava.

-Srednjevekovna tvr─Ĺava

Park Tudor Vladimiresku


Palata Teodor Kostesku


Banja Herkulani (B─âile Herculane), Herkulova banja, ┬ásme┼ítena ┬áje u dolini reke ─îerne, izme─Ĺu planina Mehedinci na istoku i ─îerna na zapadu, na nadmorskoj visini od 168 m. Po legendi, tu je Herkul obnavljao snagu pre borbe s Hidrom.┬áBanju su osnovali Rimljani, tokom svojih osvaja─Źkih pohoda na da─Źke teritorije. Po lekovitim svojstvima termomineralnih izvora bila je poznata u ─Źitavom Rimskom carstvu, a kasnije je bila omiljeno banjsko mesto carice Sisi- Elizabete, supruge cara Franca Jozefa. Danas se koristi 19 prirodnih izvora tople lekovite vode, raspore─Ĺenih dolinom reke ─îarne, u du┼żini od 4 km.


Razgledanje grada sa brojnim prelepim palatama. Po─Źinje njeno renoviranje otkad su je preuzeli Nemci.




Obilazak pravoslavnog manastira Tismana iz 14. veka, jednog od najlepših i najstarijih manastira u Rumuniji. Posvećen je Bogorodici.


Na ulazu ┬áu manastir je Muzej nacionalne banke, Muzeul Tezaurul BNRÔÇť, muzej bogatstva i zlata rumunske dr┼żave.


Polazak za Targu ┼Żiju koji je upravno sredi┼íte okruga Gor┼ż. Dolinom reke ┼Żiju pru┼ża se glavni pravac koji povezuje Olteniju sa Transilvanijom preko jednog od najva┼żnijih prevoja na Karpatima.

─îak smo imali sve─Źanu pratnju ┼żandarmerije, da bismo se lak┼íe kretali gradom.



Targu ┼Żiju je poznat kao rodni grad modernisti─Źkog vajara Konstantina Branku┼íija. Obilazak i razgledanje znamenitosti grada: Beskona─Źni stub



Ulazimo u lepi park sa Park sa delima vajara Konstantina Branku┼íija, kroz Kapiju poljubaca, sa znakom jedinstva mu┼ża i ┼żene (opra┼ítanje na odlasku u rat).


U parku je Sto ti┼íine, kao poslednji porodi─Źni ru─Źak pre odlaska u rat, sa 12 stolica, kao 12 apostola.


Obilazimo divan park pored reke ┼Żiju sa delima vajara


Nastavljamo put u Lainici manastir


Na povratku ─çemo jo┼í videti muzej sela, pa polako natrag u Srbiju. Zadovoljni putnici tra┼że da se izlet ponovi.


Zato smo Ljubomira, koji se nije odvajao od nas tri dana, na licu mesta u─Źlanili u “Izletnik”!


(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Maramure┼í, neo─Źekivana lepota

Sreda, Juni 15th, 2016

Novu avanturu Izletnika vodi Keti, vozi Vlada, poma┼że vodi─Ź Du┼ían. Pravac: Rumunija, ┬ácilj: Maramure┼í.


Vršac je prvi odmor

Malo du┼że smo ─Źekali na granici

Pred nama je zanimljiv i dug put du┼ż granice sa Srbijom, pa Ma─Ĺarskom pa Ukrajinom


Prolazimo Temišvar

Oradea, centar oblasti Krišana,  bukvalno nas je zadivila

Prolazimo prelepom nizijom i kona─Źno sti┼żemo u Baia Mare, centar Maramure┼ía


Pose─çujemo Etnografski muzej u Baia Mare, da upoznamo obi─Źaje i ┼żivot u Maramure┼íu


Tipi─Źna moderna ku─ça u Maramure┼íu, drvena i ukra┼íena bogatim cvetnim aran┼żmanima


Muzej sela u Baia Mare i prigodni folklorni program koji izvode deca s posebnim potrebama


Kroz prelepe predele vozimo se u Surdesti, gde se nalazi prva od dve drvene crkve pod zaštitom UNESC-a. Obe su posvećene Sv. Arhangelima Mihailu i Gavrilu.

Pravoslavna u mestu Plopis

Najvi┼íe je gradio Veliki Stefan. Stefan III Moldavski znan i kao ili Stefan Veliki (rumunski: ╚śtefan cel Mare ili ╚śtefan cel Mare ╚Öi Sf├ónt – Sveti Stefan Veliki), 1435. – 1504., bio je moldavski vojvoda u razdoblju 1457. – 1504. Za svog ┼żivota stekao je slavu po ─Źitavoj Evropi zbog svog dugotrajnog otpora osmanskim Turcima. Od njegovih zadu┼żbina jo┼í jedino postoji kula zvonara u Baia Mare.


Jedna od najve─çih atrakcija ┬ásveta je Veselo groblje, Cimitirului Vesel. Ovo groblje je na prvom mestu po pose─çenosti me─Ĺu grobljima u Evropi, a u svetu je popularnija jedino Dolina kraljeva u Egiptu. Nalazi se u selu┬áS─âp├ón┼úa. ┬áOvaj neobi─Źan obi─Źaj zapo─Źeo je ┬áslikar naivac, Stan loan Patras koji je sagradio prvi ovakav spomenik davne 1935. Groblje, rad lokalnih zanatlija, ─Źuveno je po drvenim krstovima uglavnom plave boje sa duhovito sro─Źenim epitafima i slikama u naivnom maniru, koje prikazuju karakteristi─Źne scene iz ┼żivota pokojnika.



Vra─çamo se u Siget Marmatei (Sigethu Marmatei) ┬á do ustanove evropskog se─çanja, ┬ámemorijalnog centra ┼żrtvama komunizma, Memorialul victimelor comunismului al rezistentei.





┼áarmantno i ljupko selo B├órsana krasi ┬ápredivan manastirski kompleks izgra─Ĺen od drveta i kamena, sme┼íten na blagom uzvi┼íenju i okru┼żen divnim vo─çnjakom. Zbog svoje lepote i duhovne va┼żnosti manastirski kompleks B├órsana nalazi se na UNESCO listi svetske kulturne ba┼ítine.


U mestu Viseu de Sus ukrcavamo se ┬áu jedinstveni voz, Mocanita (─Źita se mokanica). Radi se o posljednjim ┬áparnim lokomotivama u Evropi, koje su u funkciji, prevoze drvo, a vikendom turiste. Sledi ┼íest sati nezaboravne vo┼żnje i odmora p┼íored reke Vaser.


Obilazak Klu┼ża (Kluj- Napoca). Episkopska pravoslavna crkva, koju zovu Mitropolija. Ispred je spomenik Avram Iancu. Gradska ku─ça. Rimokatoli─Źka katedrala i spomenik kralju Matiji Korvinu.


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a


(slika i pri─Źa Prim.dr Anka Stanoj─Źi─ç)


Keti i Vidovdanska nagrada

Petak, Juni 27th, 2014

Savez Srba u Rumuniji

Savez Srba u Rumuniji

odr┼żao je 27.6.2014. u Temi┼ívaru, u Vladi─Źanskom dvoru, Vidovdansku┬á akademiju

Vi

Vidovdanska akademija

na kojoj je, uz bogat kulturnoumetni─Źki program

Program

dodelilo povelje i zahvalnice za dostignu─ça i saradnju.



Legenda ÔÇ×IzletnikaÔÇť Radmila Katalina- Keti primila je Vidovdansku zahvalnicu za li─Źni doprinos saradnji sa Savezom Srba u Rumuniji.

Re─Ź dve o Ketinim zaslugama

Uru─Źenje Vidovdanske zahvalnice

Re─Źi zahvalnosti

Laureati

Pove─ça grupa izletnika radovala se uspehu na┼íe Keti, pa su prisustvovali sve─Źanoj akademiji.

Ketina podrška

(slike: Brankica, tekst: Anka)