Kategorija: Izuzetne crkve

Višegrad, Andrićgrad, manastir Dobrun, Čajniče, plovidba kanjonom Drine

Utorak, Juli 26th, 2016

U bogat i sadržajan dvodnevni izlet  vodi nas Keti, a  Vlada u više navrata dokazuje svoje izuzetno umeće vožnje, uz koje se osećamo sigurnima.


MANASTIR DOBRUN – na mestu skromne isposničke crkve Kruševo, u okrilju tvrđave Dobrun, župan Pribil sa sinovima Petrom i Stefanom 1343. g. izgradio je manastir, kasnije nazvan Dobrun. Više puta je paljen, pustošen i obnavljan. 1994. g., posle skoro 300 g. u manastir se vraćaju monasi i vaspostavlja se manastirsko bratstvo.


ČAJNIČE – na nekadašnjem stambolskom drumu, na krajnjem istoku Republike Srpske, na granici sa Crnom Gorom, u podnožju planina Cicelj i Čivči Brda, na reci Janjini nalazi se Čajniče. Bilo je to važno naselje u hercegovačkom sandžaku u 15. veku. Mesto se razvijalo na trgovačkom putu između Dubrovnika i Carigrada od 15. do 18. veka, kada je bilo i centar zlatarskog zanata ( u 16. veku ovde je radila i kovnica novca.)


Crkva Uspenja Presvete Bogorodice – gradnja crkve započela je 1857. g. na temeljima stare crkve iz 15. veka.


U crkvi se nalazi čudotvorna ikona Sv. Bogorodice Čajničke. Po narodnom i crkvenom verovanju to je jedna od tri ikone koje je uradio Sv. Jevanđelista Luka i da je u dvor Nemanjića je stigla iz Jerusalima. Mnogo je zapisanih i ispričanih svedočenja o čudotvornim isceljenjima ikone.



VIŠEGRAD – varošica se nalazi u Republici Srpskoj, na ušću reke Rzava u Drinu. Srednjevekovno naselje se prvi put spominje 1407. g., a grad Višegrad 1443. g.

Ćuprija na Drini – zadužbina Velikog vezira Mehmed-Paše Sokolovića. Most je dug 180, a širok oko 7 m i ima 10 snažnih stubova i 11 šiljatih lukova. Ovo remek delo turske mostogradnje projektovao je Kodža Mimar Sinan (1490–1588), a most je građen od 1571. do 1577. g.


Učionica u kojoj je učio Ivo Andrić.


ANDRIĆ GRAD – sagradio ga je naš poznati režiser Emir Kusturica uz pomoć vlade Republike Srpske kako bi oživeo vreme i izgled grada koji je ovekovečio Ivo Andrić.



Proslavljen je i rođendan izletnice,  kako dolikuje.

Kanjon Drine – plovidba kroz kanjon Drine. Plovi se 52 km do Perućca. Ovog puta smo napravili krug brodom “Lotika” kroz kanjon i vratili se u Višegrad. Na brodu je nastavljeno i rođendansko slavlje.



(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA
Radmila Katalina – Keti,
Predsednik IZLETNIK-a

Manastir Janja

Subota, Avgust 2nd, 2015

Manastir Janja, s geografskim položajem u oblasti Starog Vlaha, nalazi se u selu Rutoši u Opštini Nova Varoš i graniči se sa selima Seništa i Radoinja. Manastir pripada Eparhiji Mileševskoj i posvećen je Pravednim roditeljima Presvete Bogorodice, Joakimu i Ani.


Na sajtu rezervata Uvac našla sam ovaj tekst iz 2008:

“OBNOVA MANASTIRA JANJA
Četiri veka posle čamotinje u ruševinama i jasenju, u selu Rutoši sakupljeno je rasuto kamenje i iz tame vekova vaskrsla je bogomolja, pominjana u epskim pesmama još iz doba Nemanjića i narodnom predanju kao “crkva Janja u Vlahu Starome”. Konačno, minulog vikenda, osveštana je svetinja – sada Manastir Svetih pravednih Joakima i Ane – pa se klisurom Uvca opet oglašava zvono, gore kandila, pale sveće za duše predaka… Podsećajući da je Janja, za poslednjih 13 godina, 14. obnovljeni manastir u Mileševskoj eparhiji, a izgrađene su i 33 crkve, vladika mileševski Filaret istakao je da je ova svetinja imala značajnu duhovnu ulogu na reci-graničarki. Sada će zvono, rekao je, sabirati na molitve narod sa obe obale, te pozivati na ljubav, slogu i čuvanje vere. USKORO započinju arheološka iskopavanja na mestu starog konaka, pored puta za Klak, a spreman je i projekat za gradnju novog. Jer, igumanija Justina (Petković) – već četiri godine – konači u kući familije Gordić, na čijem imanju su bili ostaci svetinje.”


Nije bilo lako doći do manastira Sv. Joakima i Ane, od milja, manastira Janja.  Od Pribojske banje uzan asfaltni put  vodi oko 1 km, a dalje makadam ka selu Rutoši. Nas četiri imale smo privilegiju da nas starim autom odveze igumanija manastira, mati Justina, i da nam celo vreme priča o pravoslavlju  i naročito carici Milici. Kad se grupa okupila, ispričala nam je o nastojanjima da uz pomoć naroda izgradi manastirski konak, u kojem će nas, Bože zdravlja, ugostiti sledeći put kad dođemo.


Zasad je podignuta prva ploča konaka, a  mati Justina i dalje  stanuje kao podstanar.


Toplo nam priča o bezdetnim parovima koji se ovde mole Sv. Joakimu i Ani, pa kasnijim lepim vestima o bebama koje su dobili.

Nadamo se da ćemo sledećeg puta videti i konak i zateći sestrinstvo. Dotle, mnogo sreće želim mati Justini u njenim nastojanjima da svetinja bude dostupna što većem broju ljudi.


(priča i snima Prim. dr Anka Stanojčić)

Manastir Mileševa

Subota, Avgust 1st, 2015

Manastir Mileševa je podignut na reci Mileševici. Udaljen je 6 km od Prijepolja. Zadužbina srpskog kralja Vladislava, sina Stefana Prvovenčanog; građena od 1234.-1236.; od sige pa omalterisana; zidana u vreme Latinskog carstva u “plastičnom” raškom stilu, izuzetno visoka. Karakteriše je monumentalnost, uz izbegavanje dekorativnosti i naginje formama klasične antike. Posvećena je Vaznesenju Gospodnjem.

Značaj  je manastir  stekao time što je kralj Vladislav ovde preneo mošti Svetog Save iz Trnova, zbog čega je 1235. podigao spoljašnju pripratu. U pokušaju da slome srpski duh Turci 1594. mošti prenose na Vračar gde ih spaljuju. U oltaru se čuva leva ruka Svetog Save.

Mileševa je najpoznatija po fresci Belog anđela. BELI ANĐEO (arhangel  Gavrilo)  sedi na kamenu i mironosicama pokazuje Hristov prazan grob. Freska je čvrsto građena, istinita u pokretu, simbol mladosti i trajanja plemenitog ljudskog roda. U XVI veku je preko nje naslikana druga freska, i ostala je sakrivena do XX veka. Zajedno sa slikom Kineskog zida poslat je signal u svemir u nadi da će drugim svetovima ukazati da na Zemlji postoji svest.

Manastir Mileševa je oslikan prvi put 1222.-1228. Freske su kockice mozaika na plavoj i zlatnoj- žutoj podlozi što predstavlja nebeske regione u kojima živi vojska svetitelja i pravednika nagrađena za patnje zemaljskog života. Svaka freska živi za sebe. Drugi put je oslikan u XVI veku.

Bogorodica na Blagovesti sa preslicom. Jedna od pet freski Bogorodice koja radi svetovni posao, ali je najmilija i najplemenitija. U tom trenutku dobija glas da će ljudima roditi Bogočoveka.

Mileševa je i grobna crkva kralja Vladislava, čime je nastavio tradiciju svoga oca koji je podigao manastir Žiču, i dede koji je podigao Studenicu.

U Mileševi u XVI veku radi jedna od prvih srpskih štamparija.

U manastiru je krunisan Tvrtko I Kotromanović, sestrić cara Dušana, 1377. za kralja Srbljem i primorjem.  Stefan Vukčić Kosača se 1446. proglasio “hercegom od Svetog Save”, po čemu je Hercegovina dobila ime.

U manastirskoj riznici čuva se  žezlo Svetog Save, simbol autokefalnosti, dar Vaseljenskog patrijarha Manojla, iz 1219.g.

(uradila prim.dr Anka Stanojčić prema materijalu  dr Zorice Minović)