Kategorija: Bugarska

Crkva Sv. ─Éor─Ĺa, ─ćustendil

Subota, Maj 3rd, 2015
U ─ćustendilu ─çemo jo┼í vidjeti crkvu ┬áSv. ─Éor─Ĺa iz 10-11. veka, koja je uspe┼íno obnovljena.


Prelepa, tipi─Źna je vizantijska crkva. Gradili su je majstori iz Istanbula.


Oslikana je divnim freskama iz vremena vizantijske imperije.

Lepa freska Sv. Nikole s pozla─çenom knjigom.


Sv. Sava je prikazan kao arhiepiskop, na vidnom mestu, na drugom levom stubu.
U luku je freska Sv. Kuzmana i Damjana.



U konaku crkve razgledamo izlo┼żbu ikona i svetih knjiga.


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(snima i pri─Źa prim.dr Anka Stanoj─Źi─ç)

Tvr─Ĺava Hissarluka

Subota, Maj 3rd, 2015

Ven─Źeslav nas ┬ávodi u gornji grad, usponom na planinu Osogovo. Oblak je legao ┬ápreko grada ─ćustendila.



Na vrhu je prelepa anti─Źka i srednjevekovna tvr─Ĺava Hissarluka (Bugari ka┼żu: krepost), gra─Ĺena u 4.i 5.veku kao Acropolis anti─Źkog grada Pautalia. Demolirali su je Otomani u 15.veku. Povr┼íine je 117×175 m, za┼íti─çena sa 14 kula.



Svima su zanimljive tri velike amfore unutar zidina.

Pogled na ─ćustendil je prelep i za pam─çenje.


Nema mesta koje ne bismo rado uslikali i zadr┼żali u se─çanju.


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(slika i pri─Źa prim.dr Anka Stanoj─Źi─ç)


─ćustendil

Subota, Maj 2nd, 2015

Uputili smo se na grani─Źni prelaz Ribarci.


U Bugarskoj su putevi loši, kao i kod nas. Ne  vidi se dejstvo Evropske Unije.




Sneg na brdima.



Sti┼żemo u banju ─ćustendil. ─ćustendil ili Kjustendil (Bugarski: đÜĐÄĐüĐéđÁđŻđ┤đŞđ╗, u srednjm veku – Velbazd) je grad od oko 50 000 stanovnika u jugozapadnoj Bugarskoj, i upravno sedi┼íte istoimene bugarske oblasti ─ćustendil. Grad ─ćustendil nalazi se u krajnje zapadnom delu Bugarske, blizu trome─Ĺe Bugarske sa Srbijom i Makedonijom, od kojih je udaljen oko 20 km. To je najzapadniji veliki grad u zemlji. Od prestonice Sofije ─ćustendil je udaljen oko 90 km.. Svoj dana┼ínji naziv grad nosi u spomen na srpskog velika┼ía Konstantina Draga┼ía. Osmanlije su grad po njemu nazivali Konstantinova Banja odnosno K├Âstendil, a taj naziv se, u ne┼íto iskvarenom obliku, odr┼żao do danas, kao ─ćustendil. Stari, srednjovekovni naziv grada bio je Velbu┼żd, iz staroslovenskog od re─Źi “bazditi”.


Oblast ─ćustendila nalazi se u oblasti gornjeg toka reke Strume. Grad je sme┼íten u prostranoj kotlini, koju na zapadu ograni─Źavaju Osogovske planine. Podru─Źje grada poznato je po lekovitim izvorima, pa se u gradu nalazi banjsko le─Źili┼íte. Klima u gradu je izmenjeno kontinentalna sa blagim uticajem mediteranske. ─ćustendil je prvobitno bio tra─Źko naselje. Posle rimskog osvajanja ovih prostora naselje postaje zna─Źajno i nosi naziv Pautalija. Tokom prvog dela srednjeg veka oblast ─ćustendila bila je u sastavu Vizantije. U 7. veku podru─Źje grada naseljavaju Sloveni. U 10. veku oblast tada┼ínjeg Velbu┼żda bila u okviru srednjovekovne Bugarske.


─îeka nas bugarski vodi─Ź Ven─Źeslav, govori bugarski i razumemo ga solidno



┼áeta nas ─ćustendilom.


Banja iz turskog vremena, radi još.


Rimske terme iz 5.veka p.n.e. Na termama su Turci napravili d┼żamiju, ali je ona sada etnografski muzej.


Topla voda 73 stepena, dimi se, sumporasta, koristi se za kupke.


Tursko kupatilo


Umetni─Źka galerija Vladimir Dimitrov, ┬áposve─çena delu najzna─Źajnijeg bugarskog slikara.


Kona─Źno sti┼żemo u hotel “Bulgaria”, pored centra, sme┼ítamo se u sobe. I ovde su neobi─Źna kupatila,┬á u maloj prostorji tu┼í baterija bez kade i zavese, samo s odvodom, lavabo i WC, pa kupatilo uvek mora biti┬á mokro.

Još malo šetnje kroz centar



Ve─Źera odli─Źna, dvoja vrata dalje u suterenu restorana, gr─Źka salata+ ro┼ítilj+ tulumba.


Nakon odmora, doru─Źak u istom restoranu pa na dalje razgledanje grada i nastavak putovanja.


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(snima i pri─Źa prim.dr Anka Stanoj─Źi─ç)