Kategorija: Makedonija

Ju┼żna Srbija i Skoplje

Petak, Juni 30th, 2017

Pa evo nas opet na putu, po najvrelijim danima, kada se ┼żiva u termometru penje na 43 stepena. Vodi lepa Keti, vozi ┬álepi Vlada, a ni ekipa izletnika nije za podcenjivanje :)

Cilj puta je severna Makedonija, prvo Pelince.┬áMemorijalni centar ASNOM je kulturno-istorijski i rekreacioni kompleks pored reke P─Źinje kod sela┬áPelince┬á(Op┼ítina Staro Nagori─Źano) na dva kilometra udaljenosti od istorijskog mesta u kojem je bilo odr┼żano Prvo zasedanje ASNOM-a, 2. avgusta 1944. godine u manastiru Sv. Prohor P─Źinjski. ┬áProjektant Memorijalnog centra je arhitekta Georgi Konstantinovski. Na fasadi muzeja nalazi se monumentalni mozaik veli─Źine 140 m2, pod nazivom ÔÇ×MakedonijaÔÇť, delo┬á makedonskog slikara Rubensa Korubina. Unutar muzeja se nalazi kopija sobe iz manastira Prohor P─Źinjski, u kojoj je bilo odr┼żano zasedanje, a do nje je spomen-soba u kojoj su izlo┼żeni dokumenti o dr┼żavotvornosti Republike Makedonije.

Sti┼żemo u┬áStaro Nagori─Źane,┬á13 km isto─Źno od Kumanova, na padinama Kozjaka, gde je prvo ┼żiveo Sv. Prohor P─Źinjski. Tu je njegova isposnica. Prvobitnu crkvu, koja poti─Źe iz 1071. godine je izgradio vizantijski car Roman IV Diogen. Kao jednu od svojih mnogobrojnih zadu┼żbina, Kralj Milutin je crkvu u potpunosti obnovio 1313. godine, u slavu svoje velike pobede nad Turcima. Prema nekim istra┼żiva─Źima, crkvu Svetog ─Éor─Ĺa u Starom Nagori─Źanu su radili isti majstori koji su za kralja Milutina na staroj osnovi podigli novu crkvu Bogorodice Ljevi┼íke u Prizrenu. Sama crkva ┬áje pokrivena kamenim plo─Źama i danas je dobro o─Źuvana, a njen originalni ┼żivopis spada me─Ĺu najbolje ra─Ĺene u tzv. vardarskom stilu.┬áFreske┬ásu┬áizveli┬ádvorski┬ámajstori┬áMihajlo┬ái┬áEvtihije.


Nastavljamo u Kumanovo- 130000 stanovnika, zvani─Źno 4 jezika: makedonski, srpski, albanski, romski.

Odmor ─çe biti u etno selu Tim─Źevski, ┬ákod Kumanova.


Skoplje (mkd. Skopje) je najve─çi i glavni grad Republike Makedonije, u kome ┼żivi ─Źetvrtina njenog stanovni┼ítva.┬áAnti─Źko ime ovog grada je Skupi (latinski: Scupi). Skoplje je polo┼żeno┬ána izrazito trusnom podru─Źju i grad ima dugu istoriju zemljotresa.

Skoplje ima u svojoj blizini dva ve┼íta─Źka jezera, Matku i Tresku,┬áu koje se uliva istoimena reka i nalaze se na samo nekoliko kilometara┬áod centra grada. Matka je uzani kanjon donjeg toka reke Treske,┬ásme┼íten 15 km severozapadno od Skopja, koji obuhvata oko 5000┬áhektara prekrasnog jezera Matka, strme litice planina visoke 1000┬ámetara i uzbudljive pe─çine i ┼żivopisne srednjovekovne manastire.

Ulazimo u Crkvu Svetog Spasa, sagra─Ĺenu krajem 17. i po─Źetkom 18.veka. U crkvi se nalazi neprocenjivo vredan ikonostas, najlep┼íi primerak umetni─Źko drvo-rezbarstva iz debarske ┼íkole, rad bra─çe Petra i Marka Filipovskog i Makarija Fr─Źkovskog. Ikonostas je duga─Źak 10 m a ┼íirok 6 m i zavr┼íen je 1824 g. Rezbari se iz unutra ka spolja, pa se mogu opipati le─Ĺa figure.


Pogledajmo prvo staro Skoplje. Penjemo se ┬ána tvr─Ĺavu, Skopsko Kale (kula). ┬áNa bregu Vodno vidimo krst i TV toranj.


Stara ─Źar┼íija, han, hamam…

I kona─Źno, ulazimo u kontroverzni projekat ÔÇ×Skopje 2014ÔÇť, ÔÇ×urbani genocid gradaÔÇť, neadektvanu predimenzioniranu arhitekturu u centru, u Jevrejskoj mahali. Okolne zgrade preterano ukra┼íene ogromnim skulpturama. Spomenici su preveliki, fontane velelepne.

Obilazimo muzej holokausta na trgu. Ne razumem za┼íto ne dozvoljavaju slikanje…

Ulazimo u Narodni muzej, koji vi┼íe nije to, nego Muzej na makedonskata borba na dr┼żavnost i samostojnost.┬áVelikim platnima i vo┼ítanim figurama prikazana je tema osloba─Ĺanja Makedonije gledana kako se danas prikazuje.

Dolazimo do Vardara sa tri galije- restorana, sa monumentalnim mostovima. Vide se Arheolo┼íki muzej, filharmonija, makedonska opera i balet, tu┼żila┼ítvo i most umetnika.


Kona─Źno ┬áru─Źak u etno restoranu ÔÇ×Stara gradska ku─çaÔÇť.


Iz Skoplja ─çemo u Vranje. Saborna crkva Svete Trojice u Vranju je glavni i najve─çi pravoslavni hram u Vranju i sredi┼ínja crkva Vranjske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Trobrodna bazilika je sagra─Ĺena u vreme Turaka slogom i snala┼żljivo┼í─çu Vrajanaca 1838. Zvonik je zasebna celina. Slikarski deo posla na ikonostasu Crkvena op┼ítina je poverila Dimitru Krstevi─Źu – Di─Źu, zografu, tada najpoznatijem i najdarovitijem ikonopiscu u vardarskoj Makedoniji. U periodu od 1844. godine do 1866. on je naslikao ve─çi broj ikonostasnih celina i pojedina─Źnih ikona.


Idemo pe┼íice u kultnu Baba Zlatinu ulicu, poplo─Źanu kaldrmom. Prvo pose─çujemo rodnu ku─çu Justina Popovi─ça (prepodobni Justin ─ćelijski i Vranjski).


Nastavljamo Baba Zlatinom ulicom do ku─çe Bore Stankovi─ça. Podigla ga je baba Zlata. U muzeju ima originalnih predmeta. Desno je Borina soba, pa baba Zlatina soba, a levo soba sa izvodima iz predstava po Borinim delima.

Narodni muzej je nekad bio Pa┼íin konak, selamluk (zgrada napred, mu┼íki deo) i haremluk (zgrada iza nje, ┼żenski deo). U prizemlju vranjska gradska no┼ínja, pa posu─Ĺe, pa seoska no┼ínja. Na spratu su gradske sobe, poslednja je devoja─Źka.

Obilazak gradskog parka pored starog hotela ÔÇ×VranjeÔÇť gde su spomenici znamenitim Vranjancima.


U Vranju niste bili ni ako niste probali njegov merak i dert i njegovu kuhinju. Pravi izbor je ┬á”Kod bake na ru─Źak”
A onda, sledi nam povratak…




(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA
Radmila Katalina – Keti,
Predsednik IZLETNIK-a

Makedonija, poklonjenje senima ratnika na Kajmak─Źalanu

Sreda, Avgust 10th, 2016

Povodom stogodi┼ínjice bitke na Kajmak─Źalanu, “Izletnik” je organizovao putovanje u Makedoniju i Gr─Źku. Vodi Keti, vozi Vlada.


Staro Nagori─Źane- lepa stara crkva Sv. ─Éor─Ĺa. ┬áPodigao je vizantijski vladar Roman Diogen u 11.veku, a na njenim temeljima crkvu je 1313. godine obnovio kralj Milutin. Poznata je po prelepim freskama Mihajla i Evtiohija. Lepa je freska nad ulazom vaznesenja Bogorodice.


Pravac: Prilep

Prilepski kraj je poznat po duvanu, svuda se mo┼że videti kako se su┼íi.

U selu┬áDolno Karaslari┬á penjemo se lo┼íim putem po vru─çini do kapele podignute srpskim ratnicima poginulim u Bregalni─Źkoj bici 1913. u vreme II balkanskog rata. Spomen kosturnica je posve─çena i svim┬á drugim poginulim i umrlim srpskim vojnicima u ratovima od 1912-1918. godine. Polaganje venca i poklonjenje senima ratnika.

Sv. Nikola je za┼ítitnik grada Prilepa. U starom delu ┬áPrilepa pose─çujemo lepu crkvu Sv.Nikole iz 11.veka, sa o─Źuvanim fresko┼żivopisom.



Nastavljamo do hrama Sv. Dimitrija, lepe crkve u ohridskom stilu. Sa─Źuvan je deo freskopisa.

Penjemo se (naporno, po suncu) ┬ádo prelepog ┼żenskog manastira Sv. Arhangela Mihaila u steni.

Grad Prilep je sme┼íten u ju┼żnom delu Republike Makedonije. Od glavnog grada Skoplja udaljen je 132 kilometara ju┼żno. Grad se smestio na severoisto─Źnom delu najve─çe makedonske visoravni Pelagonije, na pribli┼żno 650 metara nadmorske visine. Tre─çi je po veli─Źini u Makedoniji, sa 75000 stanovnika. ─îuven je po duvanu i mermeru. U Prilepu pose─çujemo ┬áfascinantnu galeriju ikona.



U restoranu ÔÇ×Makedonska ku─çaÔÇť probali smo prilepski specijalitet ┼íirden:


Vreme je ┬áza veliki istorijski ─Źas. Prelazimo u Gr─Źku.


Stajemo kod sela Veri, kod spomenika Drinskoj diviziji, potomci pola┼żu venac. Odajemo po┼ítu palim ratnicima i sre─Ĺujemo okolinu spomenika.

Kajmak─Źalan je najvi┼íi vrh planine Nid┼że sa 2.521 m nadmorske visine, na granici Republike Makedonije prema Gr─Źkoj (Mariovo). Sa─Źinjen je od gnajsa i granita, a poznat je kao popri┼íte naj┼że┼í─çih borbi na Solunskom frontu tokom Prvog svetskog rata 1916. godine. Na njemu je podignuta spomen kapela gde se nalazi i urna, u kojoj je (bilo) sahranjeno srce doktora Ar─Źibalda Rajsa. Uz crkvu stoji i kosturnica u kojoj se nalaze ostaci palih boraca.

Obilazimo turisti─Źko naselje Stari ─îegan, Agios Atanasios (mountain resort and spa), sa kamenim ku─çama svih kategorija, za sme┼ítaj skija┼ía na Kajmak─Źalanu.


Po povratku s Kajmak─Źalana, izletnici su polo┼żili venac na spomen kosturnicu (Srpskog) vojni─Źkog groblja u Bitolju.




Bitolj (mkd. Bitola) je grad u jugozapadnom delu Republike Makedonije. Okru┼żen je planinama Baba (vrh Pelister 2601 m) i Nid┼żo,┬á u centru najprostranije makedonske kotline Pelagonije, na 13 km severno od granice sa Gr─Źkom i na nadmorskoj visini od 615 m. Administrativni je, kulturni, ekonomski, industrijski, obrazovni i nau─Źni centar. Bitolj je drugi grad diplomatije u Makedoniji i ima brojna diplomatska predstavni┼ítva stranih zemalja u Republici. Drugi je po broju stanovnika u Makedoniji. Najpoznatija ulica u Bitolju je “┼áirok sokak”.



U Resenu pose─çujemo Saraj, dvorac u francuskom neoklasicisti─Źnom stilu, jedinstven u Makedoniji, podignut po─Źetkom 20.veka. Sada se ┬áu njemu nalaze Dom kulture, gradski muzej i galerija Resenske kerami─Źke kolonije.

Podmo─Źani- etno muzej Joneta Eftimovskog sa jednom od najbogatijih etnolo┼íkih kolekcija u Makedoniji, vi┼íe od 20 000 raznih artefakata oko 160 nacionalnih no┼ínji iz razli─Źitih regiona Makedonije



Nastavljamo naporno pe┼ía─Źenje po suncu u Kurbinovo, do crkve Sv.─Éor─Ĺa sagra─Ĺene 1191.godine, koju krase originalne prelepe freske iz vremena vizantijske dinastije Komnin.


Prespansko jezero je jezero na trome─Ĺi Gr─Źke, Albanije i Republike Makedonije.Nalazi se na ju┼żnoj strani Prespanske kotline izme─Ĺu planina Gali─Źica i Baba.┬áOd ukupne povr┼íine – 273 km┬▓, 190 km┬▓ pripada Makedoniji, 84,8 km┬▓ Gr─Źkoj┬ái 38,8 km┬▓ Albaniji. Najve─çi grad u ovom podru─Źju je Resen, na makedonskom┬ádelu jezera. Najve─ça dubina jezera je 54 m.
Keti se potrudila da svuda probamo ┬átradicionalne specijalitete. Pored ostalog, u restoranu “Galaxy” ru─Źali smo izvrsno kalap─Źe (meso u testu)+ rebarca.
A onda smo pre┼íli obronke Gali─Źice i proverili da li Biljana jo┼í beli platno na Biljaninim izvorima

Ohridsko jezero i grad Ohrid su proglašeni za Svetsku baštinu, pod zaštitom UNESCO 1980. godine. Knjige se mogu napisati o posebnostima ovog geološki prastarog jezera na 695 m nmv.


─îeka nas brod za krstarenje jezerom. Bi─çe to izuzetno lepa vo┼żnja sa prekrasnim pogledom na obale Ohridskog jezera.


Plovimo do manastira Sv. Naum koji poti─Źe iz 9.veka i pravi je biser slovenske kulture. Tu se nalaze mo┼íti velikog slovenskog sveca i prosvetitelja, Sv. Nauma.


Vo┼żnja ─Źamcima po izvorima reke Crni Drim, nacionalnom parku pod za┼ítitom UNESCO.


Struga se nalazi na mestu gde reka Crni Drim isti─Źe velikom snagom iz Ohridskog jezera.


Nastavljamo u Kali┼íta, kompleks od ─Źetiri crkve, od kojih su dve posve─çene Presvetoj Bogorodici

Kod Skopja ugostio nas je elitni restoran “Kamnik”. Obi┼íli smo vinograde i vinariju.

Lova─Źke kobasice i fazan u kari sosu…mmmm…



Vra─çamo se u Beograd, prepuni izuzetnih utisaka.


(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Osogovski manastir

Subota, Maj 3rd, 2015

Osogovski manastir – Sveti Joakim Osogovski (makedonski: đíđ▓đÁĐéđŞ Jđżđ░đ║đŞđ╝ đ×Đüđżđ│đżđ▓Đüđ║đŞ) se nalazi pored grada Krive Palanke, na padinama Osogovske planine kod mjesta Babin Dol na sjeveroistoku Republike Makedonije.



Osogovski manastir ima dugu istoriju. Manastir je podignut na mestu pe─çine gde se Sveti Joakim Osogovski podvizavao veoma usrdno i strogo, provode─çi dane i no─çi svoje u neprestanim molitvama. U vreme vizantijskog cara Manojla I Komnena (1143ÔÇö1180) obnovljeno je se─çanje na ovog svetitelja. U to vreme tamo dolazi sve┼ítenik Teodor iz Ov─Źeg Polja, koji se tu i zamona┼íio i uzeo ime Teofan. On je sakupio oko sebe veliki broj monaha i sa njima podigao crkvu i manastir prepodobnom Joakimu, u kome je kasnije postao prvi iguman.


Velika manastirska crkva je monumentalna kamena gra─Ĺevina s kupolama. Crkva je izgra─Ĺena za ─Źetiri godine od strane majstora Andreja Damjanova Zografskog iz roda Renzovci (Debarski kraj) i dovr┼íena 1851. godine. Freske su delo slikara Dimitra Antonova Pogradi┼íkog, koji je u manastiru vi┼íe puta boravio u periodu od 1884. do 1945. godine, zajedno sa svojim pomo─çnicima iz sela Treson─Źe; Grigorijem Petrovim, Avramom Diceva i Miron Ilijev, slikarima iz Debarske slikarske ┼íkole)



Silazimo preko mnogo stepenika do prelepog velikog manastira, krasno oslikanog.

Unutra je zabranjeno slikanje s blicem.


Sjajan pogled odozgo i na okolinu


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(pri─Źa i snima prim.dr Anka Stanoj─Źi─ç)