Kategorija: Manastiri

Dolina vekova i fotosafari srpskim Sibirom

Petak, Juli 8th, 2016

Ve─ç pet godina redovno pose─çujemo Pe┼íter, a ┬ámnogo du┼że manastire u Dolini jorgovana, i svaki put putovanje je druga─Źije i impresije na drugi na─Źin neponovljive. Ovo trodnevno putovanje novom trasom osta─çe nam svima u se─çanju kao neponovljiva lepota.

Za┼íto se dolina Ibra naziva Dolinom jorgovana? Pre sedam vekova, jednog majskog dana,┬ákralj Uro┼í Prvi Nemanji─ç do─Źekao je u dolini Ibra svoju izabranicu, francusku princezu┬áJelenu An┼żujsku, budu─çu srpsku kraljicu. Stigla je iz pitome Provanse u jedan sasvim┬ádruga─Źiji krajolik, planinski, koji presecaju sure litice kanjona reke, pa je srpski kralj, da bi┬ájoj ulep┼íao prve trenutke u novoj sredini, a pre svega iz velike ljubavi, odlu─Źio da celom┬ádolinom zasadi mirisne jorgovane. Hiljade cvetnih bokora, plave, ru┼żi─Źaste i bele boje du┼żputa od oko 270 kilometara kroz dolinu odredili su joj naziv Dolina jorgovana. Bila je i┬áostala ljubavno zave┼ítanje srpskog kralja njegovoj ┼żeni koja je srpskom narodu podarila dva budu─ça kralja, Dragutina i Milutina.

Manastir Studenica ÔÇô posve─çen Vavedenju presvete Bogorodice. Manastir je podigao veliki ┼żupan Stefan Nemanja 1197. g., uo─Źi svog odricanja od prestola, kada se zamona┼íio i dobio mona┼íko ime Simeon.


Manastir Gradac ÔÇô poti─Źe iz 13. veka i posve─çen je Blagovestima Presvete Bogorodice. Manastir je zadu┼żbina Jelene An┼żujske, ┼żene Kralja Uro┼ía I, koja je i sahranjena u svojoj zadu┼żbini.





Ulazimo na podru─Źje grada Novi Pazar, prebogatog duhovnim svetinjama.


Manastir Sopo─çani ÔÇô posve─çen je Sv. Trojici. Nalazi se pored izvora reke Ra┼íka. Poti─Źe iz 13. veka i zadu┼żbina je Kralja Uro┼ía I, sina Stefana prvoven─Źanog, a unuka Stefana Nemanje. U naosu crkve, koji je jedini sa─Źuvan od ve─çeg manastirskog kompleksa, nalaze se neke od najzna─Źajnijih fresaka tog vremena u Evropi. Manastir je, zajedno sa ─Éur─Ĺevim stupovima, Petrovom crkvom i starim Rasom, kao jedinstvenu celinu, UNESCO 1979. uvrstio u Listu svetske kulturne ba┼ítine.


Ktitorska kompozicija na desnom zidu u Sopo─çanima:- napred je Bogorodica, kojoj se obra─çaju Nemanji─çi, dr┼że─çi jedan drugog za ruku. Prvi je Stefan Nemanja, pa sin Stefan Prvoven─Źani, pa sin Uro┼í I koji dr┼żi maketu Sopo─çana, zatim njegov sin Dragutin i kona─Źno mla─Ĺi sin Milutin, koji je vladao 40 godina i za svaku godinu podigao jednu zadu┼żbinu, ukupno 40.


Manastir ─Éur─Ĺevi stupovi ÔÇô posve─çen je Sv. velikomu─Źeniku Georgiju. Nalazi se iznad reke Ra┼íke i De┼żeve. Poti─Źe iz 12. veka i zadu┼żbina je velikog ┼żupana Stefana Nemanje. Kralj Dragutin je zna─Źajno obnovio manastir. UNESCO ga je uvrstio u Listu svetske kulturne ba┼ítine.



Crkva Sv. Petra u Novom Pazaru ÔÇô posve─çena Sv. apostolima Petru i Pavlu. Predstavlja najo─Źuvaniji spomenik srpskog srednjevekovnog graditeljstva. Nalazi se iznad desne obale reke De┼żeve.


Novi Pazar, grad u Ra┼íkom okrugu, na reci Ra┼íki, u sredi┼ítu Novopazarskog polja ili Staroga Rasa. Osnovao ga je Isa-beg-Ishakovi─ç 1460. g., kao va┼żnu stanicu na trgova─Źkom putu iz Soluna i Skoplja, preko Bosne i Dubrovnika. Danas je ÔÇťdolina d┼żinsaÔÇŁ.


┼átavalj┬á12 km isto─Źno od Sjenice, na naju┼żem delu Pe┼íterske visoravni, najbogatije pravoslavno naselje u op┼ítini Sjenica, sa mnogo ne┼żenja. Pose─çujemo rudnik mrkog uglja


Sjenica, mali grad velikog srca, centar je Pe┼íterske visoravni u kome su srednjovekovni karavani, na putu iz Dubrovnika u Carigrad, odmarali konje i hranili ih senom. Nekad se livade kose po tri puta godi┼ínje. Prvi put se pominje 1253. godine, u zapisima kralja Uro┼ía. Kroz grad i u njegovoj neposrednoj blizini proti─Źu ─Źetiri reke: Uvac, Vapa, Grabovica i Jablanica, od kojih se formira Sjeni─Źko jezero. Sam grad ima 12-14000 stanovnika, 80% Bo┼ínjaka, 20% Srba. ┬áNekada je ona, zbog snegova i velikih smetova, dobar deo godine bila odse─Źena od sveta.

Kre─çe fotosafari na Pe┼íter. Pe┼íterska visoravan ÔÇô se nalazi iza sedam planina (Golija, Javor, Zlatar, Jadovnik, Ozren, Giljeva i ┼Żilindar). Ovo je najve─ça visoravan na Balkanskom poluostrvu. Sa nadmorskom visinom od 1.150 m i povr┼íinom od 63 km2 ona predstavlja jedinstvenu o─Źaravaju─çu, ni sa ─Źim uporedivu prirodnu oazu u srcu Evrope. Zbog visokih snegova i niskih temperatura Pe┼íter je poznat i kao srpski Sibir, a zbog nadmorske visine i velikog broja kulturnih i istorijskih spomenika, u nekim studijama su ga prozvali i srpski Tibet. Ovde je 26.1.2006. g. izmereno -39,5 stepeni ispod nule, najni┼żi nivo od kad se meri temperatura u Srbiji. Foto-safari po Pe┼íteru ÔÇô 3180 ha Pe┼ítera 30.12.2015. g. progla┼íeno za specijalni rezervat prirode ÔÇô Pe┼ítersko polje.


Odmor u etno selu Raduške staze.


Bo┼żanstvene pite od sira ispekla je Ernesa Sinanovi─ç, a savr┼íene mantije Milijana Vasojevi─ç.


Tutin se  nalazi  na granici sa Crnom Gorom i Kosovom, na 867 mnm, i u centralnom delu Raške oblasti. Površina opštine je 741 km2, na kojoj se nalazi 99 naselja.

Manastir Crna reka se nalazi ┬ána trome─Ĺi Kosovske Mitrovice, Ro┼żaja i Novog Pazara. Po jednom predanju manastir je osnovan u 13. a po drugom u 14. veku posle Kosovske bitke. Posve─çen je Sv. Arhangelu Mihailu. Zalepljen je za strmu stenu ogromnih masiva Mokre Gore iznad reke ponornice Sovare (Crna Reka). Po predanju Sveti Jovan Devi─Źki, po┼íto se njegova molitva nije ─Źula od huke obli┼żnje planinske re─Źice, uzviknuo: “Umukni ve─ç jednom crna reko!” Otada je, samo na tom delu, reka postala ponornica, a manastir koji je tu sagra─Ĺen dobio je ime Crna Reka.


Pozdrav s Bajrom, pa na ÔÇ×MolitvuÔÇŁ ÔÇô gnezdo ljubavi beloglavog supa i vidikovac sa najlep┼íim pogledom na meandre Uvca, mesto gde od lepote zastaje dah.


Reka Uvac izvire ispod Jadovnika, produbljuje kanjon, kle┼íe ÔÇťsrpski KoloradoÔÇŁ. Sa dve brane formirana su tri jezera, Uva─Źko (Sjeni─Źko), Zlatarsko (27 km) i Radoinjsko. (11 km). Ova jezera su je prirodni rezervoar pija─çe vode, kapacitet snabdevanja je 2/3 Srbije i ─Źine specijalni rezervat Uvac.



Tokom tro─Źasovne plovidbe ┬áSjeni─Źkim jezerom u┼żivamo u pogledu na jezero, na ┬áelegantan let beloglavog supa na termalu i u kulinarskim delikatesama. ┬áVozi kapetan Tajson.
Jedva smo se izborili s bogatim ru─Źkom na katamaranu: paprike punjene sirom, sir, pr┼íuta, sud┼żuk, zatim heljdopita, pa jagnjetina ispod sa─Źa s krompirima i na kraju Ernesina baklava.

Tradicije radi, putovanje smo zasladili kupom Zlatibor, sa ─Źetiri vrste ┼íumskog vo─ça, na Zlatiboru. Do slede─çeg izleta!

(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Maramure┼í, neo─Źekivana lepota

Sreda, Juni 15th, 2016

Novu avanturu Izletnika vodi Keti, vozi Vlada, poma┼że vodi─Ź Du┼ían. Pravac: Rumunija, ┬ácilj: Maramure┼í.


Vršac je prvi odmor

Malo du┼że smo ─Źekali na granici

Pred nama je zanimljiv i dug put du┼ż granice sa Srbijom, pa Ma─Ĺarskom pa Ukrajinom


Prolazimo Temišvar

Oradea, centar oblasti Krišana,  bukvalno nas je zadivila

Prolazimo prelepom nizijom i kona─Źno sti┼żemo u Baia Mare, centar Maramure┼ía


Pose─çujemo Etnografski muzej u Baia Mare, da upoznamo obi─Źaje i ┼żivot u Maramure┼íu


Tipi─Źna moderna ku─ça u Maramure┼íu, drvena i ukra┼íena bogatim cvetnim aran┼żmanima


Muzej sela u Baia Mare i prigodni folklorni program koji izvode deca s posebnim potrebama


Kroz prelepe predele vozimo se u Surdesti, gde se nalazi prva od dve drvene crkve pod zaštitom UNESC-a. Obe su posvećene Sv. Arhangelima Mihailu i Gavrilu.

Pravoslavna u mestu Plopis

Najvi┼íe je gradio Veliki Stefan. Stefan III Moldavski znan i kao ili Stefan Veliki (rumunski: ╚śtefan cel Mare ili ╚śtefan cel Mare ╚Öi Sf├ónt – Sveti Stefan Veliki), 1435. – 1504., bio je moldavski vojvoda u razdoblju 1457. – 1504. Za svog ┼żivota stekao je slavu po ─Źitavoj Evropi zbog svog dugotrajnog otpora osmanskim Turcima. Od njegovih zadu┼żbina jo┼í jedino postoji kula zvonara u Baia Mare.


Jedna od najve─çih atrakcija ┬ásveta je Veselo groblje, Cimitirului Vesel. Ovo groblje je na prvom mestu po pose─çenosti me─Ĺu grobljima u Evropi, a u svetu je popularnija jedino Dolina kraljeva u Egiptu. Nalazi se u selu┬áS─âp├ón┼úa. ┬áOvaj neobi─Źan obi─Źaj zapo─Źeo je ┬áslikar naivac, Stan loan Patras koji je sagradio prvi ovakav spomenik davne 1935. Groblje, rad lokalnih zanatlija, ─Źuveno je po drvenim krstovima uglavnom plave boje sa duhovito sro─Źenim epitafima i slikama u naivnom maniru, koje prikazuju karakteristi─Źne scene iz ┼żivota pokojnika.



Vra─çamo se u Siget Marmatei (Sigethu Marmatei) ┬á do ustanove evropskog se─çanja, ┬ámemorijalnog centra ┼żrtvama komunizma, Memorialul victimelor comunismului al rezistentei.





┼áarmantno i ljupko selo B├órsana krasi ┬ápredivan manastirski kompleks izgra─Ĺen od drveta i kamena, sme┼íten na blagom uzvi┼íenju i okru┼żen divnim vo─çnjakom. Zbog svoje lepote i duhovne va┼żnosti manastirski kompleks B├órsana nalazi se na UNESCO listi svetske kulturne ba┼ítine.


U mestu Viseu de Sus ukrcavamo se ┬áu jedinstveni voz, Mocanita (─Źita se mokanica). Radi se o posljednjim ┬áparnim lokomotivama u Evropi, koje su u funkciji, prevoze drvo, a vikendom turiste. Sledi ┼íest sati nezaboravne vo┼żnje i odmora p┼íored reke Vaser.


Obilazak Klu┼ża (Kluj- Napoca). Episkopska pravoslavna crkva, koju zovu Mitropolija. Ispred je spomenik Avram Iancu. Gradska ku─ça. Rimokatoli─Źka katedrala i spomenik kralju Matiji Korvinu.


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a


(slika i pri─Źa Prim.dr Anka Stanoj─Źi─ç)


Bijeljina, Stanišići, manastir Tavna

Subota, Juni 12th, 2016

Banja Dvorovi, sa izvorima termalne vode od 75 stepeni.


BIJELjINA ÔÇô varo┼í u Semberiji blizu u┼í─ça Drine u Savu. Prvi put se pominje 1446. g. Kroz grad je prolazio srednjovekovni drum iz Zvornika za Ma─Źvu, Sremsku Mitrovicu i Ilok. Krasi ga jedan od najlep┼íih i najstarijih parkova u BiH.


Tamo gde je ostala Du─Źi─çeva du┼ía ÔÇô Mladi u─Źitelj Jovan Du─Źi─ç u Bijeljinu je do┼íao 1893. g. iz Sombora i tada ga sti┼że pesni─Źko usudi┼íte ÔÇô ljubav. Sudbina je htela da se Magdalena i Jovan ubrzo, ne svojom voljom, razdvoje. Du─Źi─ça su austrougarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama. Morao je 1894. da napustiti Bijeljinu i svoju Magdalenu ÔÇô sa kojom se, najverovatnije, tajno verio prethodne godine. Iz ┼Żitomisli─ça, 29. 11. 1894. g., pesnik pi┼íe: ÔÇ×Kad sam oti┼íao iz Bijeljine i poljubio se s tobom a ja sam se zarekao Bogom i ┼żivotom da moja usta ne─çe poljubiti nikog vi┼íe dok tebe ne poljube kao svoju. Od tog ─Źasa, tako mi Bog pomogao, moja usta ne dotako┼íe se ni─Źega a ne kao ┼íto mi ti re─Źe da se ja ljubim. A tim sam se ─Źisto ponosio i to mi be┼íe ne┼íto miloÔÇŽÔÇŁ.Du─Źi─ç nije do┼íao svojoj Magdaleni, a ni u Bijeljinu nikada vi┼íe. Koliko je Magdalena volela Du─Źi─ça potvr─Ĺuje uklesana poruka na spomeniku: ÔÇ×Magdalena Nikoli─ç ÔÇô ┼Żivanovi─ç, 1874ÔÇô1957, sama pesnik i pesnika Jove Du─Źi─ça prvo veliko nadahnu─çeÔÇŁ. Ku─ça Magdalene Nikoli─ç je 2011. gorela u po┼żaru, pretpostavlja se podmetnutom i danas izgleda sablasno. Ali je balkon i dalje tu i nada da ─çe ku─ça biti obnovljena i sa─Źuvana.


Muzej Semberije ÔÇô se nalazi u najstarijoj zgradi u Bijeljini. Ima bogatu zbirku sa preko 10.000 eksponata iz arheologije, istorije i etnologije koja govori o istoriji i ┼żivotu Semberije.


Manastir Sv. Vasilija Ostro┼íkog ÔÇô nalazi se u okviru Vladi─Źanskog dvora. Sagra─Ĺen je 2001. U hramu je ispred oltara pokrov sa mo┼ítima Sv. Vasilija Ostro┼íkog i deo mo┼ítiju Sv. Sisoja Velikog. Posebnu vrednost manastirske crkve predstavlja kopija ─Źudotvorne ikone Trojeru─Źice koja je dar hilandarskog manastira.


Osve┼żenje u restoranu “Lovac”


Ruska crkva ÔÇô kako sve ─Źe┼í─çe nazivaju manastir Sv. Petke se nalazi na obodu naselja Pet jezera. Posve─çen je Prepodobnoj majci Paraskevi. Hram se sastoji od gornje crkve i kripte u kojoj se vr┼íe bogoslu┼żenja. Hram je zidan od pune cigle. Ima pet kupola i prekriven je limom zlatne boje, a ┼żivopisan u srpsko-vizantijskom stilu.


MANASTIR TAVNA ÔÇôpoti─Źe iz vremena Kralja Dragutina. Ime je dobio po re─Źici Tavni u ─Źijoj je blizini.┬áNalazi se u selu Banjica na trome─Ĺi tri op┼ítine (Bijeljina, Zvornik i Ugljevik), na majevi─Źkom pobr─Ĺu. ┬áNa starim ru┼íevinama manastir je obnovio starina Novak 1559. g. ┬áNalazi se i u grbu grada Bijeljine kao jedna od najstarijih gra─Ĺevina ovog kraja.


ETNO-SELO STANI┼áI─ćI ÔÇô osnovano je 2003. g. Boris Stani┼íi─ç ┬áje putovao nekoliko godina po srpskim selima srednje Bosne u potrazi za starim ku─çama i predmetima koji govore o jednom vremenu i kulturi ┼żivljenja sa kraja 19. i po─Źetka 20. veka. Rezultat je autenti─Źno planinsko selo usred semberske ravnice u kome se nalaze crkve, mlinovi, vajati, jezero, hotel po ugledu na pirg Sv. Save u Hilandaru, itd.


(Slika prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Slavica Beri─ç

Novinar -┬á ─Źlan predsedni┼ítva IZLETNIK-a