Kategorija: Ju┼żna Srbija

Ju┼żna Srbija i Skoplje

Petak, Juni 30th, 2017

Pa evo nas opet na putu, po najvrelijim danima, kada se ┼żiva u termometru penje na 43 stepena. Vodi lepa Keti, vozi ┬álepi Vlada, a ni ekipa izletnika nije za podcenjivanje :)

Cilj puta je severna Makedonija, prvo Pelince.┬áMemorijalni centar ASNOM je kulturno-istorijski i rekreacioni kompleks pored reke P─Źinje kod sela┬áPelince┬á(Op┼ítina Staro Nagori─Źano) na dva kilometra udaljenosti od istorijskog mesta u kojem je bilo odr┼żano Prvo zasedanje ASNOM-a, 2. avgusta 1944. godine u manastiru Sv. Prohor P─Źinjski. ┬áProjektant Memorijalnog centra je arhitekta Georgi Konstantinovski. Na fasadi muzeja nalazi se monumentalni mozaik veli─Źine 140 m2, pod nazivom ÔÇ×MakedonijaÔÇť, delo┬á makedonskog slikara Rubensa Korubina. Unutar muzeja se nalazi kopija sobe iz manastira Prohor P─Źinjski, u kojoj je bilo odr┼żano zasedanje, a do nje je spomen-soba u kojoj su izlo┼żeni dokumenti o dr┼żavotvornosti Republike Makedonije.

Sti┼żemo u┬áStaro Nagori─Źane,┬á13 km isto─Źno od Kumanova, na padinama Kozjaka, gde je prvo ┼żiveo Sv. Prohor P─Źinjski. Tu je njegova isposnica. Prvobitnu crkvu, koja poti─Źe iz 1071. godine je izgradio vizantijski car Roman IV Diogen. Kao jednu od svojih mnogobrojnih zadu┼żbina, Kralj Milutin je crkvu u potpunosti obnovio 1313. godine, u slavu svoje velike pobede nad Turcima. Prema nekim istra┼żiva─Źima, crkvu Svetog ─Éor─Ĺa u Starom Nagori─Źanu su radili isti majstori koji su za kralja Milutina na staroj osnovi podigli novu crkvu Bogorodice Ljevi┼íke u Prizrenu. Sama crkva ┬áje pokrivena kamenim plo─Źama i danas je dobro o─Źuvana, a njen originalni ┼żivopis spada me─Ĺu najbolje ra─Ĺene u tzv. vardarskom stilu.┬áFreske┬ásu┬áizveli┬ádvorski┬ámajstori┬áMihajlo┬ái┬áEvtihije.


Nastavljamo u Kumanovo- 130000 stanovnika, zvani─Źno 4 jezika: makedonski, srpski, albanski, romski.

Odmor ─çe biti u etno selu Tim─Źevski, ┬ákod Kumanova.


Skoplje (mkd. Skopje) je najve─çi i glavni grad Republike Makedonije, u kome ┼żivi ─Źetvrtina njenog stanovni┼ítva.┬áAnti─Źko ime ovog grada je Skupi (latinski: Scupi). Skoplje je polo┼żeno┬ána izrazito trusnom podru─Źju i grad ima dugu istoriju zemljotresa.

Skoplje ima u svojoj blizini dva ve┼íta─Źka jezera, Matku i Tresku,┬áu koje se uliva istoimena reka i nalaze se na samo nekoliko kilometara┬áod centra grada. Matka je uzani kanjon donjeg toka reke Treske,┬ásme┼íten 15 km severozapadno od Skopja, koji obuhvata oko 5000┬áhektara prekrasnog jezera Matka, strme litice planina visoke 1000┬ámetara i uzbudljive pe─çine i ┼żivopisne srednjovekovne manastire.

Ulazimo u Crkvu Svetog Spasa, sagra─Ĺenu krajem 17. i po─Źetkom 18.veka. U crkvi se nalazi neprocenjivo vredan ikonostas, najlep┼íi primerak umetni─Źko drvo-rezbarstva iz debarske ┼íkole, rad bra─çe Petra i Marka Filipovskog i Makarija Fr─Źkovskog. Ikonostas je duga─Źak 10 m a ┼íirok 6 m i zavr┼íen je 1824 g. Rezbari se iz unutra ka spolja, pa se mogu opipati le─Ĺa figure.


Pogledajmo prvo staro Skoplje. Penjemo se ┬ána tvr─Ĺavu, Skopsko Kale (kula). ┬áNa bregu Vodno vidimo krst i TV toranj.


Stara ─Źar┼íija, han, hamam…

I kona─Źno, ulazimo u kontroverzni projekat ÔÇ×Skopje 2014ÔÇť, ÔÇ×urbani genocid gradaÔÇť, neadektvanu predimenzioniranu arhitekturu u centru, u Jevrejskoj mahali. Okolne zgrade preterano ukra┼íene ogromnim skulpturama. Spomenici su preveliki, fontane velelepne.

Obilazimo muzej holokausta na trgu. Ne razumem za┼íto ne dozvoljavaju slikanje…

Ulazimo u Narodni muzej, koji vi┼íe nije to, nego Muzej na makedonskata borba na dr┼żavnost i samostojnost.┬áVelikim platnima i vo┼ítanim figurama prikazana je tema osloba─Ĺanja Makedonije gledana kako se danas prikazuje.

Dolazimo do Vardara sa tri galije- restorana, sa monumentalnim mostovima. Vide se Arheolo┼íki muzej, filharmonija, makedonska opera i balet, tu┼żila┼ítvo i most umetnika.


Kona─Źno ┬áru─Źak u etno restoranu ÔÇ×Stara gradska ku─çaÔÇť.


Iz Skoplja ─çemo u Vranje. Saborna crkva Svete Trojice u Vranju je glavni i najve─çi pravoslavni hram u Vranju i sredi┼ínja crkva Vranjske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Trobrodna bazilika je sagra─Ĺena u vreme Turaka slogom i snala┼żljivo┼í─çu Vrajanaca 1838. Zvonik je zasebna celina. Slikarski deo posla na ikonostasu Crkvena op┼ítina je poverila Dimitru Krstevi─Źu – Di─Źu, zografu, tada najpoznatijem i najdarovitijem ikonopiscu u vardarskoj Makedoniji. U periodu od 1844. godine do 1866. on je naslikao ve─çi broj ikonostasnih celina i pojedina─Źnih ikona.


Idemo pe┼íice u kultnu Baba Zlatinu ulicu, poplo─Źanu kaldrmom. Prvo pose─çujemo rodnu ku─çu Justina Popovi─ça (prepodobni Justin ─ćelijski i Vranjski).


Nastavljamo Baba Zlatinom ulicom do ku─çe Bore Stankovi─ça. Podigla ga je baba Zlata. U muzeju ima originalnih predmeta. Desno je Borina soba, pa baba Zlatina soba, a levo soba sa izvodima iz predstava po Borinim delima.

Narodni muzej je nekad bio Pa┼íin konak, selamluk (zgrada napred, mu┼íki deo) i haremluk (zgrada iza nje, ┼żenski deo). U prizemlju vranjska gradska no┼ínja, pa posu─Ĺe, pa seoska no┼ínja. Na spratu su gradske sobe, poslednja je devoja─Źka.

Obilazak gradskog parka pored starog hotela ÔÇ×VranjeÔÇť gde su spomenici znamenitim Vranjancima.


U Vranju niste bili ni ako niste probali njegov merak i dert i njegovu kuhinju. Pravi izbor je ┬á”Kod bake na ru─Źak”
A onda, sledi nam povratak…




(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA
Radmila Katalina – Keti,
Predsednik IZLETNIK-a

Zima i prole─çe u 40 km

Subota, Maj 2nd, 2015
Obi─Źno se razlika zime i prole─ça izra┼żava u mesecima ili danima, a ne kilometrima
i nadmorskoj visini. Kre─çemo u avanturu.



Spuštamo se s Vlasinskog jezera, 1260 m, gde tek završava zima i breze nemaju nijedan listić.


I oko jezera i na ─îemerniku ima snega.


Prolazimo Lisinsko jezero


Nakon 40 km po─Źinje prole─çe


Ulazimo u Bosilegrad, mali grad blizu granice s Bugarskom, na 700 m


Pred zgradom op┼ítine Bosilegrad ─Źeka nas pomo─çnik predsednika, Stefan Stojkov, koji nas vodi po svom gradu.
Izletnik je prva turisti─Źka grupa koja je do┼íla u Bosilegrad!


Grad se ra┼íirio oko reke Dragovi┼ítice, ure─Ĺenog korita. Ovde ne ─Źekaju poplave da se pripreme!


Ima starih ku─ça koje bi vredelo sa─Źuvati, samo vape za obnovom.



I novih, lepo ure─Ĺenih dvori┼íta.


Na vrhu brda je prelepa ┬ástara crkva ro─Ĺenja presvete Bogorodice.


Odavde se pru┼ża lep pogled na Bosilegrad.
i na zakasnelo prole─çe
Silazimo, da bismo nastavili izlet tamo gde nas ─Źekaju banice.


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(pri─Źa i snima prim.dr Anka Stanoj─Źi─ç)

Vladi─Źin Han, Surdulica, Vlasinsko jezero

Petak, Maj 1st, 2015
Vladi─Źin Han je solidno ure─Ĺen grad

Vladi─Źin Han


Korito reke Morave je regulisan0.


Malo se odmaramo nakon posete manastiru Sv. Ilije u Kacapunu.


Vreme je za Surdulicu, lep gradi─ç na obalama reka Vrle i Romanovske.

Surdulica



Poseti─çemo hram Sv. Georgija


i spomen konsturnicu ┼żrtava bugarskog terora 1941-1945.


Pro┼íetajmo gradi─çem. Okrepimo se u restoranu “Maredo”



pa ─çemo na Vlasinsko jezero.


Ovo neobi─Źno ve┼íta─Źko jezero poznato je po fenomenu plove─çih ostrva.

Plove─çi otoci


Šetnja uz jezero prija tek nakon kraćeg spavanja

Proleće kasni, još ima snega, šuma je ranjena ledenim okovima od zimus.

A kad mesec zavlada Vlasinom
u hotelu “Vlasina” ─Źeka nas bogata ve─Źera, pa odmor pre nastavka puta.


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(pri─Źa i slika prim.dr Anka Stanoj─Źi─ç)