Kategorija: Osmomartovski izleti

Prolećna veselica

Subota, Februar 26th, 2017

Iz tehničkih razloga,  tradicionalni osmomartovski izlet priredili smo malo ranije. Spremite se, polazimo! Ada promiče pored  nas.



Vranić nije daleko. Tu ćemo obići zanimljiv kompleks: Crkvu Sv. Ilije, riznicu, crkvu brvnaru i etno selo.


U Lazarevcu obilazimo spomen konturnicu u hramu svetog Dimitrija


Nastavljamo u etno selo Babina reka, u selu Trbušnica između Lazarevca (12 km) i Aranđelovca (20 km) koje je osmislio  pesnik Slaviša Živković. Selo radi punom parom od 2010. Lep je spoj etno elemenata,  gastronomije i poezije.


Uđimo u restoran


Jelovnik: pastirska čorba (sa šampinjonima), glavno jelo: karabatak na žaru, rebarca ispod sača, pire, salata. Kolač: pita s jabukama

Zna se, uz dobar bend ide dobro raspoloženje. Unapred, srećan 8. mart!


(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Osmomartovski izlet u Šabac

Subota, Mart 6th, 2016

Krećemo na izlet kojim ćemo proslaviti Osmi mart. Vozi Vlada, vodi Keti.


Odajemo poštu spomeniku na Mišaru. Mišar, selo udaljeno 6  od Šapca idući ka Beogradu, bilo je poprište slavnog boja u kome su Srbi predvođeni Karađorđem Petrovićem do nogu potukli silnu i obesnu tursku vojsku Kulin Kapetana. Tu su se hrabrošću istakli mnogi srpski junaci, a naročito Miloš Stojićević – Pocerac, Jakov NenadovićStojan Čupić – Zmaj od Noćaja, pop Luka Lazarevićprota SmiljanićCincar Janko. Slepi pesnik i guslar Filip Višnjić je povodom ove slavne bitke spevao jednu od najpoznatijih srpskih epskih pesama - Boj na Mišaru.


Stižemo u Šabac u zapadnoj Srbiji na obali reke Save. Razvio se oko utvrđenja podignutih uz reku (Zaslon,Bigir Delen). Privredno je, kulturno i administrativno središte Mačvanskog okruga U gradu, sa prigradskim naseljima, živi oko 70.000 stanovnika. Osnovni privredni potencijali su kvalitetno zemljište pogodno za sve vrste poljoprivredne proizvodnje, a vode reka Save i Drine pogoduju razvoju brojnih privrednih grana; industrije, vodoprivrede, poljoprivrede, rečnog saobraćaja i turizma. Grad Šabac je oduvek bio ekonomski i kulturni centar Podrinja i šireg područja.


Idemo u renovirani velelepni hotel Sloboda  na pauzu uz kafu.


Vodič Tatjana Marković vodi nas u šetnju Šapcem, po kiši, pešačkom zonom sa okolnim objektima koja su značajna dela arhitekture. Objašnjava nam i kako je po legendi nastao izraz: šabačka čivija. Priča se da je jednom davno, neki knez došao u Šabac a na  povratku, pošto mu je neki obesni Šapčanin iščupao čiviju iz točka, knez je završio u prašini. Od tada pa za sva vremena šapčani ostadoše „Čivijaši“. Od tada „Čivijaši“ čuvaju i neguju tradiciju humora i satire.


Šabačko pozorište, prve pozorišne predstave daju se 1840. godine


Krsmanovića kuća 1891.


Crkva Sv. Petra i Pavla.


Ispred crkve je spomenik poginulima u 1.svetskom ratu i balkanskim ratovima, koji je otkrio kralj Aleksandar.


Vrlo lepa biblioteka, nekada Vladičanski dvor, izgrađen 1847.


Prekoputa nje je Šabački muzej sa vrednim eskponatima.


Velika slika “Slava Podrinja” ili “”Velikani Podrinja”. Na interaktivnom prikazu osvetli se neka ličnost i dobiju podaci o njoj.


Obilazimo bogat muzej.


Maketa Jevremovog konaka, jedne od najlepših zgrada tadašnje Srbije. Izgradnji je prethodila izgradnja konaka kneginje Ljubice u Beogradu, a i u arhitektonskom smislu mu je bio uzor. Prvi zamah u razvoju grad Šabac dobija po završetku ratnih dejstava u Drugom srpskom ustanku. Ovaj period se poklapa sa vremenom uprave prosvećenog Jevrema Obrenovića, brata kneza Miloša, koji je bio jedini pismen od braće i čovek širokih i naprednih nazora. On je Šapcem upravljao 15 godina, i za to vreme je mnogo toga iz korena promenio i unapredio ukupan život dotadašnje turske kasabe.


Busom do restorana “Manjež” na hipodromu, uz dobar bend odličan ručak i igru.


A onda, čeka nas Beograd…Laku noć, svirači…


(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Radmilovac

Subota, Mart 8th, 2015

Slavimo Dan žena na točkovima. Vodi Keti, vozi Mirko. Idemo na ogledno poljoprivredno dobro Radmilovac.


U prijemnoj sobi, koju zovu „ soba za medalje,“ dočekuje nas Saša Avramović ispred Poljoprivrednog fakulteta.


Između dva svetska rata Beogradski univerzitet je bio drugi po bogatstvu u Evropi, jer su mu mecene ostavljale imanja za napredak i bolje školovnje mladih. Milan Vukičević je testamentom ostavio zemljište supruzi Radmili, a nakon njene smrti da ostane Poljoprivrednom fakultetu.


Gaje se i testiraju autohtone sorte vinove loze i proizvode dobra sortna vina, „Rektorsko“ (kaberne sovinjon), „Legat“ (Merlot, najkvalitetnije) i „Emeritus“, rajnski rizling. U sklopu kompleksa  je vinski podrum i soba za degustacije. Prave se odličan gorki list (destilat rakije autotohtone sorte jabuke budimke sa 46 biljaka) i vinjak po tipu francuskog konjaka.


Obilazimo ribnjak, mrestilište i uzgajalište slatkovodnih riba.

Na otvorenom plove labudovi i vodene ptice.



Idemo u degustacionu salu da probamo rektorsko vino uz sir i hleb.



IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(snima i priča prim. dr Anka Stanojčić)