Kategorija: Bosna

Višegrad, Andrićgrad, manastir Dobrun, Čajniče, plovidba kanjonom Drine

Utorak, Juli 26th, 2016

U bogat i sadržajan dvodnevni izlet  vodi nas Keti, a  Vlada u više navrata dokazuje svoje izuzetno umeće vožnje, uz koje se osećamo sigurnima.


MANASTIR DOBRUN – na mestu skromne isposničke crkve Kruševo, u okrilju tvrđave Dobrun, župan Pribil sa sinovima Petrom i Stefanom 1343. g. izgradio je manastir, kasnije nazvan Dobrun. Više puta je paljen, pustošen i obnavljan. 1994. g., posle skoro 300 g. u manastir se vraćaju monasi i vaspostavlja se manastirsko bratstvo.


ČAJNIČE – na nekadašnjem stambolskom drumu, na krajnjem istoku Republike Srpske, na granici sa Crnom Gorom, u podnožju planina Cicelj i Čivči Brda, na reci Janjini nalazi se Čajniče. Bilo je to važno naselje u hercegovačkom sandžaku u 15. veku. Mesto se razvijalo na trgovačkom putu između Dubrovnika i Carigrada od 15. do 18. veka, kada je bilo i centar zlatarskog zanata ( u 16. veku ovde je radila i kovnica novca.)


Crkva Uspenja Presvete Bogorodice – gradnja crkve započela je 1857. g. na temeljima stare crkve iz 15. veka.


U crkvi se nalazi čudotvorna ikona Sv. Bogorodice Čajničke. Po narodnom i crkvenom verovanju to je jedna od tri ikone koje je uradio Sv. Jevanđelista Luka i da je u dvor Nemanjića je stigla iz Jerusalima. Mnogo je zapisanih i ispričanih svedočenja o čudotvornim isceljenjima ikone.



VIŠEGRAD – varošica se nalazi u Republici Srpskoj, na ušću reke Rzava u Drinu. Srednjevekovno naselje se prvi put spominje 1407. g., a grad Višegrad 1443. g.

Ćuprija na Drini – zadužbina Velikog vezira Mehmed-Paše Sokolovića. Most je dug 180, a širok oko 7 m i ima 10 snažnih stubova i 11 šiljatih lukova. Ovo remek delo turske mostogradnje projektovao je Kodža Mimar Sinan (1490–1588), a most je građen od 1571. do 1577. g.


Učionica u kojoj je učio Ivo Andrić.


ANDRIĆ GRAD – sagradio ga je naš poznati režiser Emir Kusturica uz pomoć vlade Republike Srpske kako bi oživeo vreme i izgled grada koji je ovekovečio Ivo Andrić.



Proslavljen je i rođendan izletnice,  kako dolikuje.

Kanjon Drine – plovidba kroz kanjon Drine. Plovi se 52 km do Perućca. Ovog puta smo napravili krug brodom “Lotika” kroz kanjon i vratili se u Višegrad. Na brodu je nastavljeno i rođendansko slavlje.



(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA
Radmila Katalina – Keti,
Predsednik IZLETNIK-a

Bijeljina, Stanišići, manastir Tavna

Subota, Juni 12th, 2016

Banja Dvorovi, sa izvorima termalne vode od 75 stepeni.


BIJELjINA – varoš u Semberiji blizu ušća Drine u Savu. Prvi put se pominje 1446. g. Kroz grad je prolazio srednjovekovni drum iz Zvornika za Mačvu, Sremsku Mitrovicu i Ilok. Krasi ga jedan od najlepših i najstarijih parkova u BiH.


Tamo gde je ostala Dučićeva duša – Mladi učitelj Jovan Dučić u Bijeljinu je došao 1893. g. iz Sombora i tada ga stiže pesničko usudište – ljubav. Sudbina je htela da se Magdalena i Jovan ubrzo, ne svojom voljom, razdvoje. Dučića su austrougarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama. Morao je 1894. da napustiti Bijeljinu i svoju Magdalenu – sa kojom se, najverovatnije, tajno verio prethodne godine. Iz Žitomislića, 29. 11. 1894. g., pesnik piše: „Kad sam otišao iz Bijeljine i poljubio se s tobom a ja sam se zarekao Bogom i životom da moja usta neće poljubiti nikog više dok tebe ne poljube kao svoju. Od tog časa, tako mi Bog pomogao, moja usta ne dotakoše se ničega a ne kao što mi ti reče da se ja ljubim. A tim sam se čisto ponosio i to mi beše nešto milo…”.Dučić nije došao svojoj Magdaleni, a ni u Bijeljinu nikada više. Koliko je Magdalena volela Dučića potvrđuje uklesana poruka na spomeniku: „Magdalena Nikolić – Živanović, 1874–1957, sama pesnik i pesnika Jove Dučića prvo veliko nadahnuće”. Kuća Magdalene Nikolić je 2011. gorela u požaru, pretpostavlja se podmetnutom i danas izgleda sablasno. Ali je balkon i dalje tu i nada da će kuća biti obnovljena i sačuvana.


Muzej Semberije – se nalazi u najstarijoj zgradi u Bijeljini. Ima bogatu zbirku sa preko 10.000 eksponata iz arheologije, istorije i etnologije koja govori o istoriji i životu Semberije.


Manastir Sv. Vasilija Ostroškog – nalazi se u okviru Vladičanskog dvora. Sagrađen je 2001. U hramu je ispred oltara pokrov sa moštima Sv. Vasilija Ostroškog i deo moštiju Sv. Sisoja Velikog. Posebnu vrednost manastirske crkve predstavlja kopija čudotvorne ikone Trojeručice koja je dar hilandarskog manastira.


Osveženje u restoranu “Lovac”


Ruska crkva – kako sve češće nazivaju manastir Sv. Petke se nalazi na obodu naselja Pet jezera. Posvećen je Prepodobnoj majci Paraskevi. Hram se sastoji od gornje crkve i kripte u kojoj se vrše bogosluženja. Hram je zidan od pune cigle. Ima pet kupola i prekriven je limom zlatne boje, a živopisan u srpsko-vizantijskom stilu.


MANASTIR TAVNA –potiče iz vremena Kralja Dragutina. Ime je dobio po rečici Tavni u čijoj je blizini. Nalazi se u selu Banjica na tromeđi tri opštine (Bijeljina, Zvornik i Ugljevik), na majevičkom pobrđu.  Na starim ruševinama manastir je obnovio starina Novak 1559. g.  Nalazi se i u grbu grada Bijeljine kao jedna od najstarijih građevina ovog kraja.


ETNO-SELO STANIŠIĆI – osnovano je 2003. g. Boris Stanišić  je putovao nekoliko godina po srpskim selima srednje Bosne u potrazi za starim kućama i predmetima koji govore o jednom vremenu i kulturi življenja sa kraja 19. i početka 20. veka. Rezultat je autentično planinsko selo usred semberske ravnice u kome se nalaze crkve, mlinovi, vajati, jezero, hotel po ugledu na pirg Sv. Save u Hilandaru, itd.


(Slika prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Slavica Berić

Novinar -  član predsedništva IZLETNIK-a

Bijeljina, Tavna, etno selo Stanišići

Subota, Septembar 13th, 2015

Ovo je stari izlet “Izletnika”  koji nikad nije isti, na koji uvek idemo i radujemo se kao da je prvi put.  Polazimo sa Slavije, vodi Slavica, vozi Nikola.


Ostavljamo mostove Beograda za sobom


Prelazimo granicu i ulazimo u Republiku Srpsku



Odmorićemo se u banji Dvorovi


I evo nas u Bijeljini, varoši u Semberiji blizu ušća Drine u Savu.


Iako je nedelja, kustos Muzeja Semberije  Mirko Babić otvara nam muzej i inspirativno objašnjava sve eksponate


Nastavićemo šetnju gradom, pored igrača šaha na otvorenom.

i stići do nečega što bi mogao biti ponos Bijeljine, a nažalost je tuga. Tragovi prve velike ljubavi pesnika Jovana Dučića zauvek počivaju na grobu Mage Nikolić Živanović, koja je dugo godina pre smrti pateći za Dučićem, dane provodila u kući tražeći utehu i sreću u pismima koja joj je slao. Na njen zahtev večni počinak joj krase reči: “Maga Nikolić Živanović, 1874-1957, sama pesnik i pesnika Jove Dučića prvo nadahnuće”. Kuća je zapaljena i nije obnovljena, a mogla je biti bijeljinski spomenik ljubavi.


Na centralnom trgu fotografija za uspomenu


Vladikin dvor oko hrama Sv.Vasilija Ostroškog, lepo freskopisan, izgrađen posle 1996, kad je vladika Kačavenda došao. Tu se obavljaju sva bijeljinska venčanja i krštenja.


Polazimo u manastir Tavna. Smešten je u živopisnom kraju, gde se susreću planina Majevica i semberska ravnica. Ispod manastirskog imanja teče rečica Tavna, pritoka Drine. Ne zna se da li je manastir dobio ime po ovom vodotoku ili obratno. Legenda kaže da je ova čista planinska rječica, nakon nekog teškog boja, pocrnila od krvi. Potamnila je, pa je dobila ime Tamna, a kasnije nekim čudnim glasovnim promjenama sadašnje ime Tavna. Narodno predanje, nastanak manastira pripisuje vremenu Nemanjića – tačnije, kralju Dragutinu, koji je upravljao i ovim krajevima, a bio je poznat i po imenu sremski kralj. Glasoviti Tronoški i Pećki rodoslovi kazuju da su manastir Tavnu, u selu Banjici, podigli Dragutinovi sinovi Vladimir i Uroš.


U Tavni smo kao kod kuće. Mati Marta i sestrinstvo obraduju nam se kao rodu rođenom.


Nastavljamo do Crkve Sv. Petke. Mnogo je urađeno za poslednje dve godine.


Nastavljamo na Semberski salaš,  lep restoran bukvalno preko puta etno sela Stanišići, sa bazenom.


Imamo  odličan ručak


Šetamo etno selom Stanišići i primećujemo koliko je novog i ovde urađeno.


U predvečerje  mora se kući, a nama je bilo tako lepo…


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Slavica Berić

Novinar -  član predsedništva IZLETNIK-a


(Slika i priča prim. dr Anka Stanojčić)