Kategorija: Mart, 2013

Oblast Hacega i dvorac Korvin

Subota, Mart 31st, 2013

Nastavljamo izlet po Transilvaniji u Rumuniji. Prelazimo branu.

Brana


Sti┼żemo na rimski lokalitet, “Ulpia Traiana Sarmizegetusa, capitala Daciei Romane,” stari┬á rimski grad, glavni grad rimske provincije Dakije, koji je razorio car Trajan 106.godine. O─Źuvane su zidine i delovi grada, nije ceo otkopan, a prostirao se na 150 hektara i imao 35000 stanovnika. Imao je gladijatorsku ┼íkolu, radionicu stakla, arenu ┬ávisoku 9 metara, a u sredini hram boginje Nemezis.

Dakijska prestonica

Sarmizegetuza

Trezor

Prolazimo najstariji nacionalni park u Rumuniji Retezat. Tu je i rezervat bizona!

Kroz Retezat

Ulazimo u odli─Źno o─Źuvan dvorac Corvin u gradu Hunedoara, letnjikovac porodice Korvin. Gradnja je zapo─Źeta 1409 godine, ┬ása karakteristi─Źnim odbrambenim kulama, gotskim tornjevima, pokretnim mostovima i izreckanim zidinama. Bio je vlasni┼ítvo oca Sibinjanin Janka (Jano┼í Hunjadi), nacionalnog heroja u borbama protiv Turaka u Ma─Ĺarskoj, u Rumuniji i u Srbiji.

Dvorac Korvin

Dvorac iznutra

U dvorcu

Ulazimo u gotsku salu vitezova, tu su sa─Źuvani oklopi 25-35 kg te┼íki. Na ksilofonu svira─Ź svira lepe srednjevekovne melodije, ┬áizletnici ple┼íu!

Ples u sali vitezova

Oklop

Nastavljamo u ┼żenski manastir Prislop, iz 14. veka, gde je iguman bio Arsenije Boka. Njegov grob je mesto hodo─Źa┼í─ça i smatra se ─Źudotvornim.

Manastir Prislop

Nastavljamo u Densus (Denšuš), da vidimo kamenu crkvu posvećenu Sv. Nikoli. To je bio paganski hram oslonjen na 4 rimska stuba, u vizantijskom stilu, kasnije pretvoren u pravoslavnu crkvu.

Crkva Sv. Nikole, Denšuš

Mnogo smo toga videli, ali se valja vratiti. Do─çi ─çemo ponovo.

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(pri─Źa i slika prim.dr ┬áAnka Stanoj─Źi─ç)


Temi┼ívar, “mali Be─Ź”

Subota, Mart 30th, 2013

Krenuli smo, vodi Keti, vozi Mirko. Ki┼íno nebo ne obe─çava najbolje raspolo┼żenje, ali veseli autobus ─çe umeti da ga stvori. Putujemo kroz Banat, prolazimo Vr┼íac.

Vršac

Evo nas na rumunskoj granici. Zadr┼żavanje je du┼że nego ┼íto smo o─Źekivali.

U Temišvaru ćemo prvo svratiti u Savez Srba u Rumuniji. U Rumuniji ima 16000 Srba, dobro organizovanih, a u Temišvaru oko 7000.

Sledi panoramsko razgledanje Temi┼ívara,┬á koji zovu ÔÇ×Mali Be─ŹÔÇť,┬á zbog lepih zgrada u stilu secesije sagra─Ĺenih po─Źetkom 20.veka. Prvo smo primetili Srpsku gimnaziju.

Srpska gimnazija

Idemo pe┼íice u katoli─Źku katedralu Milenijum, najve─çu katoli─Źku crkvu u Temi┼ívaru. Zatvorena, sutra je katoli─Źki Uskrs, pa ne mo┼żemo u─çi.

Katedrala Milenijum

Palata pravde, ┼żuta zgrada sa 365 soba, bila je administrativni centar Banata neko vreme.

Palata pravde

Trg ujedinjenja (Piata Inirii) sagra─Ĺen┬á u 18. veku, najlep┼íi u Temi┼ívaru. Na njemu je barokna palata, koja je sada muzej. U centru trga je statua Sv. Jovana Nepomuka. Na podnoj plo─Źi je mapa Temi┼ívara.

Mapa Temišvara

Ulazimo na istom trgu u Vladi─Źanski dvor, u kojem je prelep Njego┼íev portret,┬á rad nepoznatog autora,┬á kao i dveri i krst, rad Nedeljka Popovi─ça.

Vladi─Źanski dvor

Portret Njegoša

Saborna crkva SPC, srpska pravoslavna crkva, sagra─Ĺena 1748.g, vredan ikonostas je delo Konstantina Danila. ┬áU toku je bogoslu┼żenje.

Ikonostas Saborne crkve

Izlazimo na Trg pobede (Piata Victoriei). Na njemu je Nacionalni teatar, sagra─Ĺen 1872.g, jedini u Evropi u kojem se predstave odr┼żavaju na tri jezika (rumunski, nema─Źki i ma─Ĺarski).

Trb pobede

Nacionalni teatar

Na trgu je i simbol Temi┼ívara, ┬ákatedralni hram Banatske mitropolije Rumunske pravoslavne crkve, sagra─Ĺen 1846, rumunska katedrala sa zelenim krovovima. Umorili smo se, ali smo zadovoljni obilaskom. Sutra ─çemo nastaviti putovanje.

Rumunska katedrala


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(pri─Źa i slika prim.dr Anka Stanoj─Źi─ç)

U nepoznato, po Banatu

Subota, Mart 24th, 2013
Po starom dobrom obi─Źaju, za izlet u nepoznato postoji lista ─Źekanja, nikad dovoljno mesta za sve zainteresovane. Krenuli smo po hladnom martovskom danu. Mami nas banatska ravnica.

Niko od izletnika nije ranije bio u mestu Jarkovac, opet pun pogodak od strane organizatorke Keti. U Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg divimo se ikonostasu koji je oslikao Konstantin Danil.

Arheolo┼íka postavka Se─Źanj sadr┼żi vredne ┬ábronzane ostave. Zorica pa┼żljivo slu┼ía kustosa muzeja.

Hladan dan ─îanka je zagrejala najtoplijim gostoprimstvom i poslu┼żenjem uz vru─çu rakiju.


Blizu je grani─Źni prelaz Ja┼ía Tomi─ç.

U selu Modo┼í nalazi se lepa crkva Sv. Nikole, podignuta 1746. u romanskom stilu, po ─Źemu je jedinstvena u Vojvodini. Ikonostas je posebno lep.

Nakon odli─Źnog ru─Źka u Sutjesci, nastavljamo zagrejano u istra┼żivanje predela koji su nam sasvim nepoznati. Sti┼żemo u Torak, gde se nalazi pravoslavna rumunska crkva s izuzetno lepim ikonostasom.

Torak ima i mesto gde se ─Źuva tradicija, etno kompleks Banatska ku─ça.
Srpski Itebej ima lepu crkvu sa ikonostasom u baroknom stilu.
Obilazimo i ┼Żiti┼íte, gde je u centru masivna statua “Rocky”, kao simbol istrajnosti i borbe do kraja. Dopalo nam se u ovim krajevima, vrati─çemo se kad bude toplije.

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(pri─Źa i slika prim.dr Anka Stanoj─Źi─ç)