Kategorija: Oktobar, 2014

Zaječar i Felix Romuliana

Subota, Oktobar 19th, 2014

Zaječar je centar Timočke krajine, a nalazi se na ušću Crne reke u Timok. Teritorija opštine Zaječar je omeđena obroncima Stare planine, Tupižnice i Deli Jovana.

Doručak u hotelu "Srbija"

Nakon bogatog doručka u hotelu “Srbija”, nastavljamo u odlični zaječarski muzej.

Zaječarski muzej



Legendarni kustos muzeja  Bora Dimitrijević opravdava glasine da najšarmantnije predstavlja istoriju.

Bora Dimitrijević i izletnici

Predstavlja nam portret prof. Dragoslava Srejovića, zaslužnog za otkriće Felix Romulijane. Kad je našao natpis koji je bio fragment arhivolte, „Felix Romuliana“, potvrđeno je da to nije bio vojni logor (kako je mislio Kanic) nego carska palata.

Dragoslav Srejović

Priča nam o  Felix Romuliani i svetom brdu Magura.  Zatim o Zaječaru 19. veka, pušta pesmu „Šanko si Bonku zalibi“, priču o nesrećnoj ljubavi Ciganina Šanka prema lepoj Bonki, pokazuje prelep portret gospođe Hadži Pavlović.

Bora Dimitrijević, priča o Maguri

Portret gospođe Hadži Pavlović

Idemo u Radulbegov konak,  primer orijentralnog građevinarstva sagrađen sredinom 18.veka. U konaku se nalazi stalna postavka predmeta koji govore o životu i zbivanjima u gradu, nameštaj, odeća i fotografije toga doba.  Priča nam Zoran Kostadinović.

Radulbegov konak

Na spratu je postavka starog Zaječara.

Stari Zaječar, građanska soba

Nastavljamo u Spomen kosturnicu posvećenu Crvenoarmejcima koji su oslobađali Zaječar 1945.  i borcima iz Zaječara  1941-1945.  Grupa prisustvuje polaganju venaca francuske delegacije  na francuskom groblju.



Nastavljamo u posetu Velji grnčaru, (Velimir Đorđević). Prati se izrada predmeta od gline na grnčarskom vitlu i obilazi lepa izložba grnčarskih predmeta.


Šetnja rekreativnim centrom Popova plaža, pored reke Crni Timok.

Pored Timoka

Vraćamo se u hotel „Srbija“, na dobar ručak. Pozdravljamo se s ljubaznim domaćinima.

Prijatno!

Nastavljamo na arheološki lokalitet Felix Romuliana, na Uneskovoj listi svetske baštine. Dugo se, po Kanicovoj ideji, mislilo da je to vojni logor, kastrum. Po ideji prof. Srejovića, iskopavanja su počela 1953, otkrivena je kasno antička palata, jedan od najlepših primera rimske dvorske arhitekture.  Palatu je sagradio rimski imperator Galerije svojoj majci Romuli između 295 i 311 godine, za 7 godina. U velelepnoj palati otkrivena su jedinstvena dela: portret Galerija, skulpture Jupitera, Herkula, Arijadne i prelepi mozaici.

Felix Romuliana

Polazimo od severozapadne četvrti gde je urađena delimična konzervacija, iz peristila (centralno dvorište u palati).  Stubovi su replike od betona, osim dva originalna koji su od venčačkog mermera.


Ulazimo  u impluvium sa fontanom.


Odlično očuvani mozaici u peristilu stari su 17 vekova, prekriveni peskom da ne pucaju ni blede, otkriven je samo mali deo da bi se video.


Ulazimo u triklinium, gde su se priređivale gozbe (klina= ležaljka,  postravljane su u  skupinama po tri). Tu je pronađen mozaik Dionisa. Na zidovima bile su freske iz carskog lova.



U stibadium urađena je rekonstrukcija mozaika, pa se lepo vide.


Originalne stepenice Romulinog hrama, koji je nazvan „mali hram sa žrtvenikom“. Romula je bila prvosveštenica paganske religije,  zbog čega je ispred hrama bio žrtvenik. Od Romulinog hrama sad se vide samo stepenice. Idemo na glavnu, istočnu kapiju, okrenutu svetom brdu Magura. Urađena je rekonstrukcija luka kapije i kula odbrambenog sistema.


Na istoku vidi se sveto brdo Magura sa dve humke, kojima je okrenuta glavna istočna kapija palate. Felix Romuliana je mesto gde je poslednji rimski car uzleteo među bogove jer dolazi  hrišćanstvo i ukida apoteozu, ljudsko biće ne može biti bog. Galerije je umro u Sofiji i prenesen na brdo Magura, gde je sahranjen  pored groba svoje majke, po istom ritualu apoteoze. Voštana lutka imperatora postavljena je na dno rogusa, ukrašena cvećem i darovima. Na vrhu konstrukcije je orao u srebrnom kavezu. Tokom dana se podiže odar uvis, zapali, lutka izgori, a otvara se kavez i orao dušu nosi među bogove. Telo se sahranjuje u mauzoleju pored konstrukcije, a na  mestu spaljivanja se ozida  kameni prsten i naspe zemljana humka.


Žao nam je što idemo, ali mora se. Doviđenja!


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(priča i snima prim.dr Anka Stanojčić)

Zavičaj Hajduk Veljka i Rajačke pivnice

Subota, Oktobar 18th, 2014

Prohladan oktobarski dan. Polazimo,  vodi Keti, vozi Mirko.  Dobro raspoložena grupa očekuje da ponovo vidi lepote Timočke krajine, a nekima će to biti prvi dolazak u ove krajeve.

Idemo na put!

Jezdimo Đerdapskom klisurom uz valcer „Na lepom plavom Dunavu.“

Dunav kao more


Skrećemo  za Negotin.  Pred Negotinom manastir Bukovo posvećen Sv. Nikoli, okružen šumom. Monasi uzgajaju tamjaniku i prave dobra vina.

Manastir Bukovo

Degustacija odlične crvene tamjanike. Tamjanika je autohtona sorta iz ovih krajeva.

Degustacija vina u manastiru Bukovo

Idemo u Negotin, grad Hajduk Veljka, na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske. U istoriji srpskog naroda poznat je kao junački grad iz Prvog srpskog ustanka kada je mesto sa celom nahijom držao pod svojom vlašću Hajduk Veljko Petrović. U Muzeju Hajduk Veljka u Todorčetovom konaku  obilazimo postavku portreta Hajduk Veljka, top iz 1770 koriÅ¡ten u ustaničkom periodu, skica „baba Finke“ (korpa na jarbolu) – Veljkove osmatračice. Za života niko nije portretisao Hajduk Veljka, jer nije hteo da  Turci znaju kako izgleda, pa su potreti rađeni prema njemu najsličnijim ljudima.

Todorčetov konak

Portret Hajduk Veljka Petrovića

Odžaklija, mesto okupljanja oko ognjišta.

Odžaklija

Nova crkva i iza nje barutana Hajduk Veljka, ostaci turskog utvrđenja baba Finke.

Nova crkva

Barutana Hajduk Veljka

Mokranjčeva kuća (Stevan Stojanović Mokranjac), čuvenog srpskog kompozitora, muzičkog pedagoga, etnomuzikolog, kompozitora, dirigenta. Napisao je 15 rukoveti.  U kući je etnološka postavka originalnih predmeta,  fotografija i dokumenata iz života i rada kompozitora.

Mokranjčeva kuća

Mokranjčeva radna soba

Muzej krajine sa arheološkom i istrorijskom zbirkom, sa fondom od preko 15000 predmeta.

Muzej krajine

Crkva Presvete Bogorodice je najstariji spomenik kulture Negotina, izgrađen 1803.godine, ukopana u zemlju. U porti crkve nalazi se lapidarijum nadgrobnih spomenika, a u kripti grobovi legendarnih junaka Hajduk Veljka i njegovog brata Miljka.

O Hajduk Veljku

Krećemo uzanim vijjugavim lošim putem za Rajačke pivnice (pimnice, podrumi),  na brdu Rajac, građene izvan naselja, od kamena peščara,  zidova debljine i do 60 cm. Podrumi su ukopani u zemlju do jednog metra i u njima se čuva božanski nektar. Grupa obilazi groblje sa spomenicima od peščara.

Rajačke pivnice

U pivnici Sv. Trifun, kod Miroslava  Karamančića imamo bogat ručak-večeru sa specijalitetima istočne Srbije uz domaću odličnu crnu tamjaniku. Predjelo: 1.sir, šunka, salata od pečuraka, čvarci, vurda, vruća pogača, pečene ljute paprike, belmuž (mladi ovčji sir sa belim projinim brašnom), sarmice sa kiselim mlekom, Babejićev kačamak- sataraš sa suvim mesom i žuti kačamak (voleo ga hajduk Babejić), prebranac, jagnjeće i svinjsko pečenje, pa  kolači od konopljinog brašna.

Ko bi ovome odoleo?

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA
Radmila Katalina – Keti,
Predsednik IZLETNIK-a

(snima i priča prim.dr Anka Stanojčić)

Dvorci Vojvodine

Subota, Oktobar 4th, 2014

Oblačast dan sa malo kiše dok vozi Vladimir Pavlović,  a vodi  Radmila Keti Katalina. „Izletnik“ je prvi otvorio vrata dvoraca Vojvodine i uveo ih u turističku ponudu Srbije.

Polazimo na put!

Dvorac  ”KaÅ¡tel” u Ečkoj, građen je u lovačkom , engleskom stilu, u periodu od 1816. do 1820. godine. Dvorac je podigla porodica Lazar, a na svečanom otvaranju dvorca 29. avgusta 1820. svirao je čuveni Franc List.  Šetnja lepim parkom.

Kaštel Ečka

Zrenjanin prolazimo.  Crveni mlin na kružnom toku.


Prelazimo kanal Dunav Tisa Dunav.


Prema Kikindi, skrećemo za Novo Miloševo koje je nastalo od dva sela, Beodra i Karlova, 1946. Tu se nalazi dvorac grofovske porodice Karačonji, nažalost ruiniran. Dvorac je izgradio Lajoš Karačonji između 1842 i 1846. godine na svom imanju u Beodri (danas Novo Miloševo). Zgrada je izgrađena kao reprezentativni rezidencijalni objekat koji svojom prostornom dispozicijom i arhitektonskim rešenjem zauzima dominantan položaj u prostranom parku. Oblikovan je u arhitektonskom smislu i dosledno sproveden u klasicističkom stilu kao i svi preteći objekti u sklopu imanja. Nakon I svetskog rata 1918. dvorac i žitni magacin su  opljačkani i nikad se od toga nisu oporavili. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja i čeka vreme obnove.

Dvorac Karačonji, Novo Miloševo


Priča  nam Dragan Rauški  u  nekadašnjoj balskoj dvorani. Jako je lep pogled sa terase dvorca.


U ambijentalnoj celini dvorca Karačonji nalazi se najduža kotarka (zgrada za čuvanje kukuruza, ambar) u Vojvodini, duga 70 metara, pretvorena u Zavičajni muzej “Kotarka”. Dragan nas vodi u muzej, koji ima 5000 eksponata i već se planira proširenje u žitni magacin grofovske porodice Karačonji. U prvoj sali predstavljen je istorijat urbanističkog i graditeljskog razvoja Novog Miloševa. Poseban deo posvećen je dvema replikama, građanskoj devojačkoj balskoj haljini i uniformi sluge Andora Karačonjija. Druga prostorija posvećena je prezentaciji tekstilnih rukotvorina i pokućstva.  Treća prostorija prikazuje gostinsku sobu. Drugi deo Kotarke posvećen je poljoprivredi.

Dragan Rauški i Radmila Katalina

Nastavljamo u  privatni muzej „Žeravica“, muzej starih mašina i zanata. U kući su rođeni preci čoveka po kojem je osmišljen lik Džemsa Bonda. Sve je počelo od fotografije iz 1928. i traktora Fordson na njoj. Ovde se čuvaju stari traktori i stari zanati.

Muzej "Žeravica"

Za nas je pokrenuta parna mašina.


Idemo u  Novi Bečej u dvorac Sokolac. Izgradio ga je Lazar Dunđerski, završen 1904.godine. Dvorac je dobila u miraz Emilija Ivanović, kćerka Lazara Dunđerskog, kad se udala za grofa Ivana Ivanovića. Zgrada je prizemni objekat u prostranom parku, tipa poljskih dvoraca toga perioda, klasicističkog stila. Danas je dvorac sa parkom u dosta lošem stanju. Proglašen je za spomenik kulture.

Dvorac "Sokolac"

Izletnice ispred dvorca Sokolac

Obilazimo sobu Lenke Dunđerski i divimo se njenoj slici u prirodnoj veličini, rad Uroša Predića. Lazar Dunđerski je poručio potret nakon Lenkine prerane smrti, nakon što je Laza Kostić otišao s njihovog imanja i napisao čuvenu „Santa Maria della Salute“. Pričaju da po imanju viđaju duha, pojavu Lenke  u beloj haljini.

Portret Lenke Dunđerski

Odmorićemo se u Vetrenjači u Bečeju, „Don Kihot“, odličan ručak sa 4 vrste mesnih specijaliteta.


Nastavljamo 14 km od Bečeja na imanje „Fantast“ veleposednika Bogdana Dunđerskog, gde se nalazi dvorac, kapela u kojoj je sahranjen i čuvena ergela konja. Dvorac je izgrađen u stilu neoklasicizma.

Dvorac Fantast

Dvorac Fantast

Izletnice na kuli dvorca Fantast

U dvorcu je i klavir na kojem je svirala Lenka Dunđerski kad ju je prvi put video Laza Kostić.

Ergela Fantast


Nastavljamo u Bečej na trg sa dve crkve i kućom Bogdana Dunđerskog.


Pravoslavna crkva Sv. Georgija  ima predivan barokni ikonostas koji je oslikao Uroš Predić, uzimajući za likove svetaca likove iz naroda. Najimpresivnija je ikona Sv. Jovana  za koju je uzeo lik lokalnog prosjaka. Prelepi su vitraži. Vredi ponovnog dolaska!

-Crvva Sv. Georgija

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(slika i priča prim.dr Anka Stanojčić)