Kategorija: Mart, 2015

Nepoznato o Bačkoj

Subota, Mart 29th, 2015
Kišna zavesa Beograda
Kiša lije non stop. Idemo na izlet u nepoznato. Vodi Keti, vozi Vlada. Prelazimo kanal Dunav Tisa Dunav, pravac Bačka.

Idemo u Bačku



Lepo mesto Paćir ima termalnu banju Paćir sa slanom vodom 30-35 stepeni. Hladno je, duva vetar, ali je bar kiša prestala.

Termalna banja Paćir


Bajmok ima 7414 stanovnika, svih nacija, najviše Srba, pa Mađara, Hrvata itd.

Bajmok


Simpatičan lokalni vodič nas vodi da vidimo veliku i lepu katoličku crkvu, koja spolja treba renoviranje, ali iznutra je lepo oslikana i sređena, sa  lepim vitražima i velikim orguljama. Idealan prostor za koncerte, kojih nema.


Blizu je pravoslavna crkva. Pop je na sprovodu, pa je nećemo videti.


Idemo na izložbu uskršnjih jaja u Bajmoku, prelepi radovi, neverovatne maštovitosti. Svi kupuju jaja, mala umetnička dela.

Izložba uskršnjih jaja u Bajmoku


U znak poštovanja prema našim članovima koji žive u Izraelu (Anita i Mihajlo Levi, Livija i Nisam Mandal) idemo na mesto gdje je bila Bajmočka sinagoga. S nama je gospođa Katarina, čiji je suprug postavio ploču.


Naš član stavlja kamen na vrh, prema običaju.


Polazimo u predgrađe Bajmoka, selo Rata.Tu je spomenik Soluncima, a blizu je spomen ploča stradalima u II svetskom ratu.

Izletnici pred spomenikom Soluncima

Blizu mađarske granice idemo u naselje Mišićevo, staro 90 godina, koje nosi ime po vojvodi Živojinu Mišiću, kojem su spomenik podigli.


Krećemo u Tavankut, pored mađarske granice, u kojem žive Bunjevci. Sačekuju nas Bunjevke u nošnjama s rakijom dobrodošlice i Bunjevci u prslucima sa zanimljivom dugmićima. Momci imaju tradicionalne bunjevačke prsluke,
s „brojem pucadi koliko jutara zemlje momak ima“.


Mlada ekipa zalaže se za turistički preporod Tavankuta, u okviru udruženja „Matija Gubec“. Ladislav kaže:
„Ovo je priča koju mi ne radimo, nego živimo!“ Tavankut je ušao u popis 10 najturističkijih sela Vojvodine.

Keti, Ivica, Vladislav i Vlada


Obilazimo postavku slika od slame i  jaja ukrašenih slamom. Šesti su u svetu u tehnici slame.
Jozefina Skenderović sa svojim krasnim slikama od slame.

Jaja ukrašena slamom



Služe nam izuzetno ukusnu krumpiraču (krompir, rebarca i kobasica) uz domaći sok od jabuke, belo vino liza, crno vino i rakije.

Krumpirača

Da odmorimo, idemo u lepu crkvu „Srca Isusova“, izuzetno bogato oslikanu.


Vode nas na etno salaš Balažević, šetnjom, jer „kome pisak uđe međ prste, vraća se u Tavankut!“ Salaš je udruženju poklonila Jasna Balažević i otvoren je za noćenje, sređen, a čuva „lipo sićanje“ na obitelj Balažević.

Etno salaš Balažević



Vraćamo se na štrudlu od oraha i maka uz kafu i Vladislav nam deli razglednice koje pišemo našima, a oni će ih poslati
o njihovom trošku. Pa ko zna napamet adresu, može se javiti svojima. Idemo, ali vratićemo se!
Svi putnici dobijaju po čokoladno pile, kao tradicionalni “poljupčić”

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(Slika i priča prim.dr Anka Stanojčić, pomaže prim .dr Ljiljana Surić Lambić)

Vinčanska kultura

Subota, Mart 8th, 2015

Naš izlet se nakon Radmilovca nastavlja u pravcu Vinče, 14 km od Beograda.




Pored Dunava čeka nas arheološki lokalitet Vinča. Priobalni pojas Dunava u zoni nalazišta Vinče proglašen je arheološkim parkom.



Originalni predmeti iskopani ovdje nalaze se u Narodnom muzeju Beograd, čiji je i ovo deo.

Nadahnuto nam priča Dragan Janković.  Iskopavanja su započeta 1908 i još se istražuje. Vinčanska kultura je cvetala u neolitu 5200 g p.n.e, u periodu procvata ratarstva, kada 1000 godina nije bilo ratova (nikakvih znakova utvrda niti oružja!). Vinča je prva ozbiljna evropska civilizacija! Prof. Miloš Vasić je istražio sloj debeo 10,5 m u kojem je upakovano 7500 godina života u kontinuitetu na ovom prostoru!



Ovde se živelo od neolita do danas, s visokom kulturom stanovanja. Gradili su drvene kuće  20-100 kvadratnih metara, oblepljene vrhunskim malterom, od blata i pljeve, odličnim termoizolatorom, bez dvorišta, što sugeriše grad sa oko 2500 stanovnika. Kuće su imale 2-5 soba i u svakoj peć, ne ognjišta. Oblačili su se u odeću od lana koju su tkali na razboju.



Koristili su posude od grnčarije, bez vitla, urađene vrlo precizno i vešto, čak sa tragovima dečjih prstića, što govori da su deca od malena učila tu veštinu.



Vinčanci su bili dobri trgovci i trgovali su rudama s Avale (cinabarit) za opsidijan, vulkansko staklo velike oštrine, čime su pravili alate.  Na Avali su kopali cinabarit i pravili cinober, cenjenu crvenu boju, statusni simbol.



Fasciniraju vinčanske figurine od pečene zemlje, sinonim vinčanske kulture,  sa ogromnim očima, koje sugerišu veliku majku, simbol rađanja, plodnost i budnost, raširenih ruku u znak dobrodošlice. Vidimo puno keramičkih predmeta (odlični grnčari), koštane alatke, igle za šivenje. Nije nađen nijedan grob niti znaci spaljivanja, a požar je sačuvao neke originalne tragove.


Nakon fascinantnog prikaza kulture stare poreko 7500 godina, idemo u Boleč, lep restoran „Šumadija“ kod Ješe, solidan ručak




Izletnik Slobodan je sve dame častio tortom, za Dan žena.



IZLET KREIRALA I REALIZOVALA
Radmila Katalina – Keti,
Predsednik IZLETNIK-a
(snima i priča prim.dr Anka Stanojčić)

Radmilovac

Subota, Mart 8th, 2015

Slavimo Dan žena na točkovima. Vodi Keti, vozi Mirko. Idemo na ogledno poljoprivredno dobro Radmilovac.


U prijemnoj sobi, koju zovu „ soba za medalje,“ dočekuje nas Saša Avramović ispred Poljoprivrednog fakulteta.


Između dva svetska rata Beogradski univerzitet je bio drugi po bogatstvu u Evropi, jer su mu mecene ostavljale imanja za napredak i bolje školovnje mladih. Milan Vukičević je testamentom ostavio zemljište supruzi Radmili, a nakon njene smrti da ostane Poljoprivrednom fakultetu.


Gaje se i testiraju autohtone sorte vinove loze i proizvode dobra sortna vina, „Rektorsko“ (kaberne sovinjon), „Legat“ (Merlot, najkvalitetnije) i „Emeritus“, rajnski rizling. U sklopu kompleksa  je vinski podrum i soba za degustacije. Prave se odličan gorki list (destilat rakije autotohtone sorte jabuke budimke sa 46 biljaka) i vinjak po tipu francuskog konjaka.


Obilazimo ribnjak, mrestilište i uzgajalište slatkovodnih riba.

Na otvorenom plove labudovi i vodene ptice.



Idemo u degustacionu salu da probamo rektorsko vino uz sir i hleb.



IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(snima i priča prim. dr Anka Stanojčić)