Kategorija: April, 2015

Legenda o spiralno uvijenim šljivama crkve Lazarice

Subota, April 26th, 2015

U porti male crkve brvnare na obroncima Radan planine  2,5 km od Prolom banje sve šljive rastu tako što se uvrću oko svoje ose. Mladica koja se presadi izvan crkvenog dvorišta se ubrzo rasplete i nastavlja da raste uobičajeno.



Prema predanju, uoči Kosovske bitke, 25. juna 1389. godine, vojska kneza Lazara je stigla i do male crkve u blizini sela Prolom. Tu su zastali, Bogu se pomolili i na kraju pričestili. Tokom verskog obreda su šest puta obišli oko crkve, a kako se vojska kretala tako su se za njima okretala i stabla zasađenih šljiva. Zakleli su se, kad se vrate s boja na Kosovu, da će uraditi litiju u obrnutom smeru. Nisu se vratili i šljive su ostale uvijene.  Vojska je nastavila dalje, u boj i propast, a za njima su ostala spiralno uvijena stabla, da bi i danas, šest vekova kasnije, podsećala na ovaj pomalo zaboravljeni događaj.  Kažu, na Vidovdan tu se čuje zveket oružja, topot konja, lelek žena i pojave se žute kapi na lišću, kao suze za izgubljenim bojem. Ovo je samo jedno od brojnih predanja koja se i danas mogu čuti u Topličkom kraju.

Međutim, ono što zaista pobuđuje pažnju je činjenica da šljive u porti crkve brvnare i dalje rastu na isti način. Bez obzira na to da li je reč od davno osušenim stablima ili tek zasađenim mladicama, šljive se i danas spiralno uvijaju, dajući time novi povod za razna tumačenja i narodna verovanja, ali i zadatak nauci koja, zasad, nema logično objašnjenje.  U obilju listopadnog i zimzelenog drveća koje raste naokolo, okreću se samo šljive, i samo ovde.

Činjenica je, međutim, da niko do sada nije vršio analizu sastava zemljišta, starost stabala, pa čak ni onih davno osušenih pored zvonika. A koliko je jako narodno verovanje da je reč o Božijoj promisli, i da je samo mesto iscelujuće i sveto, možda dovoljno govori molba sveštenika, istaknuta na tabli pored zvonare, da posetioci ne režu i ne nose kući koru sa ovih stabala.

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(snima i priča prim. dr Anka Stanojčić)

Đavolja varoš

Subota, April 25th, 2015

Đavolja varoš je spomenik prirode koga čine dva retka prirodna fenomena: zemljane figure (202) koje su specifični oblici reljefa i dva izvora kisele vode.

Đavolja varoš

Spada u 77 svetskih čuda, 23. u Evropi, a četvrti na svetskoj listi kamenih fenomena. Trenutno ih ima 202, s tim da se „trenutno“ ovde može odnositi na desetine i stotine godina – dok priroda, kiše i erozija ne naprave novu ili sruše neku postojeću figuru. Onako naučno, vetar, pljuskovi i bujice su na ovome terenu spirali erozivno zemljište, ali su se tu umešale teške ploče od andezita koje nisu dopuštale da se rastresito zemljište ispod njih raznese tek tako. Protokom vremena, delovi tih ploča su ispod sebe „pravili“ sve više i više stubove, pa tako danas imamo te vesele figure, visoke od 2 do 15 metara, sa kamenim kapama na svojim vrhovima. Ovde ipak slika govori mnogo više od reči.

Figure se stalno menjaju, a ako izgube kamenu kapu, smanje se i često nestaju. Fenomen je redak u svetu, a dešava se u zoni zmajevih brazda, polju pojačane elektromagnetne aktivnosti i gravitacije. Energetski meridijani ili zmajeve brazde prenose pozitivnu zemljanu energiju. Centralni deo Đavolje Varoši (onaj opšte poznati, sa zemljanim figurama) udaljen je oko kilometar od ulaza. Ako vam je to puno, postoji i traktor varijanta – tj. traktor sa prikolicom sa sedištima koji vas može odvesti skoro do cilja (stepeništem ćete ipak morati sami). Sportska obuća je više nego poželjna za obilazak ovoga mesta kao i za pentranje do dva vidikovca sa kojih je pogled apsolutno izvanredan.


Fascinantno je kako, dok dolazite do Đavolje Varoši – prvo kolima, a onda i peške – od parkinga do samog „đavolskog mesta“, na sve strane vidite samo zelenilo i šume, a onda odjednom dolazite, pravo niotkuda, među zemljane figure.


Pre naučnih objašnjenja, kao i uvek, postojale su brojne legende – te da su Varoš napravili đavoli od razrušenih crkvi (u blizini je zaista i Crkva Sv. Petke, iz XIII veka), te da su đavoli hteli da venčaju brata i sestru, a neka sila je, da spreči greh, okamenila svatove, te da su dve kolone svatova došle po istu devojku u istu crkvu, pa ih je već pomenuta sila okamenila, i tako dalje, i tako dalje. Figure su, u svakom slučaju, zaista pravo čudo, a zahvaljujući pomenutim vidikovcima imaćete neverovatan pogled na obe „kolone svatova“ a i svaka fotografija učinjena odatle izgledaće kao remek delo.

Dva izvora kisele vode su Crveno vrelo, sa pH 3,5 (crven od oksida gvožđa)

i đavolji izvor sa pH 1,5, kiselost razblažene sumporne kiseline.


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(snima i priča  prim.dr Anka Stanojčić)

Ko je za neolitski hleb?

Subota, April 25th, 2015

U blizini Prokuplja nalazi se arheološki lokalitet Pločnik. Ovde su pronađeni dokazi o najranijoj preradi bakra u Evropi.  Prisustvujemo projektu „Pločnik -  prošlost uživo“. Na nalazištu je rekonstruisano neolitsko naselje iz vinčanske kulture, 5500-4700 g p.n.e. Napravljeno je pet kućica po iskopinama,  sa oznakama na kućama gde su radile tkalje, kovači, grnčari, sve od ekološkog materijala. Arheolozi se bave eksperimentima, prave neolitski hleb u peći po modelu iz onog doba, raženi, odličan, probali smo.

Peć za pečenje hleba

Probajte neolitski hleb!

Tale metale sa  duvaljkama kakve su tamo našli (taljenje malahita traje 3 sata). Gledamo krug duvaljki od zovinog drveta, gde su samo jastučići iz našeg vremena. Ruda malahita Drveni razboj Nađene su lepe figurine, žene koja sedi, žene u mini haljini itd. Ni ovde nisu nađeni grobovi! Utvrđeno je da je Pločnik nestao u požaru. Kako god, ljudi u neolitu nisu živeli primitivno, a po tome što nisu ratovali preko 1000 godina, mogli bismo mnogo od njih naučiti.

Plug

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(priča i snima prim.dr Anka Stanojčić)