Kategorija: Juli, 2015

Bela Crkva

Subota, Juli 19th, 2015

Vreo julski dan, asfalt se topi, a mi tražimo spas u vojvođanskoj ravnici.  Prelazimo Dunav. Vreme je za put u Južni Banat.


Kombi vodi Keti. Promiču polja suncokreta i kukuruza.


Pauza u hotelu u Vršcu na kafi.


Bela crkva, čeka nas lokalni vodič Vesko. Grad je podignut na predlog grofa Mersija, koji je predložio naseljavanje Švaba iz Švabije i podizanje vinograda.  Prvi doseljenici bili su 10 porodica Švaba. S druge strane je staro srpsko naselje Suvaja, odakle su se i Srbi naselili, pa se taj deo zove Srpski breg. Prva crkva je bila bela brvnara, a 1717 su meštani tražili tapiju na zemljište i upisano je kao „naselje kod bele crkve“, po čemu mesto dobija ime. Bela crkva se nalazi na 45. paraleli, koja je bogata suncem (kao i francuski Šampanj i Hvar). Kopanjem šljunka je nastalo 9 belocrkvanskih jezera, koja su sada osnova za razvoj turizma.

Vesko nas vodi nas na vidikovac. Nemački doseljenici su podigli 130 stepenika kao pomen na Hristovo stradanje na Golgoti i na vrhu tri krsta.


Nažalost, svetište su u 2. sv. ratu Nemci koristili kao stratište, a zid je podignut kao podsetnik na streljanja.


Ulazimo u rimokatoličku crkvu posvećenu Sv. Ani, sagrađenu 1722. Treća je bela crkva na istom mestu.


Stare ulice i fasade baroknog stila, bečke secesije i devet jezera čine ovaj grad jedinstvenim.


Idemo u Narodni muzej- najstariji u Vojvodini, osnovan 1887.


Pored arheološke zbirke  na spratu, u muzeju se nalaze dela belocrkvanskih slikara, sada su tu dela hiperrealiste Ranka Vukeljića u prizemlju. Velika slika „Posle kiše“.


Srbi su dosta dolazili iz Hercegovine, pa su sebe prozvali Here.

Prelazimo u Istorijski arhiv, domaćin Željko nam prikazuje slike i filmove iz istorije karnevala, koji je prvo bio pokladni, pa posle 2.sv.rata od 1964. letnji, Karneval cveća, poslednje subote u junu.


Gledamo „Karnevalski vremeplov“. Karnevali su ovde bili posebno maštoviti i šašavi. Karnevalske povorke su pripremane glamurozno sa glavnim karnevalskim eksponatima na kolima.


Idemo u Pravoslavnu crkvu posvećena je Sv.Petru i Pavlu. Sagrađena je 1751. godine i dvaput oslikana.


Ruska pravoslavna crkva, nalazi se pored rimokatoličke.


Privatni ruski muzej porodice Kasteljanov, u maloj prostoriji bogata sećanja na egzodus kadetskih korpusa  i škola posle oktobarske revolucije u Rusiji. Dozvolom kralja Aleksandra i dogovorom s carem Romanovim, 2500 ruskih izbeglica stiglo je u kasarne u Beloj Crkvi i tu su ostali do 1944, kada se pred Crvenom armijom raštrkavaju po svetu.


Gospodin Kateljanov pokazuje nam štap sa urezanim svim postajama na putu krimskog kadetskog korpusa.


Zverjada, sveska u kojoj su sve generacije kadeta stihovima opisivale svoje školovanje.


Spomenar. Nežne misli iz prošlog veka…


Prelazimo najstariju železničku prugu na Balkanu na putu za belocrkvanska jezera. Na ostrvu restoran „Goran“, vrelina, mnogo ljudi. Ručak.


Neki se kupaju,  kažu da  je voda odličma, drugi se kuvaju.


Vraćamo se preko Kovina.


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(Snima i priča Prim. dr Anka Stanojčić)

Sjeničkim jezerom uzduž i popreko

Subota, Juli 12th, 2015

Na brani se ukrcavamo se u katamaran, vozi kapetan Mića.


Plovimo Sjeničkim (Uvačkim) jezerom.


Kapetan nam priča o jezeru i o beloglavom supu. Uvac je najveće stanište beloglavih supova na Balkanu. Beloglavi sup je izuzetno teritorijalna ptica, svoje stanište napušta samo onda kada ne može da nadje ženku. Interesantno je da kada mužjak nađe svoju životnu saputnicu, ostaje sa njom sve do svoje smrti. Ima vid 10 puta jači od čoveka.


Vidimo vidikovac Molitva.


Mića vodi pola grupe u Ledenu pećinu


Mi koji smo je već nekoliko puta videli, ostajemo na katamaranu i ručamo.


Boja jezera je nestvarna, a obale izuzetne lepote. Biti ovde, a ne voziti se jezerom, samo je pola doživljaja.


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(snima i priča Prim. dr Anka Stanojčić)

Na kolenima pred lepotom

Subota, Juli 12th, 2015

Ko je jednom došao na Molitvu, vidikovac s nezaboravnim pogledom na kanjon Uvca, vraćaće se svakom prilikom da oseti divljenje pred  najlepšim vidikom u Srbiji. I mi smo se vratili, po  četvrti put.


Veseli uspon kombi vozilima uz pesmu do Molitve.


Kao stare prijatelje, dočekuje nas Bajro Mahović. Vidikovac Molitva (1247 m) i teren oko njega njegovo su privatno vlasništvo.


Adnan vodi grupu na Molitvu do kanjona Uvca.


Kanjon Uvca između planina Zlatar i Javor je jedinstveno mesto u Srbiji koje svakoga ostavlja bez reči.


Čista sreća, pred kojom se može samo pokloniti i kleknuti!


Zorica Minović uz Adnanovu pomoć silazi ispod vidikovca do stene, za savršenu fotku u srcu srcolikog meandra.


Impresivni vrh, sa koga se pruža pogled koji ste mnogo puta viđali na raznim fotografijama.


Celo vreme iznad vas kruže beloglavi supovi, kojih trenutno ima preko stotinu na ovom mestu.
Sreća prolazi prebrzo… ali doći ćemo opet!


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(snima i priča Prim.dr Anka Stanojčić)