Kategorija: Avgust, 2015

Polunepoznato u Ba─Źkoj

Subota, Avgust 30th, 2015

Idemo u Ba─Źku, samo je poznato da ─çemo u Ruski Krstur, ostalo je sve nepoznato.



Nakon dva sata Kula,┬ágrad u Zapadnoba─Źkom okrugu, predstavlja sedi┼íte istoimene op┼ítine. Dana┼ínja Kula pominje se u istorijskim zapisima kao jedno od najstarijih naselja Ba─Źke. Pretpostavlja se da je tu jo┼í 1522. godine, na po─Źetku 16. veka, postojao “grad od zemlje” s turskom vojnom posadom i ne┼íto malo unaokolo naseljenih Srba i Bunjevaca. Po narodnom predanju, u vreme Turaka, negde na teritoriji dana┼ínje Kule, postojala je jedna kula sa turskom posadom (manje utvr─Ĺenje ili osmatra─Źnica), te se smatra da je mesto po toj kuli i dobilo naziv.



Sa─Źekuje nas doma─çin Vladimir Stankovi─ç. Pauza u kafi─çu u Kuli.


Idemo u crkvu posve─çenu Sv. Marku. Zavr┼íava liturgija, ┬áikonostas je sve─Źano beo, elegantan. Nadahnuto pri─Źa mladi pop.



Ulazimo u lepu katoli─Źku crkvu, Sv. Georgija, sagra─Ĺenu 1770., oslikanu u baroknom stilu. Lepe stare orgulje.

Nastavljamo kroz Crvenku i izleti┼íte Potok ┬ádo ┬ámesta┬áPanonija na teritoriji op┼ítine Ba─Źka Topola. Renoviran je lep Ka┼ítel Panonija.



Dvorac je izgra─Ĺen 1846. godine za plemi─çku porodicu Falcione. Izgradnju dvorca je sproveo grof Arpad Falcione, a park oko zgrade je zavr┼íen tek 1870. godine kada je imanjem upravljao Arpad II Falcione. Nalazi se na poljoprivrednom dobru “Panonija”, u blizini mesta Baj┼ía. ┬áIzuzetnim proporcijama objekta doprinose i ritmi─Źno postavljeni prozorski otvori, koji tako odra┼żavaju unutra┼ínji raspored prostorija. Autenti─Źan rad iz epohe kalasicizma su svakako dekorativni ┼ítitnici od kovanog gvo┼ż─Ĺa na prozorskim otvorima. U enterijeru je sa─Źuvano nekoliko ogledala, kaljava pe─ç, podne obloge – parket, stolarija, radni sto, ┼ítuko dekoracija i mala biblioteka.Danas zgrada slu┼żi kao muzej sa sa─Źuvanim autenti─Źnim stvarima iz dvorca. U dvorcu se nalaze zelena banket sala sa stilskim name┼ítajem, velika crvena sala i sala u doma─çem ambijentu Vojvo─Ĺanska sala.



Obilazimo park. Prija hladovina.


U kompleksu dvorca se nalazi i hotel-restoran “Biser” gde ─çemo se odmoriti. Idemo u aktiv ┼żena Panonija, lepi ru─Źni radovi.

Prolazimo selo Lipar na Tele─çkoj visoravni, koja je idealna za vinogradarstvo.

Do─Źekuje nas doma─çin Stevan iz “Vinarija Milisavljevi─ç i vodi kroz vinograd.

Vidimo zrenje gro┼ż─Ĺa merlo, ┼żuti muskat, pino noar (crni burgundac), sovinjon blank, ┼íardone (skriven ┬ápod li┼í─çem).

Ulazimo u hladan barik podrum. Zatim u lep restoran vinarije, izme─Ĺu izlo┼żenih vina i diploma.
Uz kozji zir, hulku i hleb s masti i alevom paprikom, degustacija vina,

zatim se dva pe─Źena praseta seku i nastavlja ru─Źak. Prvo je belo vino ┼Żusot (┼żuti muskat, sovinjon blank, traminac),
koje ima zlatnu medalju, odli─Źno. Zatim crno vino Zweigelt (cvajgelt) koje je rado pio Tito, pa kuve (couve mistique),
odli─Źno crno.

Izletnicima se jako dopalo, vrati─çemo se.

Sti┼żemo u Ruski Krstur, ┬árusinsko selo. Kadedrala posve─çena Sv. Nikolaju, prenosu mo┼íti, sagra─Ĺena je 1784, lepo oslikana, s baroknim ikonostasom.


Pored crkve je dvorac pretvoren u školu i muzej.



Vrelo je, pa se odmaramo u dobroj kafeteriji pa idemo u aktiv ┼żena, kupujemo ajvar, paprike i rukotvorine.


U povratku prati nas crveni mesec, koji je uslikala Ljiljana.


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(pri─Źa i snima Prim.dr Anka Stanoj─Źi─ç)


Radoinjsko jezero

Subota, Avgust 2nd, 2015

Radoinjsko jezero je┬ádeo Uva─Źkog sistema, rezervata Uvac.


Sti┼żemo na Seni┼íta, kupali┼íte i ribolova─Źki raj. Ima mnogo kupa─Źa. U┼żivaju.


Ukrcavamo se u ┬ádesantne ─Źamce i jedan drveni i vozimo do ku─çe na drugoj strani, gde nas Goran i Vesna do─Źekuju na pi─çu.


Postavlja se jaretina i teletina da se peku ispod sa─Źa, dok se mi vozimo.


Ponovo u ─Źamce, ┬áopu┼ítena i impresivna vo┼żnja po lepom zelenom jezeru.


Ponovo u ku─çu na hedoniranje. Sir, belolu─Źani kupus, salate, pi─ça,


zatim predivna┬á jaretina ispod sa─Źa


pa teletina ispod sa─Źa. ┬áTreba ovo izdr┼żati! Nije lako biti izletnik! Ali je slatko :)


Vra─çaju nas ─Źamcima na obalu, ┬áodlazimo s prekrasnog jezera.

Vrati─çemo se!

(pri─Źa i snima Prim.dr Anka Stanoj─Źi─ç)


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a


Manastir Janja

Subota, Avgust 2nd, 2015

Manastir Janja, s geografskim polo┼żajem u oblasti Starog Vlaha, nalazi se u selu Ruto┼íi u Op┼ítini Nova Varo┼í i grani─Źi se sa selima Seni┼íta i Radoinja. Manastir pripada Eparhiji Mile┼íevskoj i posve─çen je Pravednim roditeljima Presvete Bogorodice, Joakimu i Ani.


Na sajtu rezervata Uvac našla sam ovaj tekst iz 2008:

“OBNOVA MANASTIRA JANJA
─îetiri veka posle ─Źamotinje u ru┼íevinama i jasenju, u selu Ruto┼íi sakupljeno je rasuto kamenje i iz tame vekova vaskrsla je bogomolja, pominjana u epskim pesmama jo┼í iz doba Nemanji─ça i narodnom predanju kao ÔÇťcrkva Janja u Vlahu StaromeÔÇŁ. Kona─Źno, minulog vikenda, osve┼ítana je svetinja – sada Manastir Svetih pravednih Joakima i Ane – pa se klisurom Uvca opet ogla┼íava zvono, gore kandila, pale sve─çe za du┼íe predaka…┬áPodse─çaju─çi da je Janja, za poslednjih 13 godina, 14. obnovljeni manastir u Mile┼íevskoj eparhiji, a izgra─Ĺene su i 33 crkve, vladika mile┼íevski Filaret istakao je da je ova svetinja imala zna─Źajnu duhovnu ulogu na reci-grani─Źarki. Sada ─çe zvono, rekao je, sabirati na molitve narod sa obe obale, te pozivati na ljubav, slogu i ─Źuvanje vere.┬áUSKORO zapo─Źinju arheolo┼íka iskopavanja na mestu starog konaka, pored puta za Klak, a spreman je i projekat za gradnju novog. Jer, igumanija Justina (Petkovi─ç) – ve─ç ─Źetiri godine – kona─Źi u ku─çi familije Gordi─ç, na ─Źijem imanju su bili ostaci svetinje.”


Nije bilo lako do─çi do manastira Sv. Joakima i Ane, od milja, manastira Janja. ┬áOd Pribojske banje uzan asfaltni put ┬ávodi oko 1 km, a dalje makadam ka selu Ruto┼íi. Nas ─Źetiri imale smo privilegiju da nas starim autom odveze igumanija manastira, mati Justina, i da nam celo vreme pri─Źa o pravoslavlju ┬ái naro─Źito carici Milici. Kad se grupa okupila, ispri─Źala nam je o nastojanjima da uz pomo─ç naroda izgradi manastirski konak, u kojem ─çe nas, Bo┼że zdravlja, ugostiti slede─çi put kad do─Ĺemo.


Zasad je podignuta prva plo─Źa konaka, a ┬ámati Justina i dalje ┬ástanuje kao podstanar.


Toplo nam pri─Źa o bezdetnim parovima koji se ovde mole Sv. Joakimu i Ani, pa kasnijim lepim vestima o bebama koje su dobili.

Nadamo se da ─çemo slede─çeg puta videti i konak i zate─çi sestrinstvo. Dotle, mnogo sre─çe ┼żelim mati Justini u njenim nastojanjima da svetinja bude dostupna ┼íto ve─çem broju ljudi.


(pri─Źa i snima Prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)