Kategorija: Septembar, 2015

Svilajnac-Manastir Manasija- Despotovac- Lisine- vodopad Veliki buk

Subota, Septembar 27th, 2015

Ceo dan pada kiša i ne prestaje ni na tren, ali je raspoloženje odlično. Vodi Keti, vozi Vlada. Krstovdan je, a i svetski dan turizma.


Prelazimo Veliku Moravu


i stižemo u Svilajnac, 110 km od Beograda. Prvi put se spominje 1467. godine kao selo „Svilajnac sa 30 kuća“. Smatra se da je dobio ime zbog toga što su se  njegovi žitelji bavili uzgojem svilenih buba i proizvodili svilu. Posjećujemo spomenik borcima za slobodu.


Odmor u kafiću, dok čekamo otvaranje Prirodnjačkog centra.


Ulazimo u Prirodnjački centar Svilajnac, otvoren krajem juna 2015.


To je naučno-obrazovna institucija, spoj nauke, obrazovanja i turizma.


U kompleksu su četiri tematske izložbe: Svet dinosaurusa, Geološki vremeplov, Svet minerala i stena, Biodiverzitet Srbije. Prolazimo geološki vremeplov Zemlje, arhaik, proterozoik,


paleozoik, mezozoik (formiranje kontinenata)

i kenozoik (stvaranje čoveka, još smo u tom dobu).


Prolazimo Svet minerala i stena. Obilazimo unutrašnju postavku kostura dinosaurusa, Svet dinosaurus, i Biodiverzitet Srbije.


Izlazimo u park, sa dinosaurusima i modelom vulkana. Zatim gledamo zanimljiv 3D film o dinosaurusima.


Nastavljamo u Grabovac, obilazimo crkvu Vaznesenja Gospodnjeg


Stižemo u Manastir Manasija ( ili Manastir Resava), jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i najznačajniju građevinu koja pripada takozvanoj „moravskoj školi“. Zadužbina je despota Stefana Lazarevića,  sina cara Lazara, koji je vladao 1389-1427. Počeo je da se zida 1407, a gradnja je okončana 1418. godine. Ceo kompleks je opasan velikim bedemima koji su služili za odbranu, sa 12 kula.


Manastirska crkva je posvećena Svetoj Trojici.  Ktitorska kompozicija je originalna, jer je Stefan pozirao za nju. Korišćena je kraljevska boja, vizantijska plava, skuplja od zlata, za osnovu fresaka.  U 15.veku je crkva bila potpuno oslikana! Očuvana je trećina fresaka, jer je dugo manastir bio bez krovne kupole, koju su odneli Turci. Poznate su freske „sveti ratnici“, sa obe strane oltara. U naosu je bila prvobitna grobnica Stefana Lazarevića, pa je posle zakopan ispod poda u crkvi, i genetskoma analizom je dokazano da je on (poređenje s ocem, carem Lazarom), pa  su mošti stavljene u zlatni kivot ispred oltara.


Nastavljamo u Lisine, uskim putem iznad vodopada, u restoranu „Izvor“ dočekuje nas desetogodišnja devojčica u nošnji s pogačom i solju.



Odličan ručak, pa ćemo se spustiti do vodopada.


Lisine ili Veliki Buk je malo skriveno mesto, vodopad pored Despotovca, na padinama Beljanice, na rečici Vrelu, desnoj pritoci reke Resave. Smešten je na oko 380 m nadmorske visine, u blizni Resavske pećine. Dugo se smatrao najvišim na ovim prostorima.


Kad ostavimo ove prelepe predele iza sebe, odmorićemo se u hotelu „Grand“. Do viđenja, do sledećeg izleta!


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

Bijeljina, Tavna, etno selo Stanišići

Subota, Septembar 13th, 2015

Ovo je stari izlet “Izletnika”  koji nikad nije isti, na koji uvek idemo i radujemo se kao da je prvi put.  Polazimo sa Slavije, vodi Slavica, vozi Nikola.


Ostavljamo mostove Beograda za sobom


Prelazimo granicu i ulazimo u Republiku Srpsku



Odmorićemo se u banji Dvorovi


I evo nas u Bijeljini, varoši u Semberiji blizu ušća Drine u Savu.


Iako je nedelja, kustos Muzeja Semberije  Mirko Babić otvara nam muzej i inspirativno objašnjava sve eksponate


Nastavićemo šetnju gradom, pored igrača šaha na otvorenom.

i stići do nečega što bi mogao biti ponos Bijeljine, a nažalost je tuga. Tragovi prve velike ljubavi pesnika Jovana Dučića zauvek počivaju na grobu Mage Nikolić Živanović, koja je dugo godina pre smrti pateći za Dučićem, dane provodila u kući tražeći utehu i sreću u pismima koja joj je slao. Na njen zahtev večni počinak joj krase reči: “Maga Nikolić Živanović, 1874-1957, sama pesnik i pesnika Jove Dučića prvo nadahnuće”. Kuća je zapaljena i nije obnovljena, a mogla je biti bijeljinski spomenik ljubavi.


Na centralnom trgu fotografija za uspomenu


Vladikin dvor oko hrama Sv.Vasilija Ostroškog, lepo freskopisan, izgrađen posle 1996, kad je vladika Kačavenda došao. Tu se obavljaju sva bijeljinska venčanja i krštenja.


Polazimo u manastir Tavna. Smešten je u živopisnom kraju, gde se susreću planina Majevica i semberska ravnica. Ispod manastirskog imanja teče rečica Tavna, pritoka Drine. Ne zna se da li je manastir dobio ime po ovom vodotoku ili obratno. Legenda kaže da je ova čista planinska rječica, nakon nekog teškog boja, pocrnila od krvi. Potamnila je, pa je dobila ime Tamna, a kasnije nekim čudnim glasovnim promjenama sadašnje ime Tavna. Narodno predanje, nastanak manastira pripisuje vremenu Nemanjića – tačnije, kralju Dragutinu, koji je upravljao i ovim krajevima, a bio je poznat i po imenu sremski kralj. Glasoviti Tronoški i Pećki rodoslovi kazuju da su manastir Tavnu, u selu Banjici, podigli Dragutinovi sinovi Vladimir i Uroš.


U Tavni smo kao kod kuće. Mati Marta i sestrinstvo obraduju nam se kao rodu rođenom.


Nastavljamo do Crkve Sv. Petke. Mnogo je urađeno za poslednje dve godine.


Nastavljamo na Semberski salaš,  lep restoran bukvalno preko puta etno sela Stanišići, sa bazenom.


Imamo  odličan ručak


Šetamo etno selom Stanišići i primećujemo koliko je novog i ovde urađeno.


U predvečerje  mora se kući, a nama je bilo tako lepo…


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Slavica Berić

Novinar -  član predsedništva IZLETNIK-a


(Slika i priča prim. dr Anka Stanojčić)

Nepoznato ka jugu

Subota, Septembar 12th, 2015

Oblačno jutro, posle lep dan. Vozi Vlada, vodi Keti. Izlet je u nepoznato i niko ni ne pretpostavlja kamo idemo.

Vlada vozi autoputem prema jugu, odvaja se kod Naisa levo i vozi kroz prelepe predele sa nažalost lošim putevima.


Nakon Pirkovca stižemo u Manastir Popšica, posvećen Sv. Arhangelu Gavrilu.



Manastir je iz vremena Nemanjića, početak 14.veka,  na levoj je obali Bele reke, na obroncima Svrljiških planina, Raila i Ljubovnika. Spada u najznačajnije manastire juga Srbije. Sada ženski manastir, obnovljen 1857.  Crkva je mala, u sebi čuva nekoliko relikvija. Posebno značajne su riza sa moštiju Svete Petke, poklon iz Jašija, kao i ikona Majke Božije Brzopomoćnica. Veruje se da ima čudotvorno svojstvo, pomaže u nevolji, obolelima od teških bolesti. Sačekuje nas otac Varnava koji je ovde došao 2002. i počeo obnavljati manastir. Pomažu i i bezdetni roditelji koji su molitvom ovde dobili decu. Iznosi nam čudotvornu ikonu.


Otkriva neke nepoznate stvari. Kralj Petar i kraljica Marija su se ovde sakrivali 1941-1942, pa odatle za Ostrog otišli i tek onda za London. Istorija greši.


Nastavljamo put u grad Svrljig,  poznat po manifestaciji „Belmužijada“. U njemu  posećujemo  crkvu Sv. cara  Konstantina i carice Jelene, izgrađenu 1928, lepo oslikanu.

Otvoreno nam je staro Jevanđelje iz 1862, na staroslovenskom i još starije Svrljiško jevanđelje iz 13.veka, pisano na pergamentu.


Otac Strahinja nas je pozdravio i pročitao odlomke iz Svrljiškog jevanđelja


Nastavljamo u Malču. U lepoj maloj crkvi je služio pradeda našeg  izletnika, Mihailo Stanković.


Stižemo u vinariju Malča nadomak Niša.


Dočekuju nas pogačom, solju i alevom paprikom.


Vlasnik Bora Jović nas uvodi u srpsku kuću, gde nam pušta film o vinariji. Ovde se sprovodi vinski turizam i proizvode vina visokog kvaliteta.


Vinski podrum postoji od 1903. Ovde postoje četiri vinske kuće: 1. savremena vinarija (tankovi od inoksa)- degustacija vina sa zlatnom medaljom

2.  srpska kuća iz XX veka (drvena burad)-degustacija vina Smuk i Kalča


3. Nemanjića kuća (drvena burad)-degustacija vina od sorti dominantnih u rimsko vreme, rujna, rozikasta vina- vino Zone. Ovde se prave vina od autohtonih sorti grožđa.


4. rimska kuća (vina u amforama) – Pred rimskom kućom dočekuje nas rimski legionar.


Ulazimo u prostoriju sa ukopanim amforama, koje čekaju novo grožđe, isključivo organsko, jer ima na površini kvasce neophodne za fermentaciju. Grožđe provede 4-6 meseci na kljuku (zgnječeno grožđe, tečni i čvrsti deo zajedno), pa do godinu dana u amfori. Amfore se nabavljaju iz Gruzije, gde u glini ima i malo srebra, pa se bolje održavaju. Premazuju se iznutra pčelinjim voskom. U njih se stavlja samo organsko grožđe, s kvascima.


Rimska kuća ima restoran sa raznim menijima, kulinarski vremeplov. Dočekuju nas sa slatkim od bundeve u vinu.


Odličan ručak, uz malo crnog vina iz amfore. Opušteno poslepodne.


Šteta što moramo ići!


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Slika i priča prim. dr Anka Stanojčić