Kategorija: Juli, 2016

Vi┼íegrad, Andri─çgrad, manastir Dobrun, ─îajni─Źe, plovidba kanjonom Drine

Utorak, Juli 26th, 2016

U bogat i sadr┼żajan dvodnevni izlet ┬ávodi nas Keti, a ┬áVlada u vi┼íe navrata dokazuje svoje izuzetno ume─çe vo┼żnje, uz koje se ose─çamo sigurnima.


MANASTIR DOBRUN ÔÇô na mestu skromne isposni─Źke crkve Kru┼íevo, u okrilju tvr─Ĺave Dobrun, ┼żupan Pribil sa sinovima Petrom i Stefanom 1343. g. izgradio je manastir, kasnije nazvan Dobrun. Vi┼íe puta je paljen, pusto┼íen i obnavljan. 1994. g., posle skoro 300 g. u manastir se vra─çaju monasi i vaspostavlja se manastirsko bratstvo.


─îAJNI─îE ÔÇô na nekada┼ínjem stambolskom drumu, na krajnjem istoku Republike Srpske, na granici sa Crnom Gorom, u podno┼żju planina Cicelj i ─îiv─Źi Brda, na reci Janjini nalazi se ─îajni─Źe. Bilo je to va┼żno naselje u hercegova─Źkom sand┼żaku u 15. veku. Mesto se razvijalo na trgova─Źkom putu izme─Ĺu Dubrovnika i Carigrada od 15. do 18. veka, kada je bilo i centar zlatarskog zanata ( u 16. veku ovde je radila i kovnica novca.)


Crkva Uspenja Presvete Bogorodice ÔÇô gradnja crkve zapo─Źela je 1857. g. na temeljima stare crkve iz 15. veka.


U crkvi se nalazi ─Źudotvorna ikona Sv. Bogorodice ─îajni─Źke. Po narodnom i crkvenom verovanju to je jedna od tri ikone koje je uradio Sv. Jevan─Ĺelista Luka i da je u dvor Nemanji─ça je stigla iz Jerusalima. Mnogo je zapisanih i ispri─Źanih svedo─Źenja o ─Źudotvornim isceljenjima ikone.



VI┼áEGRAD ÔÇô varo┼íica se nalazi u Republici Srpskoj, na u┼í─çu reke Rzava u Drinu. Srednjevekovno naselje se prvi put spominje 1407. g., a grad Vi┼íegrad 1443. g.

─ćuprija na Drini ÔÇô zadu┼żbina Velikog vezira Mehmed-Pa┼íe Sokolovi─ça. Most je dug 180, a ┼íirok oko 7 m i ima 10 sna┼żnih stubova i 11 ┼íiljatih lukova. Ovo remek delo turske mostogradnje projektovao je Kod┼ża Mimar Sinan (1490ÔÇô1588), a most je gra─Ĺen od 1571. do 1577. g.


U─Źionica u kojoj je u─Źio Ivo Andri─ç.


ANDRI─ć GRAD ÔÇô sagradio ga je na┼í poznati re┼żiser Emir Kusturica uz pomo─ç vlade Republike Srpske kako bi o┼żiveo vreme i izgled grada koji je ovekove─Źio Ivo Andri─ç.



Proslavljen je i ro─Ĺendan izletnice, ┬ákako dolikuje.

Kanjon Drine ÔÇô plovidba kroz kanjon Drine. Plovi se 52 km do Peru─çca. Ovog puta smo napravili krug brodom “Lotika” kroz kanjon i vratili se u Vi┼íegrad. Na brodu je nastavljeno i ro─Ĺendansko slavlje.



(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA
Radmila Katalina – Keti,
Predsednik IZLETNIK-a

Dolina vekova i fotosafari srpskim Sibirom

Petak, Juli 8th, 2016

Ve─ç pet godina redovno pose─çujemo Pe┼íter, a ┬ámnogo du┼że manastire u Dolini jorgovana, i svaki put putovanje je druga─Źije i impresije na drugi na─Źin neponovljive. Ovo trodnevno putovanje novom trasom osta─çe nam svima u se─çanju kao neponovljiva lepota.

Za┼íto se dolina Ibra naziva Dolinom jorgovana? Pre sedam vekova, jednog majskog dana,┬ákralj Uro┼í Prvi Nemanji─ç do─Źekao je u dolini Ibra svoju izabranicu, francusku princezu┬áJelenu An┼żujsku, budu─çu srpsku kraljicu. Stigla je iz pitome Provanse u jedan sasvim┬ádruga─Źiji krajolik, planinski, koji presecaju sure litice kanjona reke, pa je srpski kralj, da bi┬ájoj ulep┼íao prve trenutke u novoj sredini, a pre svega iz velike ljubavi, odlu─Źio da celom┬ádolinom zasadi mirisne jorgovane. Hiljade cvetnih bokora, plave, ru┼żi─Źaste i bele boje du┼żputa od oko 270 kilometara kroz dolinu odredili su joj naziv Dolina jorgovana. Bila je i┬áostala ljubavno zave┼ítanje srpskog kralja njegovoj ┼żeni koja je srpskom narodu podarila dva budu─ça kralja, Dragutina i Milutina.

Manastir Studenica ÔÇô posve─çen Vavedenju presvete Bogorodice. Manastir je podigao veliki ┼żupan Stefan Nemanja 1197. g., uo─Źi svog odricanja od prestola, kada se zamona┼íio i dobio mona┼íko ime Simeon.


Manastir Gradac ÔÇô poti─Źe iz 13. veka i posve─çen je Blagovestima Presvete Bogorodice. Manastir je zadu┼żbina Jelene An┼żujske, ┼żene Kralja Uro┼ía I, koja je i sahranjena u svojoj zadu┼żbini.





Ulazimo na podru─Źje grada Novi Pazar, prebogatog duhovnim svetinjama.


Manastir Sopo─çani ÔÇô posve─çen je Sv. Trojici. Nalazi se pored izvora reke Ra┼íka. Poti─Źe iz 13. veka i zadu┼żbina je Kralja Uro┼ía I, sina Stefana prvoven─Źanog, a unuka Stefana Nemanje. U naosu crkve, koji je jedini sa─Źuvan od ve─çeg manastirskog kompleksa, nalaze se neke od najzna─Źajnijih fresaka tog vremena u Evropi. Manastir je, zajedno sa ─Éur─Ĺevim stupovima, Petrovom crkvom i starim Rasom, kao jedinstvenu celinu, UNESCO 1979. uvrstio u Listu svetske kulturne ba┼ítine.


Ktitorska kompozicija na desnom zidu u Sopo─çanima:- napred je Bogorodica, kojoj se obra─çaju Nemanji─çi, dr┼że─çi jedan drugog za ruku. Prvi je Stefan Nemanja, pa sin Stefan Prvoven─Źani, pa sin Uro┼í I koji dr┼żi maketu Sopo─çana, zatim njegov sin Dragutin i kona─Źno mla─Ĺi sin Milutin, koji je vladao 40 godina i za svaku godinu podigao jednu zadu┼żbinu, ukupno 40.


Manastir ─Éur─Ĺevi stupovi ÔÇô posve─çen je Sv. velikomu─Źeniku Georgiju. Nalazi se iznad reke Ra┼íke i De┼żeve. Poti─Źe iz 12. veka i zadu┼żbina je velikog ┼żupana Stefana Nemanje. Kralj Dragutin je zna─Źajno obnovio manastir. UNESCO ga je uvrstio u Listu svetske kulturne ba┼ítine.



Crkva Sv. Petra u Novom Pazaru ÔÇô posve─çena Sv. apostolima Petru i Pavlu. Predstavlja najo─Źuvaniji spomenik srpskog srednjevekovnog graditeljstva. Nalazi se iznad desne obale reke De┼żeve.


Novi Pazar, grad u Ra┼íkom okrugu, na reci Ra┼íki, u sredi┼ítu Novopazarskog polja ili Staroga Rasa. Osnovao ga je Isa-beg-Ishakovi─ç 1460. g., kao va┼żnu stanicu na trgova─Źkom putu iz Soluna i Skoplja, preko Bosne i Dubrovnika. Danas je ÔÇťdolina d┼żinsaÔÇŁ.


┼átavalj┬á12 km isto─Źno od Sjenice, na naju┼żem delu Pe┼íterske visoravni, najbogatije pravoslavno naselje u op┼ítini Sjenica, sa mnogo ne┼żenja. Pose─çujemo rudnik mrkog uglja


Sjenica, mali grad velikog srca, centar je Pe┼íterske visoravni u kome su srednjovekovni karavani, na putu iz Dubrovnika u Carigrad, odmarali konje i hranili ih senom. Nekad se livade kose po tri puta godi┼ínje. Prvi put se pominje 1253. godine, u zapisima kralja Uro┼ía. Kroz grad i u njegovoj neposrednoj blizini proti─Źu ─Źetiri reke: Uvac, Vapa, Grabovica i Jablanica, od kojih se formira Sjeni─Źko jezero. Sam grad ima 12-14000 stanovnika, 80% Bo┼ínjaka, 20% Srba. ┬áNekada je ona, zbog snegova i velikih smetova, dobar deo godine bila odse─Źena od sveta.

Kre─çe fotosafari na Pe┼íter. Pe┼íterska visoravan ÔÇô se nalazi iza sedam planina (Golija, Javor, Zlatar, Jadovnik, Ozren, Giljeva i ┼Żilindar). Ovo je najve─ça visoravan na Balkanskom poluostrvu. Sa nadmorskom visinom od 1.150 m i povr┼íinom od 63 km2 ona predstavlja jedinstvenu o─Źaravaju─çu, ni sa ─Źim uporedivu prirodnu oazu u srcu Evrope. Zbog visokih snegova i niskih temperatura Pe┼íter je poznat i kao srpski Sibir, a zbog nadmorske visine i velikog broja kulturnih i istorijskih spomenika, u nekim studijama su ga prozvali i srpski Tibet. Ovde je 26.1.2006. g. izmereno -39,5 stepeni ispod nule, najni┼żi nivo od kad se meri temperatura u Srbiji. Foto-safari po Pe┼íteru ÔÇô 3180 ha Pe┼ítera 30.12.2015. g. progla┼íeno za specijalni rezervat prirode ÔÇô Pe┼ítersko polje.


Odmor u etno selu Raduške staze.


Bo┼żanstvene pite od sira ispekla je Ernesa Sinanovi─ç, a savr┼íene mantije Milijana Vasojevi─ç.


Tutin se  nalazi  na granici sa Crnom Gorom i Kosovom, na 867 mnm, i u centralnom delu Raške oblasti. Površina opštine je 741 km2, na kojoj se nalazi 99 naselja.

Manastir Crna reka se nalazi ┬ána trome─Ĺi Kosovske Mitrovice, Ro┼żaja i Novog Pazara. Po jednom predanju manastir je osnovan u 13. a po drugom u 14. veku posle Kosovske bitke. Posve─çen je Sv. Arhangelu Mihailu. Zalepljen je za strmu stenu ogromnih masiva Mokre Gore iznad reke ponornice Sovare (Crna Reka). Po predanju Sveti Jovan Devi─Źki, po┼íto se njegova molitva nije ─Źula od huke obli┼żnje planinske re─Źice, uzviknuo: “Umukni ve─ç jednom crna reko!” Otada je, samo na tom delu, reka postala ponornica, a manastir koji je tu sagra─Ĺen dobio je ime Crna Reka.


Pozdrav s Bajrom, pa na ÔÇ×MolitvuÔÇŁ ÔÇô gnezdo ljubavi beloglavog supa i vidikovac sa najlep┼íim pogledom na meandre Uvca, mesto gde od lepote zastaje dah.


Reka Uvac izvire ispod Jadovnika, produbljuje kanjon, kle┼íe ÔÇťsrpski KoloradoÔÇŁ. Sa dve brane formirana su tri jezera, Uva─Źko (Sjeni─Źko), Zlatarsko (27 km) i Radoinjsko. (11 km). Ova jezera su je prirodni rezervoar pija─çe vode, kapacitet snabdevanja je 2/3 Srbije i ─Źine specijalni rezervat Uvac.



Tokom tro─Źasovne plovidbe ┬áSjeni─Źkim jezerom u┼żivamo u pogledu na jezero, na ┬áelegantan let beloglavog supa na termalu i u kulinarskim delikatesama. ┬áVozi kapetan Tajson.
Jedva smo se izborili s bogatim ru─Źkom na katamaranu: paprike punjene sirom, sir, pr┼íuta, sud┼żuk, zatim heljdopita, pa jagnjetina ispod sa─Źa s krompirima i na kraju Ernesina baklava.

Tradicije radi, putovanje smo zasladili kupom Zlatibor, sa ─Źetiri vrste ┼íumskog vo─ça, na Zlatiboru. Do slede─çeg izleta!

(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a