Kategorija: Avgust, 2016

Izlet u nepoznato: Kr─Źedinska ada

Subota, Avgust 27th, 2016

U nepoznato vodi Keti, vozi Vlada. Kao i obi─Źno, autobus je pun, jer izlete u nepoznato svi vole.



Sti┼żemo u In─Ĺiju, sa─Źekuju nas na┼íi izletnici ┼Żivkovi─çi i vode u ÔÇ×Ku─çu Vojnovi─çaÔÇť pored lepe zgrade op┼ítine.


Ku─ça Vojnovi─ça predstavlja reprezentativan primer neoklasicisti─Źke arhitekture nastale krajem 19. veka u In─Ĺiji. Kao porodi─Źnu imovinu, ─Éor─Ĺe Vojnovi─ç je prizemnu ku─çu, zajedno sa dragocenom zbirkom umetni─Źkih slika i predmeta, nekoliko meseci pre svoje smrti krajem 1974. godine testamentom ostavio na kori┼í─çenje Op┼ítini In─Ĺija. Objekat je 1976. godine i zvani─Źno progla┼íen spomenikom kulture od zna─Źaja za op┼ítinu In─Ĺija, od strane Zavoda za za┼ítitu spomenika kulture.

U ku─çi je jedna autenti─Źna prostorija s name┼ítajem i portretima.


Ulazimo u Narodnu biblioteku gde ima i retkih knjiga. Najstarija je iz 1778, Ezopove basne. Tu je i knjiga ─Éor─Ĺa Vojnovi─ça ÔÇ×In─Ĺija u se─çanjimaÔÇť.

Obilazimo Hram Vavedenja presvete Bogorodice, osnovan 1754. Freska Hrist u ┼żitu, drugi put vidim sli─Źnu.


Beška, Crkva Vavedenja presvete Bogorodice


Dereglija( splav, skela) u 11h vozi nas 20 minuta nizvodno Dunavom ispod mosta kod Be┼íke do Kr─Źedinske ade, prirodnog re─Źnog┬á ostrva


Kr─Źedinska ada, oaza lepote i mira, poslednjih godina privla─Źi sve ve─çi broj posetilaca. Ona je jedna od najve─çih ada u ovom delu Podunavlja. Poznata je kao prava oaza netaknute prirode i ┼żivotinjskog sveta – stani┼íte je stotina konja, podolskih goveda, magaraca, svinja, brojnih vrsta ptica. Kao takva, pravi je raj za ljubitelje prirode, ekologije i fotosafarija i budi veliko interesovanje doma─çih i stranih turista.


ÔÇťDan sto─ŹaraÔÇŁ se ve─ç nekoliko godina odr┼żava na ovom mestu i mi smo bili pozvani da budemo gosti organizatora, u dru┼ítvu tri benda i brojnih Novosa─Ĺana i Koviljaca.


O raspolo┼żenju ne─çemo ni pri─Źati, sve se da videti.


A onda, vra─çamo se ponovo dereglijom na kopno, sada uzvodno, du┼ż obale.

Nakon piknika na Adi, svra─çamo u stari Slankamen

Tu ─çemo posetiti vinariju ┬áAcumincum, na ostacima starog slakamena─Źkog hamama sa tri prostorije.



Dovi─Ĺenja, Dunave!


(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Fotosafari na Goliji

Subota, Avgust 20th, 2016

Polazimo u novu avanturu, vozi Vlada, vodi Keti.








Novi Pazar nas do─Źekuje toplo, kao i uvek. Osnovao ga je Isa-beg Ishakovi─ç 1460.godine kao va┼żnu stanicu na trgova─Źkom putu iz Soluna i Skoplja, preko Bosne i Dubrovnika. Prvo je osnovao Novi Pazar, pa godinu dana kasnije i Sarajevo!


Vreme je za ─Źuvene novopazarske ─çevape


Isa-beg Ishakovi─ç je prvo podigao bedeme i kulu motrilju.

┼áetamo do Altem Alum d┼żamije koju je je podigao sultan Mehmed osvaja─Ź 1461.godine, a jedna je od najlep┼íih na Balkanu.

Pa ─çemo u amamu popiti kafu na ┼żaru i ─Ĺulsiju, sok od ru┼że




Idemo u De┼żevu. Veliki zna─Źaj mesta De┼żeva je u tome ┼íto su u njoj┬á ┼żiveli srpski kraljevi, po─Źev od ┼żupana Nemanje, kraljeva Dragutina i Milutina. U De┼żevi se nalaze ostaci saborne crkve Nemanji─ça u kojoj je kralj Dragutin 1282. svoj presto preneo na brata Milutina (Dr┼żevski sporazum). ┬áSada se gradi novi hram blizu starog.


Sad se penjemo na Goliju. Ka┼żu da je ime dobila u vreme turske vladavine, ┬ákad su sekli ┼íume, a ljudi komentarisali: “Sve golija…Golija se nalazi izme─Ĺu Ibra i Moravice, Pe┼ítera i Rodo─Źela, na povr┼íini od 75 000 hektara. UNESCO je 2001.godine na Goliji proglasio povr┼íinu od 53804 ha rezervatom biosfere.┬á Najvi┼íi vrh je Jankov kamen, visine 1833 m.

Smestili smo se, pa nas je Golub pro┼íetao stazom zdravlja i pokazao ─Źuvene golijske mravinjake


Posle doru─Źka polazak na fotosafari po Goliji terenskim vozilima do Jankovog kamena 1833 m. Zajedni─Źka slika za uspomenu.


Golija je najve─çi planinski masiv i najve─çi ┼íumski basen u┬á Srbiji. Ovde postoje 33 ┼żiva sela i 7500 stanovnika. Putevi su vododerine, za koje su samo Lade Nive i d┼żipovi zakon.




Usput beremo divlje maline, zrele i mirisne


Jezero Nebeska suza je jedno od najlepših mesta koje je priroda podarila Srbiji, na nadmorskoj visini od 1450 m.



Nastavljamo u izleti┼íte Daji─çi, oko ─Źesme, gde pravimo piknik oko drvenog stola. Jedemo divlja─Ź, janjetinu, sir, kajmak.

Svima je Golija ostala u srcu. Vrati─çemo se!




(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA
Radmila Katalina – Keti,
Predsednik IZLETNIK-a

Sto godina od bitke na Kajmak─Źalanu

Četvrtak, Avgust 11th, 2016

Stazom smrti i neopisive patnje srpski vojnici su napustili domovinu u zimu 1915. godine. Na toploti gr─Źkog i afri─Źkog sunca ┼żivot se vratio u izmu─Źena tela, ruke su dovoljno oja─Źale da podignu pu┼íku, da zamahnu bajonetom. Nahranjeni i obu─Źeni, ponovo su se na┼íli na frontu, ┼żeljni bitke, ┼żeljni domovine.


U septembru 1916. pred srpskim vojnicima je stajao ogroman izazov. Ogroman kao planina. I to ne bilo koja, ve─ç 2,521 metar visoka planina Nid┼ża, na granici Gr─Źke i okupirane Srbije. Srpski rovovi su bili ukopani nekoliko stotina metara ispod vrha, zaklonjeni senkom planine, sa stalnim pogledom na prete─çe cevi bugarskih topova. Na planinskom vrhu se uzdizao ÔÇťBorisov gradÔÇŁ, utvr─Ĺenje sa─Źinjeno od nepreglednih redova rovova, mitraljeskih gnezda i skrivenih haubica. Bugari su ga nazvali po svom caru, jer su smatrali da je neosvojiv. Za Srbe, pogleda stalno uprtog u nebo, stra┼íni planinski vrh Kajmak─Źalan bio je ÔÇťKapija slobodeÔÇŁ. Na tim stenama je po─Źinjala Srbija, na tim padinama oki─çenim bodljikavom ┼żicom bio je prag domovine.


Vrhovna komanda je naredila juri┼í 12. septembra 1916. godine. Osamnaest dugih dana Kajmak─Źalan nije bio deo ovog sveta, njegovi visoki vrhovi spustili su se u srce pakla. Nebrojeno puta srpski vojnici su juri┼íali, telima punili rovove, golim rukama kidali bodljikavu ┼żicu i ostajali da vise razapeti na njoj, poko┼íeni mitraljeskim rafalom. Vojnici su pri─Źali da je na vrhu vladao toliki haos da se te┼íko razaznavalo ko se sa kim bije. Zato su skidali bajonete sa pu┼íaka, uzimali ih u golu ruku, a drugom bi dr┼żali ┼ílem na glavi, jer je on bio sve ┼íto ih je razlikovalo od bugarskih vojnika. Kona─Źno, 30. septembra vetar je oterao maglu sa planinskog vrha. Bio je ni┼żi za ─Źetiri metara, raznesen granatama srpske artiljerije. Utvr─Ĺenje je bilo u ru┼íevinama. Na centru se vijorila srpska zastava. Okolni vrhovi su jo┼í bili posednuti Bugarima, koji su ga─Ĺali srpske polo┼żaje, nadaju─çi se da ─çe ponovo preoteti vrh. Uzalud. Nije bilo te zemaljske vojske koja je sa tog hladnog kamena mogla oterati srpske vojnike. Seljaci iz daleke ┼áumadije, sa obala Drine, sa zlatnih ravnica kraj SkopljaÔÇŽ svi su u suzama ljubili zemlju kada bi se kona─Źno uspentrali na vrh. Odatle nije bilo nazad, samo napred, ka svojoj ku─çi, ┼żenama, deciÔÇŽ


U narednim danima ─Źitava planina je pala u srpske ruke. Bugari su be┼żali u haosu, ostavljaju─çi za sobom artiljeriju, namirnice, prazne rovove. Pao je i Bitolj, prvi oslobo─Ĺeni grad u Srbiji. Prva stopa zemlje bila je slobodna. Tela mrtvih vojnika su pokupljena i sme┼ítena u kosturnici na vrhu planine. Tamo gde im je i mesto. Na Kapiji slobode koju su svojim ┼żivotom otvorili.


Posle rata na Kajmak─Źalanu je podignuta mala kapela i spomen obele┼żje srpskim herojima. U kapeli je sme┼íten ─çup u koji je polo┼żeno srce Ar─Źibalda Rajsa (Archibald Reiss). ┼ávajcarac je zavoleo Srbe kao sopstveni narod, divio se herojima Kajmak─Źalana sa kojima je delio dobro i zlo i ostavio u amanet da mu srce zauvek le┼żi sa njima…



Spomen obele┼żje danas je o┼íte─çeno, ruinirano. Sa kapele je ukradeno Pupinovo zvono, dar velikog nau─Źnika Mihajla Pupina. Ista ona trava koja prekriva jo┼í uvek nera┼í─Źi┼í─çene ostatke topova, ┼ílemove i zar─Ĺale bajonete osvaja i ovo mesto se─çanja. Srpske vojnike polako svi zaboravljaju, ─Źak i oni koji nikad ne bi smeli, njihovi ro─Ĺeni potomci, njihova Srbija za koju su dali ┼żivot. Ali, ─Źak i ako se to desi, ako ove heroje svi zaborave, jedan spomenik ─çe pamtiti i zauvek stajati. Gordi i visoki Kajmak─Źalan, Kapija srpske slobode.

(tekst napisao Aleksandar,  Forum Arheo amatera Srbije)


“Izletnik” je polo┼żio venac u kapeli i poklonio se senima palih junaka u spomen kosturnici na Kajmak─Źalanu ( na turskom jeziku: beli vrh), na 2521 m, 11.8.2016.

Posveta ┬áAleksandra Kara─Ĺor─Ĺevi─ça na spomen kapeli.



Kajmak─Źalanska uspavanka


Spavaj,

srpski vojni─Źe

na belom vrhu,

Kajmak─Źalanu.


Neka ti san

ne remete koraci onih

koji se klanjaju

senima tvojim.


Neka te ne boli

nezahvalnost onih

koji su te

zaboravili.


Spavaj!


Kroz svaku suzu

nad tvojom ve─Źnom ku─çom

nastavljaš svoju mladost

i prekinute snove.


Spavaj!

I hvala ti!



Povodom sto godina legendarne bitke na Kajmak─Źalanu, bez koje dana┼ínje Srbije ne bi ni bilo, ┬ápesmu napisala Anka Stanoj─Źi─ç na samom Kajmak─Źalanu, 11.8.2016.