Kategorija: April, 2017

Jugozapadna Rumunija

Subota, April 29th, 2017

Rumuniju smo istražili iz raznih pravaca. Sada obilazimo u jugozapadnu Rumuniju.


Drobeta-Turnu Severin se nalazi u istorijskoj pokrajini Vlaška, naspram gradu Kladovo u Srbiji, u delu poznatom kao Oltenija, na obali Dunava na njegovom izlasku iz Đerdapa. Grad su stari Rimljani izvorno zvali Drobetae. Svoje ime Turnu Severin, odnosno Severov toranj, grad je dobio po tornju koji je bio sagrađen na brežuljku okruženom dubokim jarkom, u spomen pobede rimskog cara Aleksandra Severa (222-235) nad Kvadima i Markomanima. Svoj strateški i privredni značaj ovaj grad dobija tek posle izgradnje srpsko-rumunske hidrocentrale Đerdap 1972. godine. Kao posledica toga, Drobeta Turnu Severin je postao energetsko središte Rumunije.

Razgledanje kulturno-istorijskih znamenitosti grada: rimski kamp


Ostaci Trajanovog mosta (remek delo arhitekte Apollodorus od Damaska). Most se sastojao od dvadeset lukova, poduprtih kamenih stubovima, od kojih je nekoliko još uvek vidljivo za nižeg vodostaja Dunava.

-Srednjevekovna tvrđava

Park Tudor Vladimiresku


Palata Teodor Kostesku


Banja Herkulani (Băile Herculane), Herkulova banja,  smeštena  je u dolini reke Černe, između planina Mehedinci na istoku i Černa na zapadu, na nadmorskoj visini od 168 m. Po legendi, tu je Herkul obnavljao snagu pre borbe s Hidrom. Banju su osnovali Rimljani, tokom svojih osvajačkih pohoda na dačke teritorije. Po lekovitim svojstvima termomineralnih izvora bila je poznata u čitavom Rimskom carstvu, a kasnije je bila omiljeno banjsko mesto carice Sisi- Elizabete, supruge cara Franca Jozefa. Danas se koristi 19 prirodnih izvora tople lekovite vode, raspoređenih dolinom reke Čarne, u dužini od 4 km.


Razgledanje grada sa brojnim prelepim palatama. Počinje njeno renoviranje otkad su je preuzeli Nemci.




Obilazak pravoslavnog manastira Tismana iz 14. veka, jednog od najlepših i najstarijih manastira u Rumuniji. Posvećen je Bogorodici.


Na ulazu  u manastir je Muzej nacionalne banke, Muzeul Tezaurul BNR“, muzej bogatstva i zlata rumunske države.


Polazak za Targu Žiju koji je upravno središte okruga Gorž. Dolinom reke Žiju pruža se glavni pravac koji povezuje Olteniju sa Transilvanijom preko jednog od najvažnijih prevoja na Karpatima.

Čak smo imali svečanu pratnju žandarmerije, da bismo se lakše kretali gradom.



Targu Žiju je poznat kao rodni grad modernističkog vajara Konstantina Brankušija. Obilazak i razgledanje znamenitosti grada: Beskonačni stub



Ulazimo u lepi park sa Park sa delima vajara Konstantina Brankušija, kroz Kapiju poljubaca, sa znakom jedinstva muža i žene (opraštanje na odlasku u rat).


U parku je Sto tišine, kao poslednji porodični ručak pre odlaska u rat, sa 12 stolica, kao 12 apostola.


Obilazimo divan park pored reke Žiju sa delima vajara


Nastavljamo put u Lainici manastir


Na povratku ćemo još videti muzej sela, pa polako natrag u Srbiju. Zadovoljni putnici traže da se izlet ponovi.


Zato smo Ljubomira, koji se nije odvajao od nas tri dana, na licu mesta učlanili u “Izletnik”!


(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Provedimo Vaskrs zajedno

Ponedeljak, April 17th, 2017

Tradicionalno drugi dan Vaskrsa izletnici proslave na nekoj lepoj destinaciji u Srbiji. Vodi Keti, vozi Vlada, poneli smo dobro raspoloženje.


Zapadna Srbija, Šumadija, ulazimo u područje Mionice. Posećujemo lepu crkvu u Mionici. Odajemo poštu legendarnom vojvodi Živojinu Mišiću kod njegovog spomenika.



Kroz procvalu staru jabuku vidimo rodnu kuću legendarnog vojvode Živojina Mišića u Struganiku. Iz prve je polovine 19. veka i spomenik je kulture od izuzetnog značaja.


Izletnici pred rodnom kućom vojvode Živojina Mišića u Struganiku


Prolazimo predelima fascinantne lepote

Koštunići su šumadijsko selo na obroncima Suvobora. Postoje dve priče kako je selo dobilo ime i niko ne zna da kaže koja je prava, valjda zato što jedna govori o prirodi, druga o ljudima.

Obilazimo crkvu Sv. Petke.

Etno selo Koštunići su se ugnezdili u jednom od najlepših krajeva Srbije, na južnoj padini planine Suvobor, u delu rudničko-takovske nahije, pored puta Čačak-Valjevo i Gornji Milanovac – Požega.


Sporo se vraćamo zbog gužvi na Ibarskoj magistrali.


(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Izlet u nepoznato

Subota, April 1st, 2017

Izleti u nepoznato su poslastica u “Izletnik”-u. Iako je teško smisliti destinacije na kojima većina izletnika nije bila, Keti to još uvek polazi za rukom. Prelazimo Savu i Mačva nas čeka raširenih prolećnih ruku.


Većina nije bila u mačvanskoj Beloj Crkvi. Banatsku je više njih posetilo. Ova je poznata po dizanju ustanka  u Srbiji 7.7.1941. a i po beloj crkvi koja i daje ime selu.


Prolazimo pitominom, proleće se rascvetava, ljudi obrađuju polja i uređuju brojne malinjake, po kojima krupanjski kraj postaje sve više poznat.


Idemo u selo Bogoštica, uspon do manastira Bogorodice Trojeručice. Tu je trebao biti spomen dom poezije, postavljene su table, ali je napravljen manastir, zadužbina šabačkog vladike Lavrentija, na njegovom imanju. Crkvica je rađena po uzoru na Njegošev mauzolej na Lovćenu. Lep je pogled odozgo. Ispred velikog konaka imamo posluženje, odličnu rakiju i kafu.


Silazimo u Krupanj, koji je nastao zahvaljujući rudarstvu (antimon) i u spomen domu prisustvujemo manifestaciji Udruženja građana „Pečurka“, Krupanj, koje je organizovalo školu gljivarstva.


Ulazimo u „Muzej Krupnja“, zadužbinu sveštenika protojereja-stavrofora  Aleksandra Đurđeva, u njegovoj porodičnoj kući. Omiljeni sveštenik Aleksandar nam pokazuje muzej sa 3000 eksponata.


Ispred muzeja je restoran, kao prelepi srpski salon, u kojem nam serviraju  ručak.


Kako se odnosimo prema našoj istoriji? Nastavljamo u etno selo Mačkov kamen i penjemo se na vidikovac Perunika. Mačkov kamen je vrh na planini Jagodnja u severozapadnoj Srbiji, gde su vođene teške borbe između 1. srpske i 6. austrougarske armije od 19. do 22. septembra 1914, u toku Prvog svetskog rata.  U toku dana smenjivalo se sunce, magla, kiša; smenjivali su se oficiri- ujutru je boj započinjao oficir a završavao je redov; od magle se nisu prepoznavali protivnici, vrh je više puta bio osvajan i gubljen! U kripti crkve – spomen kosturnice  u Krupnju i u kapeli spomen kosturnice na Mačkovom kamenu (delo arhitekte Momira Korunovića) nalaze se ostaci 2000 junaka: 1200 Austrougara i 800 Srba: razlikovali su ih po načinu umiranja: Austrougari su bili sa ranama od kundaka, zuba, a Srbi od metaka! Takav moral do tada nije bio viđen!  S pijetetom obilazimo spomen kosturnicu.


Stižemo u Stolice kod Krupnja. U tom selu je 26-27. septembra 1941. održano jugoslovensko savetovanje rukovodilaca narodnooslobodilačkih snaga, na kome je rešeno pitanje vojne strukture i organizacije. Formirani su glavni štabovi u svim pokrajinama, a Glavni štab je preimenovan u Vrhovni štab. Takođe na savetovanju je usvojen i jedinstven naziv za borca – partizan i njegova spoljna oznaka – crvena zvezda petokraka.


Na ovom izletu smo videli kako se čuva sećanje na starije i novije istorijske događaje. Nedovoljno. Neka nas na to podseti jagorčevina koja cveta na Mačkovom kamenu, na tlu natopljenom krvlju u 1.svetskom ratu.


(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a