Kategorija: Juni, 2017

Ju┼żna Srbija i Skoplje

Petak, Juni 30th, 2017

Pa evo nas opet na putu, po najvrelijim danima, kada se ┼żiva u termometru penje na 43 stepena. Vodi lepa Keti, vozi ┬álepi Vlada, a ni ekipa izletnika nije za podcenjivanje :)

Cilj puta je severna Makedonija, prvo Pelince.┬áMemorijalni centar ASNOM je kulturno-istorijski i rekreacioni kompleks pored reke P─Źinje kod sela┬áPelince┬á(Op┼ítina Staro Nagori─Źano) na dva kilometra udaljenosti od istorijskog mesta u kojem je bilo odr┼żano Prvo zasedanje ASNOM-a, 2. avgusta 1944. godine u manastiru Sv. Prohor P─Źinjski. ┬áProjektant Memorijalnog centra je arhitekta Georgi Konstantinovski. Na fasadi muzeja nalazi se monumentalni mozaik veli─Źine 140 m2, pod nazivom ÔÇ×MakedonijaÔÇť, delo┬á makedonskog slikara Rubensa Korubina. Unutar muzeja se nalazi kopija sobe iz manastira Prohor P─Źinjski, u kojoj je bilo odr┼żano zasedanje, a do nje je spomen-soba u kojoj su izlo┼żeni dokumenti o dr┼żavotvornosti Republike Makedonije.

Sti┼żemo u┬áStaro Nagori─Źane,┬á13 km isto─Źno od Kumanova, na padinama Kozjaka, gde je prvo ┼żiveo Sv. Prohor P─Źinjski. Tu je njegova isposnica. Prvobitnu crkvu, koja poti─Źe iz 1071. godine je izgradio vizantijski car Roman IV Diogen. Kao jednu od svojih mnogobrojnih zadu┼żbina, Kralj Milutin je crkvu u potpunosti obnovio 1313. godine, u slavu svoje velike pobede nad Turcima. Prema nekim istra┼żiva─Źima, crkvu Svetog ─Éor─Ĺa u Starom Nagori─Źanu su radili isti majstori koji su za kralja Milutina na staroj osnovi podigli novu crkvu Bogorodice Ljevi┼íke u Prizrenu. Sama crkva ┬áje pokrivena kamenim plo─Źama i danas je dobro o─Źuvana, a njen originalni ┼żivopis spada me─Ĺu najbolje ra─Ĺene u tzv. vardarskom stilu.┬áFreske┬ásu┬áizveli┬ádvorski┬ámajstori┬áMihajlo┬ái┬áEvtihije.


Nastavljamo u Kumanovo- 130000 stanovnika, zvani─Źno 4 jezika: makedonski, srpski, albanski, romski.

Odmor ─çe biti u etno selu Tim─Źevski, ┬ákod Kumanova.


Skoplje (mkd. Skopje) je najve─çi i glavni grad Republike Makedonije, u kome ┼żivi ─Źetvrtina njenog stanovni┼ítva.┬áAnti─Źko ime ovog grada je Skupi (latinski: Scupi). Skoplje je polo┼żeno┬ána izrazito trusnom podru─Źju i grad ima dugu istoriju zemljotresa.

Skoplje ima u svojoj blizini dva ve┼íta─Źka jezera, Matku i Tresku,┬áu koje se uliva istoimena reka i nalaze se na samo nekoliko kilometara┬áod centra grada. Matka je uzani kanjon donjeg toka reke Treske,┬ásme┼íten 15 km severozapadno od Skopja, koji obuhvata oko 5000┬áhektara prekrasnog jezera Matka, strme litice planina visoke 1000┬ámetara i uzbudljive pe─çine i ┼żivopisne srednjovekovne manastire.

Ulazimo u Crkvu Svetog Spasa, sagra─Ĺenu krajem 17. i po─Źetkom 18.veka. U crkvi se nalazi neprocenjivo vredan ikonostas, najlep┼íi primerak umetni─Źko drvo-rezbarstva iz debarske ┼íkole, rad bra─çe Petra i Marka Filipovskog i Makarija Fr─Źkovskog. Ikonostas je duga─Źak 10 m a ┼íirok 6 m i zavr┼íen je 1824 g. Rezbari se iz unutra ka spolja, pa se mogu opipati le─Ĺa figure.


Pogledajmo prvo staro Skoplje. Penjemo se ┬ána tvr─Ĺavu, Skopsko Kale (kula). ┬áNa bregu Vodno vidimo krst i TV toranj.


Stara ─Źar┼íija, han, hamam…

I kona─Źno, ulazimo u kontroverzni projekat ÔÇ×Skopje 2014ÔÇť, ÔÇ×urbani genocid gradaÔÇť, neadektvanu predimenzioniranu arhitekturu u centru, u Jevrejskoj mahali. Okolne zgrade preterano ukra┼íene ogromnim skulpturama. Spomenici su preveliki, fontane velelepne.

Obilazimo muzej holokausta na trgu. Ne razumem za┼íto ne dozvoljavaju slikanje…

Ulazimo u Narodni muzej, koji vi┼íe nije to, nego Muzej na makedonskata borba na dr┼żavnost i samostojnost.┬áVelikim platnima i vo┼ítanim figurama prikazana je tema osloba─Ĺanja Makedonije gledana kako se danas prikazuje.

Dolazimo do Vardara sa tri galije- restorana, sa monumentalnim mostovima. Vide se Arheolo┼íki muzej, filharmonija, makedonska opera i balet, tu┼żila┼ítvo i most umetnika.


Kona─Źno ┬áru─Źak u etno restoranu ÔÇ×Stara gradska ku─çaÔÇť.


Iz Skoplja ─çemo u Vranje. Saborna crkva Svete Trojice u Vranju je glavni i najve─çi pravoslavni hram u Vranju i sredi┼ínja crkva Vranjske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Trobrodna bazilika je sagra─Ĺena u vreme Turaka slogom i snala┼żljivo┼í─çu Vrajanaca 1838. Zvonik je zasebna celina. Slikarski deo posla na ikonostasu Crkvena op┼ítina je poverila Dimitru Krstevi─Źu – Di─Źu, zografu, tada najpoznatijem i najdarovitijem ikonopiscu u vardarskoj Makedoniji. U periodu od 1844. godine do 1866. on je naslikao ve─çi broj ikonostasnih celina i pojedina─Źnih ikona.


Idemo pe┼íice u kultnu Baba Zlatinu ulicu, poplo─Źanu kaldrmom. Prvo pose─çujemo rodnu ku─çu Justina Popovi─ça (prepodobni Justin ─ćelijski i Vranjski).


Nastavljamo Baba Zlatinom ulicom do ku─çe Bore Stankovi─ça. Podigla ga je baba Zlata. U muzeju ima originalnih predmeta. Desno je Borina soba, pa baba Zlatina soba, a levo soba sa izvodima iz predstava po Borinim delima.

Narodni muzej je nekad bio Pa┼íin konak, selamluk (zgrada napred, mu┼íki deo) i haremluk (zgrada iza nje, ┼żenski deo). U prizemlju vranjska gradska no┼ínja, pa posu─Ĺe, pa seoska no┼ínja. Na spratu su gradske sobe, poslednja je devoja─Źka.

Obilazak gradskog parka pored starog hotela ÔÇ×VranjeÔÇť gde su spomenici znamenitim Vranjancima.


U Vranju niste bili ni ako niste probali njegov merak i dert i njegovu kuhinju. Pravi izbor je ┬á”Kod bake na ru─Źak”
A onda, sledi nam povratak…




(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA
Radmila Katalina – Keti,
Predsednik IZLETNIK-a

Dvodnevno nepoznato

Subota, Juni 10th, 2017

Prvi put idemo u nepoznato na dva dana, s  punim poverenjem u Keti da će nas odvesti na neka zanimljiva mesta. Vozi naš Vlada. Nova fontana na Slaviji još spava.
Odmaramo se u Golupcu, na mestu gde po─Źinju dunavske lepote.
Putovanje kroz ─Éerdapsku klisuru posebno je zadovoljstvo.

Evo i hidroelektrane ─Éerdap 1, na kojoj je i grani─Źni prelaz.

Sti┼żemo u Kladovo, gde nas ─Źeka Ljubomir ┼áujeranovi─ç. Pri─Źa o Kladovu, koje ima nesre─çno 2.mesto po procentu smrtnosti od raka u Srbiji! Evo nas i kod spomenika Jevrejima koji su 1939-1940. proveli u Kladovu, u poku┼íaju spasa od progona nacista.

Izletnici u Kladovu
Nastavljamo ┬ádo mesta Velesnica, gde je┬áje sme┼ítena solarna elektrana ÔÇ×SolarisÔÇť, najve─ça u Srbiji, stara 3 godine. Prostire se na 4.5 hektara, na kojoj je instalirano ukupno 13600 m2 solarnih panela.
Vozimo se na Vidikovac, odakle se vidi hidroelektrana ─Éerdap 2. Apolodor je na tom mestu savladao Dunav i napravio ─Źuveni most, na┼żalost kasnije sru┼íen. Dalje nas vodi profesor Plav┼íi─ç.Profesor Plav┼íi─ç je pun pri─Źa…
Dana 3.12.1977. ovde su otpo─Źeti radovi na izgradnji hidroenergetskog i plovidbenog sistema ─Éerdap.
Vozimo se u Angelinin konak, etno selo na obali Dunava. Prvo obilazimo etno dvori┼íte sa ku─çicama u oblika buradi. Zatim na terasi pored Dunava dobijamo pi─çe i kola─Źe.
U┬áPrahovu, vla┼íkom selu iz kojeg je ve─çina stanovnika u inostranstvu, idemo na pristani┼íte. U 19. veku ovo je bila izvozna luka za proizvode iz Timo─Źke krajine.
Nastavljamo u selo Radujevac, grani─Źno mesto na trome─Ĺi Rumunije, Bugarske i Srbije, gde se petlovi ─Źuju u tri dr┼żave! Nekad ┬áje Radujevac imao veliku luku gde su krajem 19.veka pristajali veliki brodovi iz Crnog mora, radi otkupa vina iz negotinskog vinogorja.
Negotin i restoran ÔÇ×Hajduk Veljkov rajÔÇť nude osve┼żenje. Izletnica Ru┼żica slavi ro─Ĺendan. Naravno, uvek slavimo 33 ro─Ĺendan!
Na kraju dana poseti─çemo selo Vidrovac i crkvu ┬áposve─çenu sv.Trojici, iz 1907. ┬áTu na┼ía slavljenica dobija cve─çe. Idemo kod kamenoresca, Radomira Stojiljkovi─ça, u oslikanu ku─çu sa kamenim skulpturama i slikama po zidovima.Pa odmor…
Slede─çeg dana sre┼í─çemo starog prijatelja Miroslava Karaman─Źi─ça i poseti─çemo Sovinsko jezero ili Sovinac.
Nastavljamo u selo Sikole, po Vuku bilo najpismenije selo u Srbiji u 18.veku. Odavde je ─îu─Źuk Stana, kojoj je delimi─Źno posve─çen Drveni ZOO vrt M. Jovanovi─ça.
Odu┼íevio nas je KUD “─îu─Źuk Stana” u Sikolama.┬áBaka ┼Żivka Giti─ç nam bez muzi─Źke pratnje peva izvorne srpske pesme. ┬áI ┬áizletnice su poku┼íale nadigravanje.
Prolazimo opet kroz Negotin i nastavljamo za Rogljevo i Rogljeva─Źke pivnice, delimi─Źno istim putem kao za Raja─Źke pivnice.
U Negotinskom vinogorju ─Źuvene su i Rogljeva─Źke pivnice. Sve su ku─çe gra─Ĺene od pe┼í─Źara, kamena koji se lako kle┼íe. Tu tihuje vino. Obilazimo grad vina.
Hedonisti─Źki skockan ru─Źak pod budnim okom Miroslava Karaman─Źi─ça odu┼íevio je i najzahtevnije. A na kraju, jo┼í jedan ro─Ĺendan, Zorica Vukajlovi─ç, opet 33!
Preko ┼átubika po─Źinje povratak. Puno smo videli, vrede─çe pone┼íto i ponoviti!



(Slika i pi┼íe prim. dr Anka Stanoj─Źi─ç)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a