Kategorija: Juli, 2017

Pećine Ceremošnja i Ravništarka- Neresnica

Subota, Juli 29th, 2017

Očekuje nas još jedan nezaboravan izlet.  Vodi Keti, vozi Vlada. Zaputili smo se autoputem ka Nišu, odvajanje za Požarevac pa u Istočnu Srbiju.


Sa nama putuje i priča nam poznati srpski speleolog profesor Radenko Lazarević, 93 godine, koji je 20 godina proveo otkrivajući i uređujući pećine po bivšoj Jugoslaviji. Objavio je brojne knjige na teme speleologije, glaciologije, kartiranja erozije, eksperimentalnih istraživanja vodne erozije o klizištima. Autor je 170 naučnih radova iz ovih oblasti, a uradio je više desetina speleoloških projekata i studija. Prema njegovim projektima i pod njegovim neposrednim nadzorom uređene su za turističke posete pećine: Rajkova pećina kod Majdanpeka (otvorena 1975), Lazareva i Vernjikica kod Zlota, Ceremošnja kod Kučeva (otvorena 1980), Risovača kod Aranđelovca, Petnička kod Valjeva, Potpećka pećina kod Užica i Ledenica kod Bosanskog Grahova. Osim toga, uradio je projekte za turističko aktiviranje još pet pećina (Ravništarka kod Kučeva, Stopića pećina na Zlatiboru, Vaganska kod Šipova, Čađava kod Bosanskog Grahova i Orlovača kod Sarajeva). Profesor kaže da Srbija nema velike površine krečnjačkih stena u kojima se formiraju pećine, ali ima najviše uređenih pećina u bivšoj Jugoslaviji. Iz iskustva on kaže: Svaka poseta pećini je dan života više!”


Stižemo u Kučevo, koje se nalazi na nadmorskoj visini od 700 m u plodonosnoj ravnici Zvižd, kroz koju protiče reka Pek, poznata od rimskih vremena po ispiranju zlata. Pogrešno se smatra srcem Homolja. Rodno je mesto Đorđa Marjanovića.
U 15. veku su Turci iz Kučeva proterali Srbe u Rumuniju, iz koje su se Srbi vratili posle više od 300 godina zadržavši romanizovani dijalekt
rumunskog jezika. Danas se oni nazivaju Vlasima i čine posebnu etno grupu sa paganskim neiščišćenim srpskim običajima i pretežno su nastanjeni u selima oko Kučeva, a i šire.


Nastavljamo u selo Neresnica, starijeg postanka na šta ukazuju prvi  radovi na ispiranju zlata u neposrednoj blizini. Sledi poseta letnjikovcu
kraljevske porodice Karađorđević,  nekad velelepnom, a sada devastiranom objektu.  Započeta je obnova.


U Neresnici posećujemo fabriku vode „Duboka”.  Prirodnomineralna voda se vadi s dubine 298 m.

Vraćamo se u Kučevo. Prva grupa ide kombijem na vidikovac. Brojne legende se vežu za brdo „ Jelena stena” koje stražari na ulasku u klisuru koja vodi do Kučeva. Žiteljima ovih krajeva je nekako najviše prirasla srcu ona koja kaže da u „ tursko doba beše jedna Jelena koja ni po cenu života nije pristajala da bude ljuba nekom subaši i da se zbog toga bacila sa stene… u smrt i legendu”. Na tom mestu Turistička organizacija podigla je savremeni vidikovac, a vernici ogromni krst.  Vidi se  grad Kučevo kojim protiče zlatonosna reka Pek.


…a druga grupa uči ispiranje zlata u zlatonosnom Peku pod budnim okom Živorada Jakobovića.


U turističku ponudu opštine Kučevo uvršćena je i pećina Ceremošnja koja je jedna od najlepših podzemnih odaja Srbije. Od Beograda je udaljena oko 150, a od Kučeva oko petnaestak kilometara. Tokom 19. veka je korišćena za skrivanje hajduka i naroda od Turaka, a bila je poznata i kao Jovanova pećina, po Jovanu Grujiću, na čijem se imanju nalazio ulaz u pećinu. Nalazi se u severozapadnom podnožju Homoljskih planina sa ulazom koji je visok 532 m. Uredio ju je Radenko Lazarević i otvorena je 1980. Prolazi se dužina od 431 m. U njoj je jedna od najvećih i najlepših dvorana u krasu Srbije, koja je toliko akustična da se sličan primer teško može naći. Odozgo se spuštaju stalaktiti, odozdo rastu stalagmiti, a kad se spoje, dobija se stub.




Pećina Ravništarka je rečna pećina i nalazi se u ataru sela Ravnište, oko 12 km od Kučeva.
Ova pećina  sa predivnim svodovima, sasvim je različita od Ceremošnje. Otvorena je za posetioce početkom 2008. godine.


Ručak je u Ravništarki, a sladoled u Požarevcu. Vraćamo se puni nezaboravnih utisaka…


(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

Plovidba kroz Đerdapsku klisuru- Kapetan Mišin breg

Subota, Juli 16th, 2017

Čekaju nas prelepi predeli, vodi Keti, vozi Vlada. Autoputem prema Nišu, skretanje za Požarevac.


Golubac. Dunav širok kao more.



Vozimo se duž Dunava uz valcer „Na lepom plavom Dunavu”. U Tekiji se ukrcavamo u brod „Aquastar” i vozimo se dva sata do Donjeg Milanovca i nazad.


ĐERDAPSKA KLISURA – je najduža i najveća klisura u Evropi. Nastala je pre mnogo stotina hiljada godina, razdvajanjem planinskog masiva Karpata. U taj rased ulilo se Panonsko more, koje je kasnije nestalo, a kroz 130 km dug kanjon danas teče Dunav.


Plovimo kroz: „Veliki kazan”, čije je korito široko 150–170 m, a strmi, skoro vertikalni odseci dostižu i 300 m. U njemu su brojni vrtlozi čije dubine dostižu i 70 m. Nakon Velikog sledi „Mali Kazan” – sa širinom korita 180 do 300 m. Klisura je usečena u starije i otpornije stene – povezuje Donjemilanovačku sa Oršavskom kotlinom. Korito Dunava je u ovom delu Đerdapske klisure najuže. Sa juga Kazan opasuje planina Miroč, a sa severa Munci Almažujuj.

Videli smo: Trajanovu tablu, koja potiče iz vremena Trajanove ekspedicije protiv Dačana severno od Dunava, 100-103. Nalazi se u Kazanu i može da se vidi samo s vode.


Preko puta Trajanove table, ali sa rumunske strane, nalazi se statua Decibela (Decebal) , koja obeležava pobedu Rimskog carstva nad Dakijom. Statua je visoka 40 m i najviša je skulptura isklesana u steni u Evropi. Bilo je potrebno 10 godina da se napravi, u čemu je učestvovalo 12 alpinista-skulptora 1994-2004. Samo nos je dug 7m!


Vozimo se na Kapetan Mišin breg, u eko-etno kompleks „Kapetan Mišin breg” (nazvan po velikom dobrotvoru Kapetan Miši Anastasijeviću). Tu se nalazi galerija na otvorenom „Čovek, drvo, voda” sa nekoliko stotina eksponata uzetih iz prirode, oblikovanih, sređenih i postavljenih u galeriji.


Za ljubitelje dobrog zalogaja pripremaju se specijaliteti ovog kraja: pohovana kopriva, kozji sir sa mirođijom, jaretina na ražnju… Postavljena je bogata „Vlaška sofra”.


Sa brda se pruža prelep pogled na đerdapsku klisuru. Pogled na Dunav dočarava vam bokokotorski zaliv pa zato nije čudo da se taj deo Dunava naziva „Srpskim morem”.


Žao nam je što se moramo vraćati…

(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a