Kategorija: Novembar, 2017

Svinjokolj u Čurugu

Subota, Novembar 18th, 2017

Pred zimu tradicionalno odemo u neko selo na svinjokolj ili disnotor. Tako se to zove, a ustvari vidimo kako se tradicionalno prave proizvodi od mesa i posetimo svaki put drugo selo. Ovog puta sve do cilja destinacija je bila nepoznata. Vodi Keti, vozi Vlada.



Stižemo u Čurug, 36 km og Novog Sada i 110 km od Beograda, „selo lipa“  u Južnoj Bačkoj sa  8166 stanovnika, poznato po lepoj crkvi u centru, vetrenjačama i lipama, zatim sačijadi, džipijadi i noći mladog vina, koja je baš danas. U blizini je mrtva Tisa, čuruški meandar reke Tise.


Čurug se prvi put pominje 1244.godine kao posed Bele IV. Ima mnogo znamenitih ljudi, najpoznatiji je Jovan Tucakov po kojem se zove dom zdravlja.  Odavde je „Dr Lazar Paču, samouki bankarski genije i po mnogima, najbolji srpski ministar finansija. Dinar pod njegovim nadzorom postao je konvertibilna svetska valuta. Početkom 20. veka naša moneta vredela više od francuskog franka. Državne finansije vodio je dr Paču i to sa takvim tvrdičlukom da su se oko njega isprele mnogobrojne simpatične anegdote, jer je u ondašnjoj familijarnoj Srbiji samo finansijski mag njegovog kalibra mogao i samom Pašiću, a i kralju Petru, da kaže “nema para”. Tako je ušao u legendu”. Odavde je Petar Konjović kao i mnogo akademskih umetnika.

Ulazimo u dvorište domaćina Ranka Milinovića. Čuružani nam za doručak služe  odlične tople čvarke i džigericu s krastavcima, svežim hlebom, rakijom. Radi se priprema svinje.


Lazar Kaćanski nas vodi u obilazak sela. Dopala nam se Bombonica“- radionica svilenih bombona.


Hram Sv.Vaznesenja Gospodnjeg, sa tri tornja, u klasicističkom stilu, je treći hram po veličini u Srbiji (posle Hrama Sv. Save i crkve Sv. Marka u Beogradu). Građen je samo godinu dana, 1857 -1858, no kao završetak gradnje računa se 1862 kad su završeni tornjevi. Neobičan mermerni ikonostas oslikao je Đorđe Krstić i jedinstven je u ikonografiji, jer su samo tu sveci prikazani bez oreola! Ogromno čuruško zvono postavljeno je na Cveti 1932.godine, teško 4796 kg  je doskora bilo najveće u Srbiji, a  jedino je liveno u pravoslavnoj livnici u Novom Sadu, a  ne u Gracu, kao većina drugih.

Lazar nas vodi u Muzej žrtava racije, u žitni magacin u kojem je u jednom mahu pobijeno 500 Čuružana.Racija u južnoj Bačkoj počela je 4. januara 1942. Mađarska okupaciona vojska upadala je 4, 5 i 6.januara 1942. u kuće i birala žrtve, uz pomoć domaćih Mađara, zatvarala ih u žitne magacine i školu, a u noći 6/7 januar počelo je masovno ubijanje. U Čurugu je stradalo 887 ljudi, od toga 46 dece i svi su bačeni pod led Tise.


Idemo na mesto na kome su žrtve racije bacane pod led. Bolan spomenik žrtvama podseća da su bez razloga stradali i žene i deca. Inspirator racije Mikloš Horti nikad nije odgovarao za ovaj zločin.


Do rampe i nazad vozimo se preko dolme, nasipa sagrađenog u doba Marije Terezije, koji je štitio od plavljenja Tise. MrtvaTisa vidi se sa jedne strane, okružena vikendicama Novosađana, a tu je i plaža.


Obilazimo poslednju od čuruških vetrenjača, Rođinu vetrenjaču, trenutno bez krila.


Ručak uz tamburaše nije bio na nivou na kom smo navikli. Biće bolje drugi put.

Nastavljamo u Noć mladog vina. Plaća se ulaznica od 100 din, dobije čaša, probaju tri vina, ocene kao glasovi publike, pa se vrati čaša i nazad dobije 100 din.


Dopao nam se Čurug. Nosimo neke lepe i neke tužne utiske. Vratićemo se.

(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a