Crkve i manastiri

TURISTIČKA POSETA CRKVAMA I MANASTIRIMA

1. U crkvenu portu i samu crkvu ulazi se u miru i tišini, bez glasnog razgovora i sa isključenim mobilnim telefonom.
2. Odeća za posetu crkvi trebalo bi da bude pristojna (bez šorca, majica na bretele i slične neodgovarajuće odeće).
3. U nekim manastirima neophodno je da žene budu obučene u suknje i glave pokrivene maramom, zato savetujemo da se ponese suknja koja se lako oblači preko druge garderobe i lagana marama.
4. U porti crkve i u okviru manastira po pravilu se ne puši, osim uz posebno odobrenje sveštenika, odnosno monaha.
5. Za fotografisanje ili snimanje kamerom u crkvi prethodno je potrebno da se zatraži odobrenje od sveštenika, odnosno monaha.
6. U porti manastira ili crkve nije dozvoljeno branje cveća, voća i drugog bilja bez odobrenja sveštenika, odnosno monaha.
7. Kupovina suvenira i sveća obavlja se posle uvodne priče vodiča, sveštenika ili monaha o istorijatu crkve, odnosno manastira.
8. Savetujemo Vam da kupujete voštane sveće i da ih na predviđenom mestu palite tako da upaljene sveće postavite što dalje od sebe, kako bi i drugi mogli u istom prostoru da ih upale.

KAKO SE TREBA VLADATI U HRAMU

„Tvome domu, Gospode, pripada svetost“

1. Ulazeći u Božji hram pobožno se prekrsti i tiho reci ove reči psalma: „Ući ću u Tvoj dom, pokloniću se Tvom svetom hramu u strahu pred Tobom!“
2. Ušavši u hram pokloni se prema ikonostasu i tiho govori „Bože, očisti mene grešnoga /grešnu“, a zatim se nakloni desno i levo onima koji su pre tebe došli u hram.
3. Muški treba da stoje na desnoj, a ženske osobe na levoj strani hrama. Decu treba smestiti napred, na soleji (kod pevnica).
4. Tok bogosluženja treba pratiti pažljivo, krstiti se i pokloniti se kad je tome vreme. A sve to valja činiti pobožno i ne ometajući prisutne oko sebe tj. ne treba skretati pažnju na sebe – sve činiti neupadljivo!
5. Glavu treba prikloniti za vreme čitanja Evanđelja, za vreme velikog vhoda, posle heruvimske pesme, na reči „Glavi vašja Gospodevi priklonite“, na reči „Mir vsjem“ kao i pri kađenju. Kada se pri kađenju priklanja glava, onda se ne krsti.
6. Krstiti se treba sa tri prsta desne ruke pravilno sastavljena ujedno; krstiti se pobožno i bez žurbe, stavljajući sastavljena tri prsta na čelo, na prsa, prvo na desno  a potom na levo rame. Kršćenje treba propratiti smirenim poklonom.
7. Celivanje svetog Evanđelja, krsta, moštiju i ikona trebalo bi propratiti sa tri pobožna poklona: dva pred celivanjem, a jedan posle celivanja. Pri celivanju ikone Hrista Spasitelja treba celivati Spasiteljeve noge (kod dopojasne ikone, ruku); celivajući ikone Bogorodice i svetitelja treba celivati na njima ruku; a na ikonama Nerukotvorenog lika Svetitelja i Glave sv. Jovana Preteče treba celivati vlasi na njima.
8. Dok traje sv. Služba ne priliči ići pred oltar i celivati ikonostasne ikone. To se može činiti samo pre ili posle bogosluženja a nikako za vreme svete službe, jer bi se time remetio red!
9. Pristupajući sv. Pričešću treba se pobožno pokloniti sv. Tajnama Tela i Krvi Spasiteljeve, skrstiti ruke na grudima, a posle primanja tajne celivati kraj putira (svete čaše) kao samo rebro Hristovo; zatim se treba lagano ukloniti na stranu ne krsteći se više niti klanjajući; toga dana se uopšte ne čine više veliki pokloni.
10. Sveti antidor–anaforu treba primiti pobožno, desnom rukom (bez rukavica); primajući treba poljubiti ruku, tj. Narukvicu na ruci sveštenika koji razdaje anaforu (time se iskazuje poštovanje sveštenoslužitelju kao Božjem oruđu, preko kojega na bogosluženju dejstvuje sam Duh Sveti).
11. Od Uskrsa pa sve do večernja na Dan Svete Trojice ne kleči se niti se čine veliki pokloni u toku bogosluženja. Isto tako ovo se ne čini ni u ostale velike praznike Gospodnje, kao ni u sve nedelje preko cele godine.
12. Uz veliki post, na Liturgiji pređeosvećenih darova, kada sveštenik zapeva „Svjet Hristov prosvješčajet vsjeh“ treba kleknuti i pognuti glavu do zemlje. Za vreme pojanja „Da ispravitsja molitva moja“ treba klečati. Isto tako, za vreme prenošenja svetih darova, pri pojanju pesme „Ninje sili nebesnija“ treba kleknuti i prignuti glavu do zemlje. To isto treba činiti i na velikom povečerju, kada sveštenik čita otpusnu molitvu „Vladiko mnogomilostivi…“ U hramu treba stajati kao da na nebu stojimo sa svetim anđelima–sa strahom i pobožnošću, čuvajući se od svake rasejanosti i razgovora.
Naročito treba biti pažljiv za vreme čitanja Evanđelja, šesto psalmija, pojanja „Veličit duša moja Gospoda“ na jutrenju; na božanstvenoj Liturgiji, za vreme kanona evharistije (od „Stanem dobrje“ do pričasna) i iznošenja svetih darova radi pričešćivanja; u svim ovim trenucima stoj u svetom hramu ne misleći ni našta zemno!

Ne izlazi iz hrama pre završetka bogosluženja, da ne bi time remetio crkveni red i ometao druge u molitvi i tako nanosio uvredu svetinji mesta i svetom bogoslužbenom činu.

„Misionar“, 1938. godine

Komentarisanje nije predvidjeno.