Đavolja varoš

Đavolja varoš je spomenik prirode koga čine dva retka prirodna fenomena: zemljane figure (202) koje su specifični oblici reljefa i dva izvora kisele vode.

Đavolja varoš

Spada u 77 svetskih čuda, 23. u Evropi, a četvrti na svetskoj listi kamenih fenomena. Trenutno ih ima 202, s tim da se „trenutno“ ovde može odnositi na desetine i stotine godina – dok priroda, kiše i erozija ne naprave novu ili sruše neku postojeću figuru. Onako naučno, vetar, pljuskovi i bujice su na ovome terenu spirali erozivno zemljište, ali su se tu umešale teške ploče od andezita koje nisu dopuštale da se rastresito zemljište ispod njih raznese tek tako. Protokom vremena, delovi tih ploča su ispod sebe „pravili“ sve više i više stubove, pa tako danas imamo te vesele figure, visoke od 2 do 15 metara, sa kamenim kapama na svojim vrhovima. Ovde ipak slika govori mnogo više od reči.

Figure se stalno menjaju, a ako izgube kamenu kapu, smanje se i često nestaju. Fenomen je redak u svetu, a dešava se u zoni zmajevih brazda, polju pojačane elektromagnetne aktivnosti i gravitacije. Energetski meridijani ili zmajeve brazde prenose pozitivnu zemljanu energiju. Centralni deo Đavolje Varoši (onaj opšte poznati, sa zemljanim figurama) udaljen je oko kilometar od ulaza. Ako vam je to puno, postoji i traktor varijanta – tj. traktor sa prikolicom sa sedištima koji vas može odvesti skoro do cilja (stepeništem ćete ipak morati sami). Sportska obuća je više nego poželjna za obilazak ovoga mesta kao i za pentranje do dva vidikovca sa kojih je pogled apsolutno izvanredan.


Fascinantno je kako, dok dolazite do Đavolje Varoši – prvo kolima, a onda i peške – od parkinga do samog „đavolskog mesta“, na sve strane vidite samo zelenilo i šume, a onda odjednom dolazite, pravo niotkuda, među zemljane figure.


Pre naučnih objašnjenja, kao i uvek, postojale su brojne legende – te da su Varoš napravili đavoli od razrušenih crkvi (u blizini je zaista i Crkva Sv. Petke, iz XIII veka), te da su đavoli hteli da venčaju brata i sestru, a neka sila je, da spreči greh, okamenila svatove, te da su dve kolone svatova došle po istu devojku u istu crkvu, pa ih je već pomenuta sila okamenila, i tako dalje, i tako dalje. Figure su, u svakom slučaju, zaista pravo čudo, a zahvaljujući pomenutim vidikovcima imaćete neverovatan pogled na obe „kolone svatova“ a i svaka fotografija učinjena odatle izgledaće kao remek delo.

Dva izvora kisele vode su Crveno vrelo, sa pH 3,5 (crven od oksida gvožđa)

i đavolji izvor sa pH 1,5, kiselost razblažene sumporne kiseline.


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a

(snima i priča  prim.dr Anka Stanojčić)