Doček pravoslavne nove godine u Novom Bečeju

Vreme je za put, valja nam dočekati pravoslavnu Novu godinu. Vodi Keti, vozi Vlada. Društvo je pozitivno i veselo.

Vozimo se Vojvodinom, snežnom i belom.

Prvo ćemo posetiti dvorac Sokolac, koji je izgradio Lazar Dunđerski u poslednjim decenijama 19. veka. Dvorac je dobila u miraz Emilija Ivanović, kćerka Lazara Dunđerskog, kao i čitavo imanje koje se zvalo “Veliki salaš“, pa je tako pripao grofu Ivanu Ivanoviću. Nažalost, dvorac se ne održava niti obnavlja. Ima još lepog originalnog nameštaja, iako je dvorac jako zapušten.

Tu se nalazi originalna soba Lenke Dunđerske sa portretom Lenke u prirodnoj veličini, koji je uradio Uroš Predić.

Ima još lepog originalnog nameštaja. Dvorac plače za renoviranjem.

Iz Sokolca krećemo za  Bečej u Bačkoj, gde nas čeka Marijana Ćalović koja će biti naš vodič ova dva dana. Prelazimo kanal DTD (Dunav Tisa Dunav) i stižemo u Novi Bečej u Banatu.

Marijana nas vodi u naselje Vranjevo. U ulici Josifa Marinkovića se nalazi Zavičajni muzej „Glavaševa kuća“, otvoren 2009. Kuća je stara 200 godina. Pripadala je dr Vladimiru Glavašu, advokatu koji se nije bavio pravom, a bio je veliki narodni dobrotvor. Vodi nas domaćin Janoš.

Zanimljiv je moleraj, papirne mustre i slike naslikane na zidu. Obilazimo predsoblje, spavaću sobu koja ima krevet s basamakom, portret dr Glavaša s diplomom.

U kući se nalazi i spomen soba kompozitora Josifa Marinkovića, Glavaševog komšije, sa harmonijumom, rukopisima, notama i porodičnim fotografijama.

Dan je hladan, vetrovit i vedar. Nastavljamo u Araču. Nije lako naći put koji se odvaja prema ostacima benediktinske crvkve iz 13.veka, usred nepreglednih oranica.„Arača je ruševina srednjovekovne romaničke crkve koje se nalazi između Novog Bečeja i Novog Miloševa u Srbiji, tačnije 12 kilometra od Novog Bečeja. Godine 1948. godine je stavljena pod zaštitu kao kulturno dobro.“

Hotel Tiski cvet biće nam domaćin dva dana. Ime nosi po čuvenom prirodnom fenomenu, cvetanju Tise. “Tri godine u dubini…tri časa na svetlosti… ovo je život malog tiskog cveta”

 

Doček pravoslavne nove godine protiče ukusno, veselo i razigrano, uz odlilčan bend “Boemi”, s kojim delimo  i šampanjac u ponoć.

Sledećeg jutra ulazimo na liturgiju u lepu pravoslavnu crkvu Sv. Nikole u blizini hotela, najstariju u Novom Bečeju, građenu u prvoj polovini 18.veka, sa starim baroknim ikonostasom.

Marijana nas vodi po dolmi do lepog malog Hrama uspenja presvete Bogorodice. Dolma je podignuta kamena i visoka da hram ne bi bio potopljen kad je kad je prokopavano novo korito Tise. Crkvu je prelepo freskopisao Zoran Todorović.

Vraćamo se tiskim kejom. Na domu kulture naslikan je tiski cvet kao devojka. Ovde se na okuci Tise dešava cvetanje, mužjaci padaju u grupama kao cvetovi, a ženke žive malo duže, polažu jaja uzvodno i matica tise ih nosi na pravo mesto gde će larve provesti tri godine.

 

Doviđenja, Novi Bečeju! Bilo  nam je lepo!  Prelazimo prevodnicu sa branom i osam kapija i stižemo u Bačku.

Na gradskom Trgu oslobođenja u Bečeju razgledamo uokrug: zgradu opštine (zadužbina baronice Eufemije Jović), katolički crkvu, rozu zgradu koja je nekad bila hotel „Royal” a sada pozorište, zatim pravoslavni Hram Sv.Đorđa, pa belu zgradu, deo gradske kuće Bogdana Dunđerskog.

Nastavljamo u mladu vinariju “Vinartos” i prva smo grupa koja je posećuje. Vodi je Tomislav, zaljubljenik u vino, koji ovom poslu prilazi s mnogo entuzijazma i ljubavi. Degustiramo belo vino “Lenka”, roze i  crveno vino “Passion”. Za ova vina tek će se čuti!

Vraćamo se u Beograd. Doviđenja, Novi Bečeju, doviđenja Bečeju, doviđenja, Marijana! Bilo je lepo, ponovićemo!

(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA: Radmila Katalina – Keti, Predsednik IZLETNIK-a