Hodočašće junacima Velikog rata- Makedonija, Grčka, Kajmakčalan

Pun autobus kreće na dalek put. Vodi Keti, vozi Vlada. “Izletnik” kreće na hodočašće povodom stogodišnjice završetka 1. svetskog  rata na kojem će položiti vence na sedam vojničkih grobalja. Na putu će posetiti i neke gradove u Makedoniji, Grčkoj i Albaniji.

Na spomenu kosturnicu srpskih vojnika poginulih u Bregalničkoj bici 1913. godine tokom Drugog balkanskog rata u selu Dolno Karaslari kod Velesa u Makedoniji troje Izletnika polaže venac. Kapela sa kosturnicom podignuta je između 1928. i 1930. godine po projektu Vladimira Devića. Spomen kosturnica je kasnije posvećena i svim  drugim poginulim i umrlim srpskim vojnicima u ratovima od 1912-1918. godine. 

Kapelu sa kosturnicom u selu Udovo projektovao je Momir Korunović. Podignuta je 1934. godine u spomen na 261 regruta, ubijenog na Veliki Petak 1915. godine od strane bugarskih trupa. Penjemo se 111 stepenika da položimo venac Izletnika.

 

Nastavljamo u Grčku, a vodi nas Dragiša Strahinjić, predsednik SRMAVevi– (Banjica), spomenik junacima Drinske divizije. Polaganje venca i odavanje pošte palim ratnicima.

„Minuće godine
vekovi će proći
al tebi česmice
niko neće doći.
Al doć’će seni
palih drugova
da svojim žuborom,
urlikom vukova,
treskom gromova,
odjekom lugova
pevaju slavu srpskih pukova! – 1917.” (Čitamo na česmi koju su sagradili vojnici Prve čete II bataljona Četvrtog puka iza položaja “Miletina kosa”!)

Kajmakčalan („beli vrh“) je vrh planine Nidže ili Voras. Obilazimo spomen crkvu Sv. Ilije na vrhu 2528 m. Održavamo parastos junacima.

Izletnici odaju poštu palim junacima na Kajmakčalanu 30.8.2018.

Izletnik se poklonio senima srpskih junaka poginulih na Kajmakčalanu 1916. godine 11.8. 2016. godine, povodom stogodišnjice proboja Solunskog fronta. Tada je izletnica Anka Stanojčić palom junaku posvetila pesmu Kajmakčalanska uspavanka, koja je prvi put pročitana tamo gde je i nastala, nad spomen konsturnicom na belom vrhu, Kajmakčalanu, 30.8.2018.                                                                                                                                     

Polažemo venac na (Srpsko) Vojničko groblje u Bitoli. Ovde su sahranjena 1724 vojnika koji su izginuli u borbama oko Crne reke i Bitolja 1916. godine. “Pred nama se pojavio proplanak s potresnim prizorom: bez drveća da baca hlad, sa tek posađenim čempresima, između bezimenih gvozdenih krstova pobodenih u zemlju ofarbanih u boje Jugoslovenske zastave junacima umrlih od rana, od gladi za Srbiju… koji su sada samo brojevi?”

Ulazimo u Bač. Posle borbi na Kajmakčalanu, tu se nalazilo sedište Vrhovne Komande u kome je boravio i regent Aleksandar.

Ulazimo u selo Dobroveni.  Ovde je bila raspoređena Prva armija. Tu se nalaze dve parcele sa grobljima (sa 69 i 434 sahranjena vojnika) i sa po jednim centralnim spomenikom.

Penjemo se u selo Skočivir, mesto pored Crne reke, gde je bila kasarna. Sahranjena su 654 srpska vojnika. Groblje se ne održava i zaraslo je u korov. “Spomenici-podsetnici, teški, od kamena, koje su, po završetku Prvog svetskog rata, do Skočivira na taljigama vukli očevi, braća, šuraci iz Srbije…, da ih u ovom dalekom selu u koje će ko zna kada i da li uopšte ponovo kročiti, postave iznad glava svojih najbližih.”

Izletnici polažu venac na srpskom vojničkom groblju u Skočiviru

Penjemo se  naporno na kotu 10-50, najvažniju stratešku tačku, gde se još vide rovovi.  Tu je stala linija fronta.

Položili smo sedam lovorovih venaca i odali poštu palim junacima, bez čije žrtve današnja Srbija ne bi ni postojala…

(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA: Radmila Katalina – Keti, Predsednik IZLETNIK-a