Izlet u nepoznato: Dobra, Golubački grad, manastir Tumane

U nepoznato vodi nas Keti, vozi Vlada. Autobus je poprilično pun, jer svi vole da putuju u nepoznato sa “Izletnik”-om. Nemam pojma kamo ćemo. No kad smo već krenuli autoputem, ili ćemo na jug ili na istok. Uvek je lepo kad se na obzoru pojavi Dunav. Keti pušta valcer “Na lepom plavom Dunavu.”

 

Golubac, pauza za kafu.

„Dunav kod Golupca ulazi u Đerdapsku klisuru, u kojoj ga čeka 100 km probijanja kroz Karpatsko-Balkanski masiv. Upravo pred Golupcem je Dunav najširi (6 km) na celom svom toku. Nedugo zatim, samo 20-ak km niže beležimo mesto sa nekada najvećom rečnom dubinom u Evropi od 90 metara na lokalitetu Gospođin Vir. Najuži deo je “Veliki Kazan”, gde je Dunav širok svega 150 metara.”(Dnevna doza geografije).

Sa puta izgleda da je mesto Dobra sastoji od nekoliko kuća, ali kad krenemo u unutrašnjost, zadivi nas dugačko selo sa obe strane bistre Dobranske reke, sa potkresanim drvoredom i lepo uređenih bašti.

U mesnoj zajednici obilazimo etno postavku. Dragan nam otvara prelepu crkvu iz 15.veka, posvećenu Sv.Stefanu, sa ikonostasom koji je radio Uroš Predić.

Nastavljamo u Golubački grad. Rekonstrukcija tvrđave se već dugo radi, otvoren je vizitorski centar, a sama tvrđava se zasad ne može obilaziti.

U vizitorskom centru vodič Sreten priča nam o Golubačkom gradu, uz prelepe snimke tvrđave snimljene dronom.

„Golubački grad ili Golubac je srednjovekovna tvrđava, spomenik kulture od izuzetnog značaja. Nalazi se u Nacionalnom parku Đerdap, na desnoj obali Dunava, 4 km nizvodno od današnjeg naselja. Smeštena je na visokim liticama, na mestu na kom se reka sužava, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru. Tvrđava je građena lepezasto i sastoji se od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom). Čini ga ukupno 10 kula i dve velike kolske kapije.”

Šetamo do tvrđave, pa obilazimo ostatke amama koji je gradio Mahmud paša Angelović.

Na ručak ćemo u etno restoran „Obilićev konak” pored jezerceta. Svi su prezadovoljni izborom ukusne hrane i uslugom.

Nastavljamo u manastir Tumane, čiju je izgradnju započeo Miloš Obilić u spomen na svetog Zosima. Manastir Tumane je pravoslavni manastir Eparhije braničevske Srpske pravoslavne crkve. Nalazi u Golubačkoj dolini na samoj obali istoimenog potoka, 12 km udaljen od Golupca. Lepo je freskopisan.

“Za ime manastira vezano je nekoliko predanja za Miloša Obilića, proslavljenog kosovskog junaka. Miloš je rođen u obližnjem selu Kobilje, a imao svoj dvorac u obližnjem selu Dvorište. Prilikom odlaska u lov nehotice je ranio isposnika Zosima Sinajita koji je prebivao u obližnjoj pećini. Kada ga je poneo vidaru na lečenje pustinjak mu reče: Tu mani tj. Nema leka – pusti da tu umrem. Da okaje greh Miloš podiže zadužbinu- manastir u koji položi Zosimove mošti. Dok je zidao manastir stiže knežev poziv da dođe u boj: Tu mani, pa dođi na Kosovo. Od dvostrukog tu mani manastir dobija ime Tuman.”

Manastirska crkva posvećena je Svetom arhangela Gavrilu, zidana je u srpsko-vizantijskom stilu. U naosu crkve se nalazi kivot sa moštima Svetog Zosima Sinajita. Manastirski kompleks čine još i veliki konak, mali konak, isposnica iznad koje se nalazi kapela prepodobnog Zosima Sinajita.

Deo grupe po vrućini pešači kroz šumu do isposnice Sv. Zosima. Obilazimo i manastirski mali ZOO- vrt. 

Po tradiciji, izlet se mora zasladiti, pa ćemo to uraditi u Požarevcu, a onda će nam slatke poljupčiće podeliti lepa Andrijana.

(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA: Radmila Katalina – Keti, Predsednik IZLETNIK-a