Izlet u nepoznato: Titel, Mošorin, Kać

Ponovo putujemo u nepoznato. Znamo samo da ćemo istog dana otići i vratiti se, a sve drugo je nepoznato. Znamo i da je Ketin rođendan, pa ćemo i tu lepu zgodu adekvatno obeležiti.

Krenuli smo u Bačku. Prelazimo Tisu.

Kafa se pije u Titelu.

Stižemo u Mošorin, koji “se nalazi na severnoj strani Titelskog brega, na delu dugom četiri i širokom kilometar i po. Udaljen je od Tise oko 5 kilometara, od čijih voda ga štiti odbrambeni nasip. Mošorinci su vezani za breg i aluvijalnu ravan reke Tise. Titelski breg, ili, kako ga meštani zovu, Mošorinski breg, postao je površina na kojoj se seje i žanje žito. Isušivanjem aluvijalne ravni i regulacijom rečnog toka stvorena je još jedna kultivisana površina za uzgajanje industrijskog bilja i povrća.” Ime je Mošorin dobio po Moši koji je 1614.godine iskopao prvi bunar i tako selo snabdeo vodom. Čekaju nas penzionisana profesorka Grozda i njeno kumče Jovan, mladi profesor, koji će nam biti lokalni vodiči.

Penjemo se brojnim stepenicama na breg. “Na Bregu, iznad sela, nalazi se Kapela prenosa moštiju Sv. Nikole. Sagrađena je u srpsko-vizantijskom stilu, sa dva kubeta, po nacrtu arhitekte Đorđa Tabakovića da bude ženski manastir. Ktitor je bio mošorinski paroh protojerej Svetozar Vlaškalić. Ikone na platnu 1936. naslikao je Uroš Predić. Kapelu je živopisao po ugledu na srednjovekovne manastire, uljanom bojom, sredinom četrdesetih godina prošlog veka, slikar Marko Milinov.”

U blizini crkve je spomen obeležje “Mošorin pamti”, bunar u koji su mađarski nacisti u toku zloglasne racije 1942.godine bacili preko stotinu Mošorinaca.

Ulazimo u lepu zelenu vilu koju je je sagradio Prota Svetozar Vlaškalić u samom centru Mošorina 1926-28. godine u duhu romantičarskog istorizma. U njoj je danas smeštena ambulanta, a  na spratu je sada kulturno-prosvetni centar „Vožd“ koji neguje tradiciju Šajkaškog bataljona i sećanje na njegovog vožda Đorđa Stratimirovića.

„Šajkaški bataljon je bio deo habzburške Vojne granice. Formiran je 1763, a ukinut 1873. godine. Nalazio se na prostoru jugoistočne Bačke, koja je danas poznata kao Šajkaška. Šajkaški bataljon je bio značajna snaga rečne flote Habzburške monarhije. Ime mu je nastalo od reči „šajka“ kako su zvali čamac, a vojnici na šajkama zvali su se Šajkaši, dok su sva naselja koja su pripadala ovoj vojnoupravnoj organizaciji bila smeštena uglavnom u trouglu između Dunava, Tise i Rimskih šančeva. Šajkaši su bili specifičan rod habzburške vojske, koji se kretao u uskim, dugačkim brodovima, poznatim kao šajke. Šajkaši su postojali mnogo pre formiranja Šajkaškog bataljona. Ove vojne jedinice su operisale na Dunavu, Tisi, Savi i Morišu.“ Od njihove kape nastala je poznata srpska šajkača.

Ulazimo u crkvu posvećenu Duhovima. „Mošorinska pravoslavna crkva posvećena je prazniku Svete Trojice (Duhovi) koji su i seoska slava. Hram je podignut 1798. godine.“

 

Nastavljamo u Kać. „U Eparhiji bačkoj, petnaestak kilometara istočno od Novog Sada, na Sunčanom bregu u selu Kaću, krajem 2012. godine, podignut je ženski manastir, posvećen prazniku Vaskrsenja Hristova. Već sâm naziv tog dêla Kaća, Sunčani breg, i nehotice ukazuje na duhovnu dimenziju praznika kojem je manastir Vaskrsenja Hristova posvećen: na Sunce pravde, na svetlost Vaskrsloga Gospoda Hrista, večnog Pobednika nad svakom tamom, grehom i smrću.“ Služba se vrši u kapeli presvete Bogorodice, dok se ne završi crkva.

Konačno stižemo u restoran „Božur“ u Kaću. Lep ambijent, posluženje odlično, raspevani tročlani bend i sve je tu da se rođendan proslavi kako valja.

Na povratku smo imali i prirodni vatromet, munje svuda naokolo. Ali važno je da smo svi zadovoljni izletom.

(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić, pomaže Voja)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA: Radmila Katalina – Keti, Predsednik IZLETNIK-a