Južna Srbija i Skoplje

Pa evo nas opet na putu, po najvrelijim danima, kada se živa u termometru penje na 43 stepena. Vodi lepa Keti, vozi  lepi Vlada, a ni ekipa izletnika nije za podcenjivanje :)

Cilj puta je severna Makedonija, prvo Pelince. Memorijalni centar ASNOM je kulturno-istorijski i rekreacioni kompleks pored reke Pčinje kod sela Pelince (Opština Staro Nagoričano) na dva kilometra udaljenosti od istorijskog mesta u kojem je bilo održano Prvo zasedanje ASNOM-a, 2. avgusta 1944. godine u manastiru Sv. Prohor Pčinjski.  Projektant Memorijalnog centra je arhitekta Georgi Konstantinovski. Na fasadi muzeja nalazi se monumentalni mozaik veličine 140 m2, pod nazivom „Makedonija“, delo  makedonskog slikara Rubensa Korubina. Unutar muzeja se nalazi kopija sobe iz manastira Prohor Pčinjski, u kojoj je bilo održano zasedanje, a do nje je spomen-soba u kojoj su izloženi dokumenti o državotvornosti Republike Makedonije.

Stižemo u Staro Nagoričane, 13 km istočno od Kumanova, na padinama Kozjaka, gde je prvo živeo Sv. Prohor Pčinjski. Tu je njegova isposnica. Prvobitnu crkvu, koja potiče iz 1071. godine je izgradio vizantijski car Roman IV Diogen. Kao jednu od svojih mnogobrojnih zadužbina, Kralj Milutin je crkvu u potpunosti obnovio 1313. godine, u slavu svoje velike pobede nad Turcima. Prema nekim istraživačima, crkvu Svetog Đorđa u Starom Nagoričanu su radili isti majstori koji su za kralja Milutina na staroj osnovi podigli novu crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Sama crkva  je pokrivena kamenim pločama i danas je dobro očuvana, a njen originalni živopis spada među najbolje rađene u tzv. vardarskom stilu. Freske su izveli dvorski majstori Mihajlo i Evtihije.


Nastavljamo u Kumanovo- 130000 stanovnika, zvanično 4 jezika: makedonski, srpski, albanski, romski.

Odmor će biti u etno selu Timčevski,  kod Kumanova.


Skoplje (mkd. Skopje) je najveći i glavni grad Republike Makedonije, u kome živi četvrtina njenog stanovništva. Antičko ime ovog grada je Skupi (latinski: Scupi). Skoplje je položeno na izrazito trusnom području i grad ima dugu istoriju zemljotresa.

Skoplje ima u svojoj blizini dva veštačka jezera, Matku i Tresku, u koje se uliva istoimena reka i nalaze se na samo nekoliko kilometara od centra grada. Matka je uzani kanjon donjeg toka reke Treske, smešten 15 km severozapadno od Skopja, koji obuhvata oko 5000 hektara prekrasnog jezera Matka, strme litice planina visoke 1000 metara i uzbudljive pećine i živopisne srednjovekovne manastire.

Ulazimo u Crkvu Svetog Spasa, sagrađenu krajem 17. i početkom 18.veka. U crkvi se nalazi neprocenjivo vredan ikonostas, najlepši primerak umetničko drvo-rezbarstva iz debarske škole, rad braće Petra i Marka Filipovskog i Makarija Frčkovskog. Ikonostas je dugačak 10 m a širok 6 m i završen je 1824 g. Rezbari se iz unutra ka spolja, pa se mogu opipati leđa figure.


Pogledajmo prvo staro Skoplje. Penjemo se  na tvrđavu, Skopsko Kale (kula).  Na bregu Vodno vidimo krst i TV toranj.


Stara čaršija, han, hamam…

I konačno, ulazimo u kontroverzni projekat „Skopje 2014“, „urbani genocid grada“, neadektvanu predimenzioniranu arhitekturu u centru, u Jevrejskoj mahali. Okolne zgrade preterano ukrašene ogromnim skulpturama. Spomenici su preveliki, fontane velelepne.

Obilazimo muzej holokausta na trgu. Ne razumem zašto ne dozvoljavaju slikanje…

Ulazimo u Narodni muzej, koji više nije to, nego Muzej na makedonskata borba na državnost i samostojnost. Velikim platnima i voštanim figurama prikazana je tema oslobađanja Makedonije gledana kako se danas prikazuje.

Dolazimo do Vardara sa tri galije- restorana, sa monumentalnim mostovima. Vide se Arheološki muzej, filharmonija, makedonska opera i balet, tužilaštvo i most umetnika.


Konačno  ručak u etno restoranu „Stara gradska kuća“.


Iz Skoplja ćemo u Vranje. Saborna crkva Svete Trojice u Vranju je glavni i najveći pravoslavni hram u Vranju i središnja crkva Vranjske eparhije Srpske pravoslavne crkve. Trobrodna bazilika je sagrađena u vreme Turaka slogom i snalažljivošću Vrajanaca 1838. Zvonik je zasebna celina. Slikarski deo posla na ikonostasu Crkvena opština je poverila Dimitru Krsteviču – Diču, zografu, tada najpoznatijem i najdarovitijem ikonopiscu u vardarskoj Makedoniji. U periodu od 1844. godine do 1866. on je naslikao veći broj ikonostasnih celina i pojedinačnih ikona.


Idemo pešice u kultnu Baba Zlatinu ulicu, popločanu kaldrmom. Prvo posećujemo rodnu kuću Justina Popovića (prepodobni Justin Ćelijski i Vranjski).


Nastavljamo Baba Zlatinom ulicom do kuće Bore Stankovića. Podigla ga je baba Zlata. U muzeju ima originalnih predmeta. Desno je Borina soba, pa baba Zlatina soba, a levo soba sa izvodima iz predstava po Borinim delima.

Narodni muzej je nekad bio Pašin konak, selamluk (zgrada napred, muški deo) i haremluk (zgrada iza nje, ženski deo). U prizemlju vranjska gradska nošnja, pa posuđe, pa seoska nošnja. Na spratu su gradske sobe, poslednja je devojačka.

Obilazak gradskog parka pored starog hotela „Vranje“ gde su spomenici znamenitim Vranjancima.


U Vranju niste bili ni ako niste probali njegov merak i dert i njegovu kuhinju. Pravi izbor je  “Kod bake na ručak”
A onda, sledi nam povratak…




(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)


IZLET KREIRALA I REALIZOVALA
Radmila Katalina – Keti,
Predsednik IZLETNIK-a