Ko je Radmila Katalina Keti?

Ko je Radmila Katalina Keti, koju mnogi poistovećuju sa IZLETNIKOM

Zašto je zovu kraljicom srpskog turizma? Obrazloženje je dato kada je bila u užem izboru za TURISTIČKI CVET 2008

U kategorija: 13 – Za doprinos promociji unapređenja turizma Republike Srbije

Obrazloženje:

Radmila Katalina Keti je u Društvu Izletnik punih 30 godina, gde je prošla sve od člana do predsednika Udruženja. Otvorila je vrata mnogih obnovljenih manastira, napuštenih dvoraca, zaboravljenih sela… i utrla put za mnoge turističke destinacije širom bivše Jugoslavije i Srbije. Dala visoke standarde kvalitetu izleta počev od osmeha do brige za svakog pojedinca.

Izletnik može da se pohvali sa dugom tradicijom koja se nije prekidala ni u najtežim danima. A sve je počelo tako što je Jugoslav Mihajlović novinar TANJUGA šetajući Tašmajdanskim parkom 1974. godine sa svojim prijateljima došao na ideju da osnuje turističko društvo. Želja im je bila da putuju svojom zemljom i upoznaju njene prirodne lepote. Da posećuju manastire i ostale kulturno-istorijske spomenike, istorijske ličnosti, majstore retkih i neobičnih zanata i zanimanja.

Tradiciju dugu 34 godine nastavila je Radmila Katalina Keti, rođena Banjalučanka. Keti je od ranog detinjstva stanovnik Beograda, a člansku knjižicu Izletnika ima već punih 30 godina. Ekonomista turizma po struci, radni vek je provela u trgovačkoj kući, a Izletnik je hobi kome je posvetila život.

Ova preduzimljiva, požrtvovana žena, puna ljubavi prema svom narodu i svojoj otadžbini, istraživačkog duha, održala je tradiciju i nastavila gde su začetnici ove plemenite ideje stali.

Ustoličila je krsnu slavu Društva Izletnik – Svetog Nikolu koji se proslavlja 22. maja. Nisu zaboravljeni ni upokojeni članovi društva. Jednom godišnje spomen na njih obeležava se parastosom u Brankovini, postojbini čuvene porodice Nenadovića.

Kada se kaže da je istraživačkog duha, to znači da je utrla put do mnogih sada već „utabanih” turističkih destinacija. Keti je prva u Srbiji otvorila vrata dvoraca Vojvodine za izletnike, danas je to mnogim agencijama u redovnoj ponudi. Trasirala je „put vina” pod nazivom Guduričko vinogorje. Tablu u lovištu „Kozara” u Bačkom Monoštoru na kojoj piše „Prolaz madam Keti” su postavili lovci u znak poštovanja i ljubavi jer prva ustoličila turističku destinaciju „Foto safari”. Na tom izletu izletnici imaju priliku da se voze džipovima kroz šumu dok im u susret idu jeleni, košute, divlje svinje… Da plove čamcima po starom koritu Dunava dok im iznad glava lete rode, čaplje, kormorani…

Pored ovog „Foto safari” tu su i „džipijade” na Goliji, Bisernom ostrvu, Beljanici…

Članovi Društva Izletnik znaju da tamo gde ih povede Keti niko od turista pre njih nije kročio, jer ona bira mesta ne po zvučnosti već po znamenju, pa se zato u programu nalaze mnoga interesantna sela, mesta, ljudi. Ima ih mnogo, poput sela Brzan karakterističnog po crkvi brvnari, Bistrice poznate po valjaricama i našem prvom olimpijcu, sela Kupusina u kome je mađarska etno kuća, i Prigrevice sa ličkom etno kućom. U selu Lipnica je botanički vrt u kome je atrakcija gavran koji govori…

Pored izleta koji su u redovnom godišnjem programu, izletnici najviše vole da idu u „nepoznato”. Jer tamo ih čekaju: vožnja traktorima, čezama, plovidba splavovima, ispiranje zlata… Za izletnike ni trava do struka nije prepreka, domaćini su na usluzi da je pokose ispred njih. U mnogim mestima, kao što je bio slučaj u dimitrovgradskom kraju, meštani se izletnicima raduju kao najrođenijima jer su prvi koji su kao grupa došli da ih posete.

Pored poznatih manastira kao što su Sopoćani, Ravanica, Studenica, Manasija, da li ste čuli i za manastire Zaova, Rukumija, Bradača, Sestroljin, Nimnik, Raletinac, Sarinac, Denkovac… Sve ih je sa članovima Društva posetila.

Prvu grupu – Društvo Izletnik je ona povela na Šargansku osmicu da se voze  Ćirom kada je pruga bila obnovljena svega 300 metara. Prvi kao grupa su bili i u novootvorenom „Grand kazinu” u Beogradu na degustaciji azijske i italijansko – francuske kuhinje, a neki su zavrteli i rulet.

Na pitanje kako se organizuje izlet, Keti naglašava da bi svaki trebalo da bude poput „torte” sa više različitih filova. A to znači red istorije, red geografije, arheologije, etnologije, humora, poezije… Ne zaboravlja se ni na odgovarajuću muziku, ako se ide pored Dunava tu je Štraus, preko Suvobora „Marš na Drini”, a u Vojvodini tamburaši i bećarci…

Dugogodišnje iskustvo i znanje Keti deli nesebično, ukazujući ljudima na terenu kako da svoja gazdinstva unaprede u duhu tradicije i kako na pravi način da se bave turizmom. Savetuje ih da gaje dobre komšijske odnose i pozovu susede da im se pridruže u etno programima.

Da bi izlet bio kvalitetniji – autentičniji angažuje se lokalni vodiči.

Na njenim izletima je najteže vozačima autobusa, da je tako najbolje govori rečenica bivšeg vozača Mirka Bjelića koji se ne retko krstio pričajući sam sa sobom: „Gde nađoste ovo mesto van Kosmosa”, „Autobus mi je kao mapa Srbije šaren od ogrebotina”.

U Izletniku je vodič istovremeno i organizator, što ima svoju prednost ali i težinu. Morate biti obavešteni, spremni na iznenađenja na terenu koja iziskuju brzo reagovanje jer i kada vam kažu „nema problema” ne znači da ih neće biti. Neophodno je da dobro poznajete destinaciju, da ste animator, staloženi, osoba od autoriteta, tolerantni i pre svega da volite to što radite. Teže je biti vodič u Udruženju, jer se od vas očekuje da budete uvek novi, drugačiji. Za Radmilu Katalinu Keti to je standard koji održava već 30 godina.

(B. S.)