Leskovac, Dimitrovgrad, Pirot, Stara planina i Bela Palanka

Složna ekipa Izletnika ponovo kreće na put, vodi Keti, vozi Vlada.

Nadomak Leskovca odmorićemo se u etno kompleksu Apostolović.

Iako se za praznik ne radi, kustos nam otvara prelepi Narodni muzej u Leskovcu. Leskovac se nalazi u idealnoj kotlini s petorečjem, sa odličnim uslovima za život. Istorija Leskovca duga je 8000 godina. Najstariji tragovi života u leskovačkom kraju potiču iz Starčevačke kulture, prethodnice Vinčanske kulture, iz neolita, oko 6200 godina p.n.e. Leskovac kao naselje datira još iz doba Rimskog carstva. U blizini se nalazi veliko arheološko nalazište iz 6. veka Caričin grad – Justiniana prima. Na brdu Hisar se vide preseci tokom 8000 godina istorije ovog kraja, kao vremenska kapsula ljudske civilizacije. Ime grada se prvi put pominje 1308. godine u Povelji kralja Milutina, a nastalo je od biljke leske (lešnjak) . U vreme turske vladavine ime je promenjeno u Hisar, od turske reči „tvrđava“.

Nastavljamo u Leskovac da vidimo impozantni Saborni hram Sv.Trojice i pored njega crkvu Odžakliju, posvećenu rođenju Presvete Bogorodice (mala Gospojina). Sagrađena je 1803.godine, za vreme ropstva Leskovca pod Turcima. Pošto u gradu nije bilo crkve, građani su zatražili od Porte dozvolu da je sagrade. Iako je Porta to dozvolila, lokalni Turci nisu hteli ni da čuju da se u gradu podiže pravoslavni hram, pod pretnjom da ih sve pobiju. Leskovčani se dosete pa u novu crkvu ugrade i dimnjak i ognjište i Turcima kažu da je to kuća koju su izgradili za popa.

Vozimo se prema lepoj planini Kukavici, koja je od svih planina kod nas najduže pokrivena snegom, pa ipak nema nijedan ski centar. Mala hidroelektrana Vučje sagrađena 1903. godine u kanjonu reke Vučjanke iznad mesta Vučje kod Leskovca. To je po starosti druga hidroelektrana u Srbiji. Izgradio ju je prof. Đorđe Stanojević, rodonačelnik elektrifikacije u Kraljevini Srbiji, prijatelj Nikole Tesle i pobornik njegovih izuma. Uvršćena je u svetsku baštinu tehnike, koju čine još svega šezdesetak objekata. Još radi!

Hoćemo da pružimo podršku borbi sela Rakita protiv izgradnje niza mini elektrana kojim  se bistra reka pretvara u cevovod za elektrane. 

Stižemo u Dimitrovgrad. Arheološki nalazi dokazuju naseljenost u bronzanom i gvozdenom dobu. Do 1951.godine zvao se Caribrod, a u čast Georgi Dimitrova, bugarskog predsednika, preimenovan je u Dimitrovgrad. Opštine Dimitrovgrad i Bosilegrad su jedine u Srbiji u kojima su Bugari većina.

Crkva rođenja presvete Bogorodice u Dimitrovgradu izgrađena je 1894. godine. Jednobrodna bazilika je arhitektonski mešavina stilova. Ima izuzetan ikonostas.

Stara planina je najveća planina u istočnoj Srbiji, prirodna granica prema Bugarskoj, a predstavlja prirodno bogatstvo izvanrednog značaja i zaštićeni je part prirode koji je pet meseci godišnje pod snegom na visini između 1100 i 1900 m. Najviši vrh je Midžor sa 2169 m. Turistima je najpoznatiji Babin zub sa 1780 m nadmorske visine.

Čeka nas diplomirani veterinar Sergej Ivanov, koji drži farmu magaraca i farmu karakačanske ovce. Obilazimo magarce, ima tri puleta. Raspitujemo se o nabavci magarećeg mleka.

Preko Stare planine stižemo lošim putem do mesta Slavinja odakle ide turističko pešačka staza „Slavinjsko grlo“. Nastavljamo pešice 2,3 km (25 minuta) do Slavinjskog grla u klisuri Rosomačke reke. Putokazi su dobro postavljeni, a dosta ljudi ide i vraća se s malom decom. Uz malo truda, prilaz je mogao da bude lakši, ali na tome niko ne radi. Lepota ovog prirodnog fenomena je neopisiva!

Manastir Sukovo se nalazi u dolini reke Jerme, u podnožju brda Carev kamen. Nepoznati su vek gradnje manastira i ktitor. Rušen je više puta. Manastirska crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, a podigao ju je 1857-1859. godine na temeljima stare crkve Sali –beg iz Pirota, u znak zahvalnosti za ozdravljenje svog sina Emina. Živopis je urađen 1869. godine. Ovde postoji freska Bogorodice s krilima.

Nastavljamo u manastir Poganovo, u dolini reke Jerme. Podigao ga je 1395. godine srpski plemić Konstantin Dejanović Dragaš, sestrić cara Dušana, i posvetio ga Sv. Jovanu Bogoslovu. Ktitor hrama je i Konstantinova ćerka Jelena Dragaš, udata za vizantijskog cara Manojla II Paleologa. Jedan je od tri naša manastira koji nije paljen ni rušen, autentičan  je. Freske su odlično očuvane, verovatno i zato što je carica Jelena dovela najbolje freskopisce koji su koristili skupocene kvalitetne boje.

Od manastira Poganovo skreće se u pravcu Pirota desno ka etno selima. Nažalost, dogovorili smo etno selo Dunđerovi, koji vodi bračni par bez dara za ugostiteljstvo. Dok muž donosi piće, žena ne zna ni da postavi sto, a ni da donese hranu, koju (vrlo ukusnu) sprema majka. Usluženi smo neuobičajeno loše. Tu proslavljamo rođendan izletnice Dušice.

Pirot se nalazi na antičkom putu Via militaris, u kotlini tektonskog porekla. U okolini Pirota se nalaze Stara planina, Vlaška planina, Belava, Suva planina, a kroz grad Pirot protiču reke: Nišava, Jerma, Temštica, Visočica. Grad dobija na važnosti pred kraj 14.veka, kao pogranična srpsko-bugarska tvrđava. Danas Pirot ima obnovljen deo industrije (Michelin), a proglašen je zvanično za gastronomsku destinaciju Srbije br.1.

Uspeo je da zaštiti brendove: pirotski ćilim (jedini s geografskom odrednicom!), pirotski kačkavalj, pirotska peglana kobasica, pirotsko jagnje i pirotska crna paprika!

Posećujemo Tiabarsku crkvu (pripada delu grada Tiabara) posvećenu arhangelu Mihailu. Podignuta je 1868.  nakon oslobođenja od Turaka, pa je normalne visine.

Etnografski muzej je kuća trgovca Mali Rista, koji je 1848. dobio dozvolu od Turaka da podigne kuću na sprat, s tim što su sprat koristili Turci. Ovde su snimljeni filmovi Zona Zamfirova i Ivkova slava. Nameštaj u prizemlju je autentičan, pirotska sofra sa niskim tronošcima i posebnom sofrom za decu.

Pirotski ili Momčilov grad je gradsko utvrđenje pored Nišave i nalazi se u samom gradu, odnosno na ulazu grad iz pravca Niša. Grad je podigao Vojvoda Momčilo za vreme vladavine kneza Lazara ovim prostorima. Sledi grupna fotka ispred donžon kule.

U hotelu nas čeka ručak sa specijalitetima: čorba, prebranac+ salata, uštipak+ sarmice od vinovog lista+suva pirotska punjena paprika (veoma ukusno) i lenja pita.

U Pirotu danas postoji zadruga vrednih i kreativnih žena pod nazivom „Damsko srce“.  One žele da sačuvaju od zaborava i prenesu mlađim generacijama zanat izrade pirotskih ćilima za koji je potrebna izuzetna spretnost, tehnika i staloženost. Sa izuzetnim entuzijazmom Slavica Ćirić nam priča tajnu pirotskog ćilima. To je ćilim bez ijednog čvora, sa dva lica, bez naličja, tako gustog tkanja da kroz njega ne prodire svetlost. Iskusna tkalja sa 8 sata rada za mesec dana može izatkati ćilim 80×80 cm. Radi se od jake vune ovce pramenke. Pirotsko ćilimarstvo traje preko 500 godina, ono je priznati brend Pirota i zaštićeno je 95 šara i 122 ornamenta. 

Nastavljamo na Staru planinu u selo Rsovci. Prelazimo reku Visočicu, punu rakova i pastrmki. Penjemo se bezbrojnim kamenim stepenicama do crkve u steni, posvećene Sv. Petru i Pavlu. Kako je nastala freska mladog Isusa bez kose oslikana na jednoj od stena pećinske crkve u staroplaninskom selu Rsovci i dalje nema preciznih podataka.

U povratku posećujemo prelepi Hram Sv. Ilije, koji čuva jedna monahinja.

Zasladićemo se  posetom etno kompleksu Nišavska dolina na ulazu u Pirot.

Nastavljamo u Belu Palanku koja leži na mestu rimske Remezijane.  Današnje ime nosi po lepoj Srpkinji Beli koju je na silu isprosio turski aga. Kad je svadbena povorka krenula, prolazeći pored vrela Bela je zamolila da se napije vode, bacila se u vodu i utopila. Turci su tada mesto nazvali po imenu lepe devojke.

Razgledamo maketu Remezijane, pa spomenik rimskom imperatoru Septimiju Severu u vidu mermernog kvadra, iz 202.godine. Blizu su ostaci bazilike iz rimsko vizantijske epohe. Miljokaz je postavljen 230.godine u čast rimskog imperatora Aleksandra Severa i redak je nalaz. Prolazimo spomenik devojci sa banicom, podsetnikom na Dane banice koji se održavaju u avgustu. Ulazimo u lepi Hram Vaznesenja Gospodnjeg iz 1853.godine, koji se baš freskopiše.

Nastavljamo na najveću plantažu lavande u Srbiji, koju je 2010. godine osnovala Ljiljana Petrović, u selu Tamnjanici.

Prelepo putovanje završićemo odličnim ručkom u restoranu “Špaj” u mestu Crvena reka. 

A sad adio… do sledećeg putovanja!

(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

 

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA: Radmila Katalina – Keti, Predsednik IZLETNIK-a