Manastir Crna reka

Manastir Crna Reka Manastir Crna Reka je jedinstveni dragulj srpske srednjovekovne kulture koji je iz anonimnosti počeo da izlazi tek krajem prošlog veka. Zalepljen je za strmu stenu ogromnih masiva Mokre Gore iznad reke ponornice Sovare (Crna Reka).

O ranoj prošlosti manastira se ne zna puno. Ktitor je nepoznat. Po jednom predanju nastao je u XII veku, a po drugom posle Kosovske bitke. Manastir nikada nije rušen tako da je jedan od retkih srpskih manastira koji je sačuvao prvobitan izgled, iako su u XVIII veku zabeleženi turski zulumi i podmetanje požara. Tada je manastir zapusteo. Kada su nastala teška vremena za Studenicu, mošti Svetog Stefana Prvovenčanog i ostale dragocenosti prenete su ovde 1687. godine da bi 1696. godine bile vraćene.


U pećini u kojoj je smešten, postoji kameno udubljenje u kome se kap po kap skuplja voda za koju vernici veruju da je lekovita. Idemo preko mosta pa uz stepenice da vidimo crkvu.


Najveća svetinja manastira su mošti Svetog Petra Koriškog. Njegove mošti najpre su počivale u njegovom manastiru u Koriši, a zatim su za vreme kulminacije tursko-albanskog nasilja nad pravoslavnim življem u XVII veku prenete u Crnu Reku. Vernici često dolaze ovde verujući da od moštiju Svetog Petra dobijaju isceljenja.

Zanimljiva je legenda o nastanku imena manastira. Po ovom predanju, moleći se Bogu, dok je ispod, reka u svom koritu žuborila. Petar je jednog trenutka prekinuo molitvu i ljuto izgovorio: „Ućuti već jednom, crna reko!”. Kasnije se desilo čudo i reka je zaista zaćutala. Tačnije, na toku ispod mosta koji vodi do manastirske crkve, reka Sovara ponire i izbija iz zemlje stotinak metara nizvodno. U korito pored manastira se pojavi samo u proleće kada se otope snegovi na Mokroj gori.


(priča i slika prim. dr Anka Stanojčić)