Manastir Mileševa

Manastir Mileševa je podignut na reci Mileševici. Udaljen je 6 km od Prijepolja. Zadužbina srpskog kralja Vladislava, sina Stefana Prvovenčanog; građena od 1234.-1236.; od sige pa omalterisana; zidana u vreme Latinskog carstva u “plastičnom” raškom stilu, izuzetno visoka. Karakteriše je monumentalnost, uz izbegavanje dekorativnosti i naginje formama klasične antike. Posvećena je Vaznesenju Gospodnjem.

Značaj  je manastir  stekao time što je kralj Vladislav ovde preneo mošti Svetog Save iz Trnova, zbog čega je 1235. podigao spoljašnju pripratu. U pokušaju da slome srpski duh Turci 1594. mošti prenose na Vračar gde ih spaljuju. U oltaru se čuva leva ruka Svetog Save.

Mileševa je najpoznatija po fresci Belog anđela. BELI ANĐEO (arhangel  Gavrilo)  sedi na kamenu i mironosicama pokazuje Hristov prazan grob. Freska je čvrsto građena, istinita u pokretu, simbol mladosti i trajanja plemenitog ljudskog roda. U XVI veku je preko nje naslikana druga freska, i ostala je sakrivena do XX veka. Zajedno sa slikom Kineskog zida poslat je signal u svemir u nadi da će drugim svetovima ukazati da na Zemlji postoji svest.

Manastir Mileševa je oslikan prvi put 1222.-1228. Freske su kockice mozaika na plavoj i zlatnoj- žutoj podlozi što predstavlja nebeske regione u kojima živi vojska svetitelja i pravednika nagrađena za patnje zemaljskog života. Svaka freska živi za sebe. Drugi put je oslikan u XVI veku.

Bogorodica na Blagovesti sa preslicom. Jedna od pet freski Bogorodice koja radi svetovni posao, ali je najmilija i najplemenitija. U tom trenutku dobija glas da će ljudima roditi Bogočoveka.

Mileševa je i grobna crkva kralja Vladislava, čime je nastavio tradiciju svoga oca koji je podigao manastir Žiču, i dede koji je podigao Studenicu.

U Mileševi u XVI veku radi jedna od prvih srpskih štamparija.

U manastiru je krunisan Tvrtko I Kotromanović, sestrić cara Dušana, 1377. za kralja Srbljem i primorjem.  Stefan Vukčić Kosača se 1446. proglasio “hercegom od Svetog Save”, po čemu je Hercegovina dobila ime.

U manastirskoj riznici čuva se  žezlo Svetog Save, simbol autokefalnosti, dar Vaseljenskog patrijarha Manojla, iz 1219.g.

(uradila prim.dr Anka Stanojčić prema materijalu  dr Zorice Minović)