Osmomartovski izlet u Šabac

Krećemo na izlet kojim ćemo proslaviti Osmi mart. Vozi Vlada, vodi Keti.


Odajemo poštu spomeniku na Mišaru. Mišar, selo udaljeno 6  od Šapca idući ka Beogradu, bilo je poprište slavnog boja u kome su Srbi predvođeni Karađorđem Petrovićem do nogu potukli silnu i obesnu tursku vojsku Kulin Kapetana. Tu su se hrabrošću istakli mnogi srpski junaci, a naročito Miloš Stojićević – Pocerac, Jakov NenadovićStojan Čupić – Zmaj od Noćaja, pop Luka Lazarevićprota SmiljanićCincar Janko. Slepi pesnik i guslar Filip Višnjić je povodom ove slavne bitke spevao jednu od najpoznatijih srpskih epskih pesama – Boj na Mišaru.


Stižemo u Šabac u zapadnoj Srbiji na obali reke Save. Razvio se oko utvrđenja podignutih uz reku (Zaslon,Bigir Delen). Privredno je, kulturno i administrativno središte Mačvanskog okruga U gradu, sa prigradskim naseljima, živi oko 70.000 stanovnika. Osnovni privredni potencijali su kvalitetno zemljište pogodno za sve vrste poljoprivredne proizvodnje, a vode reka Save i Drine pogoduju razvoju brojnih privrednih grana; industrije, vodoprivrede, poljoprivrede, rečnog saobraćaja i turizma. Grad Šabac je oduvek bio ekonomski i kulturni centar Podrinja i šireg područja.


Idemo u renovirani velelepni hotel Sloboda  na pauzu uz kafu.


Vodič Tatjana Marković vodi nas u šetnju Šapcem, po kiši, pešačkom zonom sa okolnim objektima koja su značajna dela arhitekture. Objašnjava nam i kako je po legendi nastao izraz: šabačka čivija. Priča se da je jednom davno, neki knez došao u Šabac a na  povratku, pošto mu je neki obesni Šapčanin iščupao čiviju iz točka, knez je završio u prašini. Od tada pa za sva vremena šapčani ostadoše „Čivijaši“. Od tada „Čivijaši“ čuvaju i neguju tradiciju humora i satire.


Šabačko pozorište, prve pozorišne predstave daju se 1840. godine


Krsmanovića kuća 1891.


Crkva Sv. Petra i Pavla.


Ispred crkve je spomenik poginulima u 1.svetskom ratu i balkanskim ratovima, koji je otkrio kralj Aleksandar.


Vrlo lepa biblioteka, nekada Vladičanski dvor, izgrađen 1847.


Prekoputa nje je Šabački muzej sa vrednim eskponatima.


Velika slika “Slava Podrinja” ili “”Velikani Podrinja”. Na interaktivnom prikazu osvetli se neka ličnost i dobiju podaci o njoj.


Obilazimo bogat muzej.


Maketa Jevremovog konaka, jedne od najlepših zgrada tadašnje Srbije. Izgradnji je prethodila izgradnja konaka kneginje Ljubice u Beogradu, a i u arhitektonskom smislu mu je bio uzor. Prvi zamah u razvoju grad Šabac dobija po završetku ratnih dejstava u Drugom srpskom ustanku. Ovaj period se poklapa sa vremenom uprave prosvećenog Jevrema Obrenovića, brata kneza Miloša, koji je bio jedini pismen od braće i čovek širokih i naprednih nazora. On je Šapcem upravljao 15 godina, i za to vreme je mnogo toga iz korena promenio i unapredio ukupan život dotadašnje turske kasabe.


Busom do restorana “Manjež” na hipodromu, uz dobar bend odličan ručak i igru.


A onda, čeka nas Beograd…Laku noć, svirači…


(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a