Pećine Ceremošnja i Ravništarka- Neresnica

Očekuje nas još jedan nezaboravan izlet.  Vodi Keti, vozi Vlada. Zaputili smo se autoputem ka Nišu, odvajanje za Požarevac pa u Istočnu Srbiju.


Sa nama putuje i priča nam poznati srpski speleolog profesor Radenko Lazarević, 93 godine, koji je 20 godina proveo otkrivajući i uređujući pećine po bivšoj Jugoslaviji. Objavio je brojne knjige na teme speleologije, glaciologije, kartiranja erozije, eksperimentalnih istraživanja vodne erozije o klizištima. Autor je 170 naučnih radova iz ovih oblasti, a uradio je više desetina speleoloških projekata i studija. Prema njegovim projektima i pod njegovim neposrednim nadzorom uređene su za turističke posete pećine: Rajkova pećina kod Majdanpeka (otvorena 1975), Lazareva i Vernjikica kod Zlota, Ceremošnja kod Kučeva (otvorena 1980), Risovača kod Aranđelovca, Petnička kod Valjeva, Potpećka pećina kod Užica i Ledenica kod Bosanskog Grahova. Osim toga, uradio je projekte za turističko aktiviranje još pet pećina (Ravništarka kod Kučeva, Stopića pećina na Zlatiboru, Vaganska kod Šipova, Čađava kod Bosanskog Grahova i Orlovača kod Sarajeva). Profesor kaže da Srbija nema velike površine krečnjačkih stena u kojima se formiraju pećine, ali ima najviše uređenih pećina u bivšoj Jugoslaviji. Iz iskustva on kaže: Svaka poseta pećini je dan života više!”


Stižemo u Kučevo, koje se nalazi na nadmorskoj visini od 700 m u plodonosnoj ravnici Zvižd, kroz koju protiče reka Pek, poznata od rimskih vremena po ispiranju zlata. Pogrešno se smatra srcem Homolja. Rodno je mesto Đorđa Marjanovića.
U 15. veku su Turci iz Kučeva proterali Srbe u Rumuniju, iz koje su se Srbi vratili posle više od 300 godina zadržavši romanizovani dijalekt
rumunskog jezika. Danas se oni nazivaju Vlasima i čine posebnu etno grupu sa paganskim neiščišćenim srpskim običajima i pretežno su nastanjeni u selima oko Kučeva, a i šire.


Nastavljamo u selo Neresnica, starijeg postanka na šta ukazuju prvi  radovi na ispiranju zlata u neposrednoj blizini. Sledi poseta letnjikovcu
kraljevske porodice Karađorđević,  nekad velelepnom, a sada devastiranom objektu.  Započeta je obnova.


U Neresnici posećujemo fabriku vode „Duboka”.  Prirodnomineralna voda se vadi s dubine 298 m.

Vraćamo se u Kučevo. Prva grupa ide kombijem na vidikovac. Brojne legende se vežu za brdo „ Jelena stena” koje stražari na ulasku u klisuru koja vodi do Kučeva. Žiteljima ovih krajeva je nekako najviše prirasla srcu ona koja kaže da u „ tursko doba beše jedna Jelena koja ni po cenu života nije pristajala da bude ljuba nekom subaši i da se zbog toga bacila sa stene… u smrt i legendu”. Na tom mestu Turistička organizacija podigla je savremeni vidikovac, a vernici ogromni krst.  Vidi se  grad Kučevo kojim protiče zlatonosna reka Pek.


…a druga grupa uči ispiranje zlata u zlatonosnom Peku pod budnim okom Živorada Jakobovića.


U turističku ponudu opštine Kučevo uvršćena je i pećina Ceremošnja koja je jedna od najlepših podzemnih odaja Srbije. Od Beograda je udaljena oko 150, a od Kučeva oko petnaestak kilometara. Tokom 19. veka je korišćena za skrivanje hajduka i naroda od Turaka, a bila je poznata i kao Jovanova pećina, po Jovanu Grujiću, na čijem se imanju nalazio ulaz u pećinu. Nalazi se u severozapadnom podnožju Homoljskih planina sa ulazom koji je visok 532 m. Uredio ju je Radenko Lazarević i otvorena je 1980. Prolazi se dužina od 431 m. U njoj je jedna od najvećih i najlepših dvorana u krasu Srbije, koja je toliko akustična da se sličan primer teško može naći. Odozgo se spuštaju stalaktiti, odozdo rastu stalagmiti, a kad se spoje, dobija se stub.




Pećina Ravništarka je rečna pećina i nalazi se u ataru sela Ravnište, oko 12 km od Kučeva.
Ova pećina  sa predivnim svodovima, sasvim je različita od Ceremošnje. Otvorena je za posetioce početkom 2008. godine.


Ručak je u Ravništarki, a sladoled u Požarevcu. Vraćamo se puni nezaboravnih utisaka…


(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA

Radmila Katalina – Keti,

Predsednik IZLETNIK-a