Sopot i Barajevo

Rešili smo da posetimo dve od 17 beogradskih opština, Barajevo i Sopot. Izlet vodi Keti, a vozi nas Vlada.

U Barajevu nam se pridružuje inspirativni vodič Ivan Marković, izletnik od malih nogu. Područje Barajeva bilo je naseljeno još u neolitu, ali o tome nam neće pričati. Barajevo je napredna opština s dobrim natalitetom i 32000 stanovnika. Odličnu domaću kafu pijemo u restoranu „Zavičaj“.

Radi se na tome da se područje opštine proglasi za nacionalni park zbog nezagađene prirode, nekoliko jezera, dosta divljači. Kroz mesto protiče reka Barijevica. 

Vozimo se u selo Srednji kraj s lepom crkvom Sv. Nikole koju je obnovio knez Miloš Obrenović u tursko vreme. Imao je prava da obnavlja crkve, ali ne i da podiže nove, što je iskoristio da razrušene obnovi. Lepe su freske. Donatori crkve su potomci preživelih ratnika iz kolubarske bitke, koji su preživeli pod zaštitom Sv. Nikole i zanoćili u okrilju crkve.

Nastavljamo do akumulacionog jezera Duboki potok, raja za ribolovce i potencijalnog turističkog centra.

Prolazimo kroz selo Boždarevac do spomenika prirode Tri hrasta  lužnjaka. Sada su tu dva jer je jedan istrulio u poplavi. Preostala dva lepotana stara su po 220 godina. Pod široku krošnju lako je stala grupa, i još bi nas puno stalo. Sada je to prirodno dobro prve kategorije. Pod hrastom je velika koncentracija joda, jeste li to znali? 

U Beljini je Hram Sv. Arhangela Mihaila, čija je obnova početa 813, na temeljima stare crkve iz 1732. Crkva nije bila ni ranije freskopisana.

Podnožjem planine Kosmaj stižemo u Sopot.

U Sopotu gladni stižemo u restoran “Radovanje”. To nije gladovanje, brzo ćemo shvatiti. Ambijent je prijatan. Čorba je odlična. Roštilj je raznovrstan i ukusan. A ledena torta… kako je smestiti…a mora se :)

Idemo u Nemenikuće, u crkvu posvećenu Sv. apostolima Petru i Pavlu. U jesen 1690. godine u današnjoj porti prenoćio je sa delom zbega patrijarh Arsenije Treći Čarnojević, a izjutra je, prema pisanju crkvenog letopisa, u seoskoj crkvi služio poslednju liturgiju pre prelaska na teritoriju Austrije. Posle Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem, crkvu brvnaru kao i okolne manastire Kasteljan, Tresije i Pavlovac spalili su turski osvajači. Kasnije su obnovljeni.

U seoskoj crkvi, na putu ka porodičnoj grobnici u Topoli, 1855.godine je prenoćilo telo mlade kneginje Kleopatre, rano preminule ćerke kneza Aleksandra i kneginje Perside Karađorđević. Devojke iz Nemenikuća su preko noći izatkale pokrov za njeno telo. Kneza je to toliko dirnulo da je naredio da se sazida najlepša česma u okolini u znak zahvalnosti tim devojkama i meštanima Nemenikuća. I zaista, 1856. godine sazidana je Kleopatrina česma, a ljudi iz cele Srbije dolaze po vodu jer je poznato da pomaže kod problema sa bubrezima.

Smatra se da je knez Mihailo Obrenović baš princezi Kleopatri posvetio prelepe stihove “Što se bore misli moje”. 

U porti crkve pijemo izletnikovu  kafu licemerku i vraćamo se kroz Sopot, grad s najmanje razvoda u Srbiji. Ko želi dugi brak, možda se baš ovde treba venčati?

 

(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA: Radmila Katalina – Keti, Predsednik IZLETNIK-a