Vinčanska kultura

Naš izlet se nakon Radmilovca nastavlja u pravcu Vinče, 14 km od Beograda.




Pored Dunava čeka nas arheološki lokalitet Vinča. Priobalni pojas Dunava u zoni nalazišta Vinče proglašen je arheološkim parkom.



Originalni predmeti iskopani ovdje nalaze se u Narodnom muzeju Beograd, čiji je i ovo deo.

Nadahnuto nam priča Dragan Janković.  Iskopavanja su započeta 1908 i još se istražuje. Vinčanska kultura je cvetala u neolitu 5200 g p.n.e, u periodu procvata ratarstva, kada 1000 godina nije bilo ratova (nikakvih znakova utvrda niti oružja!). Vinča je prva ozbiljna evropska civilizacija! Prof. Miloš Vasić je istražio sloj debeo 10,5 m u kojem je upakovano 7500 godina života u kontinuitetu na ovom prostoru!



Ovde se živelo od neolita do danas, s visokom kulturom stanovanja. Gradili su drvene kuće  20-100 kvadratnih metara, oblepljene vrhunskim malterom, od blata i pljeve, odličnim termoizolatorom, bez dvorišta, što sugeriše grad sa oko 2500 stanovnika. Kuće su imale 2-5 soba i u svakoj peć, ne ognjišta. Oblačili su se u odeću od lana koju su tkali na razboju.



Koristili su posude od grnčarije, bez vitla, urađene vrlo precizno i vešto, čak sa tragovima dečjih prstića, što govori da su deca od malena učila tu veštinu.



Vinčanci su bili dobri trgovci i trgovali su rudama s Avale (cinabarit) za opsidijan, vulkansko staklo velike oštrine, čime su pravili alate.  Na Avali su kopali cinabarit i pravili cinober, cenjenu crvenu boju, statusni simbol.



Fasciniraju vinčanske figurine od pečene zemlje, sinonim vinčanske kulture,  sa ogromnim očima, koje sugerišu veliku majku, simbol rađanja, plodnost i budnost, raširenih ruku u znak dobrodošlice. Vidimo puno keramičkih predmeta (odlični grnčari), koštane alatke, igle za šivenje. Nije nađen nijedan grob niti znaci spaljivanja, a požar je sačuvao neke originalne tragove.


Nakon fascinantnog prikaza kulture stare poreko 7500 godina, idemo u Boleč, lep restoran „Šumadija“ kod Ješe, solidan ručak




Izletnik Slobodan je sve dame častio tortom, za Dan žena.



IZLET KREIRALA I REALIZOVALA
Radmila Katalina – Keti,
Predsednik IZLETNIK-a
(snima i priča prim.dr Anka Stanojčić)