Zavičaj cara Galerija, Hajduk Stanka, Mokranjca i božanskog nektara

Vreme je za redovni jesenji izlet koji svi veoma volimo.

 

Čeka nas Dunav, širok kao more, i stari Golubac.

Prva kafa se pije u Golupcu.

Uz zvuke valcera “Na lepom plavom Dunavu” stižemo u Donji Milanovac, uz predivni Dunav. Druga pauza je u Donjem Milanovcu, koji se nekad zvao Poreč.

 

Pozdravljamo Dunav i ulazimo u Timočku krajinu.

Manastir Bukovo – predanje govori da je iz 15. veka. Posvećen je  Sv. Nikolaju Čudotvorcu. Pripada moravskoj školi. U manastirskim vinogradima gaji se crna tamjanika. Sledi degustacija odličnog vina. Na Dekanteru 2017. je srebrnu medalju osvojilo je vino Filigran cabernet sauvignon 2013, manastir Bukovo.

Od Bukova do Negotina ima 4 kilometra! NEGOTIN se nalazi na  tromeđi Srbije, Rumunjske i Bugarske. U istoriji je poznat kao junački grad iz Prvog srpskog ustanka kada je mesto sa celom nahijom držao pod svojom vlašću Hajduk Veljko Petrović.

Todorčetov konak – najstarija varoška kuća u Negotinu, poznata i kao Konak Kneza Todorčeta. Podignuta je polovinom 19. veka.

Obilazimo rodnu kuću kompozitora Stevana Mokranjca koja ima status spomenika kulture od velikog značaja. Nastala je
sredinom 19. veka, a 1964. g. je adaptirana za potrebe memorijalnog muzeja.

Muzej Krajine je osnovan 1934. g. Stalna postavka je arheološka, istorijska i etnološka.

Obilazimo Sabornu crkvu i barutanu.

Iz Negotina krećemo za Rajačke pivnice. Prvo prolazimo Rogljevo.

Zatim stižemo u Rajačke pivnice. One se nalaze na brdu  Rajac, okružene vinogradima iz kojih se dobija božanski nektar.

To je skupina kamenih, vinskih podruma gde „živi vino”.

Sledi praznik hedonizma, ručak sa specijalitetima istočne Srbije. Ko je gladan, neka ne gleda dalje.
Čvarci idu prvo, krckavi, pa šunka i sir uz njih

Najbolji je belmuž, neopisivo dobrog okusa. Sledi Babejićev kačamak i suva punjena paprika, pa pivnički prebranac

I tek sada ide glavno jelo: pečenje, pa orasnice. Naravno, zalivamo ga odličnom crnom tamjanikom od koje ne boli glava, a nismo se ni opili.

Noćimo  pa doručkujemo u Negotinu.

ZAJEČAR se nalazi se na ušću Crne reke u Timok. Njegov  značaj potiče od vremena kada Srbi dižu bune protiv Turaka.

Muzej – nalaze se eksponati iz antičkog doba sa lokaliteta Feliks Romulijana, istorijska i etnološka zbirka.

Kod Velje grnčara divimo se vještoj izradi grnčarije. Da li biste pokušali ovo sami?

Polazimo do spomen kosturnice borcima iz Zaječara 1941–45, pored koje se nalazi spomen kosturnica palim Crvenoarmejcima.

Zatim nas planinarka i novinarka Anđela Risantijević vodi u Zaječarske bastione.

 

Temelji zaječarskog fortifikacionog sistema postavljeni su još u vreme Prvog srpskog ustanka, kada je vožd Karađorđe naredio Hajduk Veljku i ostalim timočkim vojvodama da duž granice, koja je bila privremeno dogovorena na liniji duž rečnog korita Timoka, izgrade šančeve radi odbrane od mogućeg turskog napada sa prostora koji su držali na drugoj strani obale. U sklopu vojne pripreme za odbranu Srbije, odlukom kneza Mihaila Obrenovića angažovan je inžinjerijski kapetan Ipolit Florentin Monden, sa zadatkom da pomogne u izradi vojnih planova za utvrđivanje položaja, kao i da za izvrši razmeštaj i koncentraciju vojske na pravcima mogućeg turskog udara.

“Izletnik” je prva organizovana turistička grupa koja je posetila Bastione i podržala nastojanja zaječarskih planinara.

Izletnici pred zaječarskim bastionima

Tajnu bastiona čuvaju šumarci i zaborav, jer nijedno od ovih utvrđenja nije pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture…

Prošetaćemo Popovom plažom, rekreacionim centrom pored CrnogTimoka.

Ručamo kod “Dva brata”.

Nastavljamo naš put u Felix Romulianu.

Dok nije Dragoslav Srejović pronašao krunski dokaz da je Felix Romuliana bila carska palata, mislilo se da je to vojni logor pored Gamzigrada.

Feliks Romulijana (Felix Rimuliana) – antička carska palata, na UNESCO- voj listi od 2007. Podigao ju je rimski car Galerije između 293. i 311. g. n.e. i nazvao po svojoj majci Romuli. U slobodnom prevodu znači „Pobeda Romulina” (nad prolaznošću) ili palata božanske Romule.

Vodi nas Saša. Šeta nas kroz grad do istočne kapije, nekad ulazne, okrenute svetom brdu Magura.

 

Što sve skriva drevna palata? Saša nas vodi kroz Romulijanu kroz 3D projekciju.

Timočka krajino, doviđenja! Doći ćemo opet!

 

(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA: Radmila Katalina – Keti, Predsednik IZLETNIK-a