Zavičaj Cara Galerija, Hajduk Veljka, Čučuk Stane, Stevana Stojanovića Mokranjca i božanskog nektara

Izletnik kreće na jednu od svojih redovnih a omiljenih destinacija. Sa nama su po prvi put novi izletnici: dvoje dragih Makarana i dva naša stara prijatelja sa Sandžaka.

Kafa se pije na srpskom moru, Dunavu, u Golupcu.

Odmaramo u Donjem Milanovcu.

Zbog moto trka moramo da zaobiđemo manastir Bukovo i direktno nastavimo u Negotin. NEGOTIN se nalazi na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske. U istoriji srpskog naroda poznat je kao junački grad iz Prvog srpskog ustanka kada je mesto sa celom nahijom držao pod svojom vlašću Hajduk Veljko Petrović.

Posećujemo Todorčetov konak, najstariju varošku kuću u Negotinu. Podignuta je polovinom 19. veka. Od 1997. g. nosi naziv legendarnog branioca Negotina Hajduk Veljka.

Obilazimo rodnu kuću našeg kompozitora Stevana Mokranjca koja ima status spomenika kulture od velikog značaja. Nastala je sredinom 19. veka, a 1964. g. je adaptirana za potrebe memorijalnog muzeja.

Muzej Krajine je osnovan 1934. g. Stalna postavka je arheološka, istorijska i etnološka.

Obilazimo staru negotinsku crkvu ukopanu u zemlju, koju zovu Hajduk Veljkova crkva, jer je sahranjen iza oltara.

Iz Negotina polazimo u Rajačke pivnice. One se nalaze na brdu Rajac, okružene vinogradima iz kojih se dobija božanski nektar. To je skupina kamenih, vinskih podruma gde „živi vino”.

Sledi praznik hedonizma, ručak sa specijalitetima istočne Srbije (belmuž, Babejićev kačamak, pivnički prebranac, pečenje  itd.) i zalivanje odličnom crnom tamjanikom.

 

ZAJEČAR se nalazi se na ušću Crne reke u Timok. Njegov značaj potiče od vremena kada Srbi dižu bune protiv Turaka.

Uspeli smo da nas po gradu vodi harizmantična legenda Zaječara, prijatelj Izletnika, arheolog Bora Dimitrijević.

Izletnici s Borom Dimitrijevićem ispred muzeja u Zaječaru

U zaječarskom muzeju se nalaze eksponati iz antičkog doba sa lokaliteta Feliks Romulijana, istorijska i etnološka zbirka. U 2012. godini bio je najbolji muzej u Srbiji. Bora nas šeta do spomenika Nikoli Pašiću, pa Zoranu Radmiloviću. Bora nam čita pesmu Zoranu Radmiloviću iz pera Tome Mijovića.

Pred spomenikom
(glumcu Zoranu Radmiloviću)

Pada ledena noćna kiša ti na njoj od bronze i nepomičan
Na istom počasnom mestu u istoj pozi već danima
Ni nalik sebi ni svojeglav ni razigran ni raspričan
A tvoja publika prolazi pognuta pod kišobranima

Noćas su gradska svetla svetlosti pozornice
Ali nikoga nema da te ko svoga prihvati
Hladna se kiša sliva niz ukočeno ti lice
A znao si nas i nasmejati i ismevati ko darovati

I dosetkama pozivati da se dozovemo pameti
Da ne budemo ovce da nas ne prave ludima
A kad smo uplašen i slabi i sapeti i raspeti
Da bežimo kao i ti od ljudi ka ljudima

Sad oko tebe tišina pažnja pustoši savršena
Kroz kišu samo prominu spodobe pretponoćne
Kome se to sad klanjaš kad komedija je završena
Ili to najavljuješ novu koja će tek da otpočne

Ima li nam spasa od laži i grabeži i zlobe zlooke
Kad si i ti u brozni dremljiv smiren i nikan nemlji
i nema tvojih reči ni ruganja ni psovke ni žaoke
Laku noć dobri kneže iz ove noći u nama i na zemlji

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nastavljamo do Radul Begovog konaka pa do Velje Grnčara

 

Polazimo do spomen kosturnice borcima iz Zaječara 1941–45, pored koje se nalazi spomen kosturnica palim crvenoarmejcima. Ivan polaže cveće na spomenik Crvenoarmejcima.

Zatim idemo u Zaječarske bastione, Istočnu tvrđavu. Bastioni su jedinstveni fortifikacioni sistem, prsten odbrane koji čini osam utvrđenja izgrađenih u 19. veku. Temelje sistema postavio je Hajduk Veljko u vreme Prvog srpskog ustanka, po naređenju vožda Karađorđa da se duž rečnog korita Timoka, izgrade šančevi radi odbrane od mogućeg turskog napada. To su bila zemljana utvrđenja sa grudobranima ojačanim drvenim gredama – palisadama. Unutar šanca bile su zemunice za čuvanje džebane i hrane i kolibe za smeštaj stražara i stalne vojne posade vojnika – ustanika. Po okončanju srpsko-turskih ratova 1876–1878. godine, radovi na bastionima su intenzivirani, ozidani su stari a podizani su i novi. Bastionski sistem na obodu zaječarske kotline završen je do početka Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine. Nakon Drugog svetskog rata bastioni su zaboravljeni i prepušteni zubu vremena. Tajnu bastiona čuvaju šumarci i zaborav, jer nijedno od ovih utvrđenja nije pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. 

FELIX ROMULIANA  je antički grad koji je podigao rimski car Galerije između 293. i 311. g. n.e. Nazvao ga je po svojoj majci Romuli. Dočekuje nas i vodi Bora i čita pesmu Tomislava Mijovića o Romulijani. Vodi nas kroz Romulijanu kroz 3D projekciju. Šeta nas kroz grad do istočne kapije, nekad ulazne, okrenute svetom brdu Magura.

 

 

 

O Felix Romuliani pesmu je napisao književnik Tomislav Mijović, a nama je među drevnim zidinama pesmu pročitao Bora Dimitrijević:

Vreme na okupu

Među ovim moćnom zidinama
zaštite i zabluda
tražiš li i ti dragocene ostatke
iza velikih pustošenja
ili si tu iz puke radoznalosti
ili se to opet susrećeš
sa samim sobom
po ko zna koji put

Do ovoga grada ne može se prečicom
Put ka njemu je veoma dug
i zaobilazan
i bliži te i udaljava
u isto vreme
pa nikad ne znaš
jesi li ti to došao
ili tek polaziš

A stiže se u njega
i kad se ne stigne
Traba samo ići

Sačekala te ruševina grada-hrama
i ovoga puta kao povratnika- pokajnika
koji ne zna ni šta ga je dozvalo
ni po koji put
Nisi mogao a da joj se ne vratiš
neodvojiv od nje neodoljive
neizmenjen a neznanac
iz daljine drugog vremena
i iz neke svoje daljine

Kome si ovde dobrodošao
koga si bolje našao
pitaš se dok te ruševina gleda
stooka a slepa
svojim lepim skamenjenim izgledom

I zar si ovde gde su se ukrštali
putevi stranputice i bespuća
došao samo da još samlji opet odeš
i možda više ne dođeš

Vreme je za povratak. Druženje je bilo nezaboravno. Naši novi izletnici iz Makarske i sa Sandžaka poneli su lepe utiske.

(Slika i piše prim. dr Anka Stanojčić)

IZLET KREIRALA I REALIZOVALA: Radmila Katalina – Keti, Predsednik IZLETNIK-a